Vitamin C je često sinonim za zdravlje, šta "leči", a šta ne "leči", objašnjavaju naučnici

Vitamin C jedan je od najpoznatijih vitamina, ističe se da štiti telo od prehlada, jača imunitet, čak i da pomaže u borbi protiv nekih od najozbiljnijih bolesti. Ipak, iako je esencijalan za pravilno funkcionisanje tela, vitamin C često je predmet pogrešnog tumačenja i preuveličavanja, navodi istraživanje grupe naučnika.

Šta je vitamin C i zašto nam je potreban?

Vitamin C, poznat i kao askorbinska kiselina, ima nekoliko ključnih uloga u organizmu. Vitamin C je snažan antioksidans sa zadatkom da zaštiti ćelije od oštećenja. Jača imuni sistem, pomaže apsorpciju gvožđa, omogućava dobro zarastanje rana. Ima važnu ulogu i u sintezi kolagena, koji povezuje tkiva i predstavlja strukturalni element zdravih desni i kože, objašnjavaju naučnici iz Sidneja: Nial Wheate, Škola prirodnih nauka, Univerzitet Macquarie; Ian Jamie, viši predavač, Škola prirodnih nauka, Univerzitet Macquarie; Wai-Jo Jocelin Chan, farmaceut i predavač, UNSW.

Šta se dešava ako nemao dovoljno vitamina C?

Teški nedostatak vitamina C, koji dovodi do bolesti poznate kao skorbut, veoma je redak kod osoba koje se normalno hrane. Kod skorbuta, usled dugotrajnog nedostatka vitamina C koji je neophodan za sintezu kolagena, dolazi do krvarenja desni, potom i ispadanja zuba, kao i bolova u zglobovima.

Suplementi vitamina C, da li su potrebni?

Ljudski organizam ne može sam da sintetiše vitamin C, pa se zato on unosi putem ishrane. Većina vitamina C dolazi iz povrća (oko 40 odsto) i voća (19 odsto). Hemijski, vitamin C u suplementima identičan je vitaminu C u hrani. Telo ne pravi razliku između hemijskog i prirodnog vitamina C.

Stručnjaci ipak naglašavaju da suplementima nedostaju vlakna, flavonoidi, drugi vitamini, minerali i fitohemikalije koje dolaze iz hrane i deluju zajedno sa vitaminom C. Te druge supstance iz hrane pomažu apsorpciju vitamina C i pružaju dodatne antioksidanse.

Autori rada nas zato podsećaju da, ako imamo zdravu i dobro uravnoteženu ishranu, suplementi vitamina C uglavnom nisu potrebni.

Za većinu osoba suplementacija vitaminom C nije neophodna. Dovoljne količine mogu da se obezbede uravnoteženom ishranom, konzumacijom citrusa, bobičastog voća, paradajza, paprike, brokolija i kelja.

Šta vitamin C „leči“, a šta ne „leči“?

Vitamin C jača imuni sistem, smatra se da pomaže u prevenciji i lečenju prehlade i gripa. Međutim, pregledi svih dostupnih dokaza pokazuju da redovna primena, 200 mg ili većih doza, vitamina C ne smanjuje učestalost prehlade.

Smatra se da samo redovni unos vitamina C može da ubrza oporavak od prehlade; u dozama većim od 1.000 mg može da olakša tegobe kod prehlade. Ipak, ovo pravilo je primenjivo kada stalno putem redovne ishrane unosimo potrebne količine vitamina C. Kada se vitamin C koristi za lečenje prehlade i uzima samo na početku simptoma, ne utiče na trajanje i težinu bolesti. Neka istraživanja pokazuju vrlo ograničene koristi ako se uzima svakodnevno u suplementima pre nego što se razbolimo. Autori rada zato navode da nije od koristi rutinska suplementacija vitaminom C.

Bolesti srca i moždani udar

Pojedinaistraživanja pokazuju da suplementacija vitaminom C ne utiče na rizikod kardiovaskularnih bolesti, uključujući infarkt, moždani udar ili anginu pektoris.

Jedno istraživanje navodi da suplementacija više od 200 mg dnevno može da smanji sistolni (gornji) krvni pritisak za oko 4 mmHg i dijastolni (donji) za oko 2 mmHg, što su ipak vrlo male promene.

Ovi efekti vitamina C uporedivi su sa redovnim aerobnim vežbama i možda nisu klinički značajni u poređenju sa konvencionalnim lečenjem koje obično smanjuje sistolni krvni pritisak za najmanje 12 mmHg, podvlače stručnjaci.

Rak

Postoje rezultati iz više studija koje pokazuju da suplementacija vitaminom C ne može da spreči razvoj karcinoma, uključujući rak gastrointestinalnog trakta, pluća, dojke, prostate i debelog creva.

Da li je moguće uzeti previše vitamina C?

Preporučeni dnevni unos za odrasle osobe je 45 mg dnevno, ili jedna mala čaša soka od narandže. Gornja granica tolerisanog unosa vitamina C je 2.000 mg dnevno za odrasle.

Vitamin C je rastvorljiv u vodi i izlučuje se urinom, pa telo ne može da ga skladišti. To znači da od većih doza nema koristi, dok su mogući zdravstveni problemi.

Visoke doze (veće od 2.000 mg dnevno) vitamina C mogu da izazovu od blagih do ozbiljnih neželjenih reakcija, kao što su dijareja, mučnina i grčevi u stomaku. Velike doze vitamina C mogu da budu okidač za formiranje bubrežnih kamenaca.

Za osobe sa hroničnim oboljenjem bubrega vitamin C može da bude posebno problematičan, jer bubrezi ne mogu pravilno da izlučuju vitamin C, koji se zato taloži i dovodi do razvoja bubrežnih kamenaca.