Kafa i gazirana pića umesto vode okidači su za pojavu kamena u bubregu, kako na sve utiče i psiha pacijenta?

Kamen u bubregu (nefrolitijaza) je tvrda naslaga minerala i soli koja nastaje u bubrezima. Lekari kažu da je ova bolest u bitnoj meri posledica loših životnih navika, pre svega nedovoljnog unosa vode. Primećuje se da pacijenti sa kamenom u bubregu često zaborave da piju vodu. Ne možemo u potpunosti da kontrolišemo sve faktore rizika jer je nefrolitijaza uslovljena i genetikom ili određenim zdravstvenim stanjima. Kada govore o rizicima koje možemo da kontrolišemo, stručnjaci pre svega navode dovoljan unos vode, ali i svakodnevni stres koji može, kako izgleda, polako ali sigurno da deluje na svaki deo tela pa i na bubrege.

4 vrste kamena u bubregu

Kamenčići u bubrezima ili mokraćnim putevima posledica su smanjene zapremine urina i skupljanja kalcijuma i drugih supstanci koje čine kamen. Dehidratacija, to jest smanjen unos tečnosti, najčešći je faktor rizika za pojavu kamena u bubregu.

Preporučujemo

Dr Sangeetha Murugapandian, specijalista za bolesti bubrega, kaže da kamenčići u bubrezima mogu da budu veličine „zrna peska“ i da tada prođu kroz urinarni sistem bez bilo kakvih problema. Međutim, često su kamenčići dovoljno veliki da blokiraju mokraćne puteve i dovedu do izrazito jakog bola u leđima ili sa jedne strane tela, pojave krvi u urinu, učestalog mokrenja i mučnine.

Stručnjaci napominju da postoje četiri glavne vrste bubrežnih kamenaca, a to su:

• Kalcijum-oksalatni kamenci – najčešći tip, nastaju kada se oksalat u telu veže za kalcijum.
• Kamenac mokraćne kiseline – nastaje kada dođe do nagomilavanja mokraćne kiseline, često je posledica ishrane bogate purinskim jedinjenjima kojih ima u crvenom mesu, morskim plodovima i alkoholu.
• Struvitni kamenci – povezani su sa infekcijama mokraćnih puteva.
• Cistinski kamenci – nastaju zbog retkog genetskog poremećaja pri kojem aminokiselina cistin prelazi u mokraću.

Veza vode i kamena u bubregu

- Nedovoljan unos vode može da ima veliku ulogu u stvaranju kamena u bubregu. Kada je organizam dehidriran, mokraća postaje koncentrisanija, a minerali i soli lakše se spajaju i formiraju kristale, koji vremenom mogu da prerastu u bubrežne kamence. Urin se najvećim delom sastoji od vode, pa kada pijemo dovoljno tečnosti, mokraća se razblažuje i supstance u njoj se teže spajaju. Takođe, kada redovno mokrimo, otpadne materije se oslobađaju iz bubrega bez zadržavanja i nagomilavanja - kaže dr Murugapandian.

Kako da smanjimo rizik od stvaranja kamena u bubregu?

Lekari savetuju da pijemo dovoljno vode i konzumiramo namirnice bogate vodom kao što su krastavci i lubenica. Potrebno je da posebno vodimo računa o dovoljnom unosu tečnosti kada smo fizički aktivni i tokom toplijih dana.

Kako stres može da utiče na stvaranje bubrežnih kamenaca?

Stres ne deluje samo na mentalno zdravlje, već može da ima i fizičke posledice po organizam, uključujući i bubrege. Stres može indirektno povećati rizik jer utiče na navike - smanjen unos vode, lošu ishranu i poremećaj sna.

- Stres može da poveća rizik od kamena u bubregu na nekoliko načina. U stanju stresa telo oslobađa "hormon stresa" kortizol koji može da utiče na ravnotežu tečnosti u organizmu i opšte zdravlje. Moguće je da u uslovima stresa dođe do veće vrednosti kalcijuma u mokraći - objašnjava dr Murugapandian.

Loše kontrolisani stres takođe može da dovede do nezdravih navika. Kada smo pod stresom, često pijemo manje vode, a više kafe, gaziranih pića ili alkohola, što može da dovede do dehidratacije. Takođe, možemo da konzumiramo više nezdravih namirnica i loše spavamo.

Šta možemo da uradimo već danas?

Preporuka je da svakog dana odvojimo malo vremena za opuštanje kroz meditaciju, jogu, fizičku aktivnost, duboko disanje ili hobije.

Kako još možemo da smanjimo rizik od stvaranja kamena u bubregu?

Pored dovoljnog unosa vode i dobre kontrole stresa, lekari kažu da je korisno da usvojimo sledeće zdrave navike:

• Uravnotežena i zdrava ishrana sa manje soli, životinjskih proteina, šećera i oksalata kojih ima u spanaću, čokoladi i orašastim plodovima.
• Unosite dovoljno kalcijuma (1000 do 1200 mg dnevno) iz mlečnih proizvoda, obogaćenih namirnica ili suplemenata.
• Održavajte zdravu telesnu težinu.
• Redovno vežbajte, jer fizička aktivnost pomaže u prevenciji bubrežnih kamenaca kroz bolju hidrataciju, kontrolu telesne težine i krvnog pritiska.

Kada da potražimo medicinsku pomoć?

Savet je da odmah potražimo pomoć ako dođe do jakog bola u donjem delu leđa, sa strane ili u stomaku. Alarmantni su znaci i simptomi kao što su krv u mokraći, otežano mokrenje, bol pri mokrenju ili česta potreba za mokrenjem, mučnina i povraćanje. Bitno je da se kamen u bubregu otkrije na vreme kako ne bi došlo do komplikacija, kao što su blokada protoka urina (hidronefroza), ozbiljne infekcije mokraćnih puteva, a na kraju i oštećenje tkiva bubrega.

- Svi pacijenti koji su imali kamen u bubregu moraju da se pridržavaju mera prevencije, koje su jednostavnije od lečenja, kako ponovo ne bi došlo do stvaranja kamena u bubregu. Dovoljne količine tečnosti, dobra kontrola stresa i zdrave životne navike mogu da nas u bitnoj meri zaštite od ove bolesti i komplikacija - napominje dr Murugapandian.

(eKlinika)