Štitasta žlezda može da izazove potpuno različite simptome: Evo kako da razlikujete hipotireozu i hipertireozu

Štitasta (štitna) žlezda ima presudnu ulogu u funkcionisanju gotovo svih organa i sistema u organizmu. Hormoni koje proizvodi - trijodtironin (T3) i tiroksin (T4) - regulišu brzinu metabolizma, utiču na rad srca, telesnu temperaturu, nivo energije, raspoloženje i telesnu težinu. Kada dođe do poremećaja u njenom radu, posledice mogu da se odraze na čitav organizam.

Izgled štitne žlezde ne mora da odgovara njenoj funkciji

Dva najčešća poremećaja funkcije štitne žlezde su hipotireoza i hipertireoza. Iako se radi o istom organu, simptomi i način lečenja ovih stanja značajno se razlikuju.

Jedna od najvažnijih činjenica koju pacijenti često ne znaju jeste da izgled štitne žlezde ne mora da odgovara njenoj funkciji. Žlezda može da bude uvećana, a da pritom proizvodi premalo hormona, kao što može da bude normalne veličine i da radi ubrzano.

Zbog toga se procena rada štitne žlezde ne zasniva samo na ultrazvučnom pregledu, već i na laboratorijskim analizama hormona, prvenstveno TSH, T3 i T4.

Kako prepoznati hipotireozu

Hipotireoza predstavlja stanje smanjene funkcije štitne žlezde, odnosno nedovoljne proizvodnje hormona. Budući da se metabolizam usporava, organizam počinje da troši manje energije, a simptomi se razvijaju postepeno. Najčešći simptomi hipotireoze su:

• izražen umor i malaksalost
• osećaj težine u nogama
• povećanje telesne težine
• pojačana osetljivost na hladnoću
• oticanje lica, kapaka i ekstremiteta
• suva koža
• opadanje kose
• usporeno razmišljanje i problemi sa koncentracijom
• depresivno raspoloženje
• zatvor
• poremećaji menstrualnog ciklusa kod žena.

Naučna istraživanja pokazala su da nelečena hipotireoza može da poveća rizik od povišenog holesterola, ateroskleroze i kardiovaskularnih komplikacija.

Kako se manifestuje hipertireoza

Za razliku od hipotireoze, hipertireoza predstavlja stanje pojačanog rada štitne žlezde i ubrzanog metabolizma. Organizam tada troši više energije nego što je uobičajeno. Karakteristični simptomi hipertireoze uključuju:

• gubitak telesne težine uprkos očuvanom ili pojačanom apetitu
• ubrzan rad srca i lupanje srca
• pojačano znojenje
• drhtanje ruku i tela
• nervozu i razdražljivost
• anksioznost
• nesanicu
• slabost mišića
• pojačano opadanje kose
• netoleranciju na toplotu.

Kod određenog broja pacijenata, naročito kod autoimune Gravesove (Grejvsove) bolesti, može da se javi i karakteristično ispupčenje očnih jabučica, poznato kao egzoftalmus.

Autoimune bolesti su najčešći uzrok poremećaja

Stručnjaci ističu da su autoimuna oboljenja među najčešćim uzrocima poremećaja funkcije štitne žlezde. Hašimoto tireoiditis najčešće dovodi do hipotireoze, dok je Gravesova bolest vodeći uzrok hipertireoze.

Istraživanja pokazuju da genetika, pol, stres, pušenje i određeni faktori životne sredine mogu da utiču na razvoj ovih bolesti. Žene obolevaju višestruko češće od muškaraca.

Kako se leče hipotireoza i hipertireoza

Pristup lečenju ova dva poremećaja značajno se razlikuje. Kod hipotireoze terapija podrazumeva nadoknadu hormona štitne žlezde sintetskim tiroksinom. U najvećem broju slučajeva, posebno kod autoimunih oboljenja, terapija traje doživotno.

Hipertireoza se leči lekovima koji smanjuju proizvodnju hormona štitne žlezde, a kod određenih pacijenata primenjuje se terapija radioaktivnim jodom ili hirurško lečenje. Terapija lekovima najčešće traje između godinu i godinu i po dana, nakon čega se procenjuje dalji tok lečenja.

Da li suplementi mogu da pomognu

Kada je reč o suplementima, naučni dokazi ukazuju da selen može da bude koristan kod pojedinih autoimunih bolesti štitne žlezde, naročito kod Hašimotovog tireoiditisa, jer učestvuje u metabolizmu tiroidnih hormona i ima antioksidativna svojstva.

Sa druge strane, ne postoje dovoljno čvrsti naučni dokazi da različiti tradicionalni preparati ili biljni napici mogu samostalno da regulišu funkciju štitne žlezde.

Ishrana kod hipertireoze zahteva poseban pristup

Kod osoba sa hipertireozom dolazi do ubrzanog trošenja mišićne i koštane mase, zbog čega se preporučuje povećan unos proteina, esencijalnih aminokiselina i kalcijuma. Namirnice koje mogu da budu korisne u ishrani uključuju:

• integralne žitarice
• kupus
• prokelj
• karfiol
• rotkvice
• spanać
• pasulj
• kurkumu
• namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama
• hranu bogatu vitaminom C.

Posebnu grupu predstavljaju takozvane strumogene namirnice, među kojima su kupusnjače, kelj, repa i proso. One sadrže jedinjenja koja mogu da utiču na iskorišćavanje joda i smanjenje proizvodnje hormona štitne žlezde.

Antioksidansi i zdravlje štitne žlezde

Poslednjih godina sve više pažnje privlače antioksidansi i njihov potencijalni značaj za zdravlje štitne žlezde. Bobičasto voće, uključujući aroniju, bogato je polifenolima, flavonoidima i antocijaninima, koji mogu da pomognu u smanjenju oksidativnog stresa.

Međutim, stručnjaci naglašavaju da ni jedna namirnica ili suplement ne mogu da zamene pravilno postavljenu dijagnozu i odgovarajuću terapiju, jer se poremećaji rada štitne žlezde uspešno kontrolišu isključivo uz redovno praćenje i lečenje pod nadzorom lekara.

(eKlinika.rs)