Povećan krvni pritisak, urzan rad srca, koliko su skokovi kortizola štetni?

Kortizol je steroidni hormon, poznat kao „hormon stresa“, koji utiče na skoro svaki deo tela. Ovaj hormon luče i oslobađaju nadbubrežne žlezde, u ritmu koji podrazumeva obično u jutarnjim satima nešto veći priliv kortizola, a zatim njegov postepen pad. Često se ipak čuje kako su "skokovi" kortizola štetni, a osobe koje nemaju medicinsko obrazovanje daju savete i upozoravaju da ne bi trebalo da pijemo kafu na prazan stomak. Ima li razloga za bojazan, objašnjava lekar endokrinolog.

Ključan deo zdravlja

Kortizol je hormon koji reguliše odgovor organizma na stres, ali pomaže i u kontroli upala, krvnog pritiska, šećera u krvi i metabolizma, kao i u regulaciji ciklusa spavanja i buđenja. Ovaj esencijalni hormon utiče i na imuni sistem, kao i na kognitivne i emocionalne procese.

Preporučujemo

Endokrinolog dr En MekKormak, profesorka endokrinologije na UNSW Sidnej, kaže da skokovi kortizola nisu nešto čega bi zdrave osobe trebalo da se plaše.

- Zapravo, ritmovi kortizola, koji su praćeni višim i nižim nivoima ovog hormona, ključni su deo mehanizma koji čuva zdravlje - kaže dr MekKormak.

Šta ako je jutarnji kortizol visok?

Doktorka objašnjava da je sam mehanizam regulacije kortizola složen. Kortizol oslobađaju nadbubrežne žlezde, smeštene neposredno iznad bubrega, ali je ovaj hormon pod direktnom kontrolom drugog hormona koji luči hipofiza, odnosno "glavna žlezda" smeštena u bazi mozga. Hipofiza kontroliše kortizol putem ACTH hormona (adrenokortikotropnog hormona) u sklopu HPA (hipotalamus–hipofiza–nadbubrežna žlezda) osovine. Kada smo u stresnoj situaciji, hipofiza luči ACTH, koji podstiče nadbubrežne žlezde da oslobode kortizol.

- Sam proces proizvodnje kortizola praćen je određenim dnevnim ritmom. Do naglog skoka kortizola dolazi u prvom satu posle buđenja, što nam pomaže da se razbudimo i pripremimo za radni dan. Zapravo, što je ovaj jutarnji kortizol viši, bolje se nosimo sa fizičkim i mentalnim izazovima tokom dana. S druge strane, smanjena reakcija buđenja kortizola posle buđenja povezuje se sa lošijim zdravstvenim ishodima - navodi dr MekKormak.

Mogući su talasi kortizola

Posle jutarnjeg rasta, nivo kortizola postepeno opada tokom dana. Prirodno su vrednosti kortizola najniže tokom večeri, što je prilagođeno pripremi tela za san.

- Pored ovog osnovnog ritma, tokom dana se javljaju i redovni "talasi" kortizola, kada se telo suoči sa izazovima kao što su naporan trening, stresan rok ili infekcija. Ovi skokovi kortizola imaju zaštitnu ulogu. Pomažu nam da održimo koncentraciju i regulišu krvni pritisak - objašnjava dr MekKormak.

Na nivoe kortizola utiču brojni faktori, kao što su pol, uzrast i genetika, način ishrane, fizička aktivnost, stres i bolest.

Konzumacija kafe na prazan stomak i kortizol

Što se tiče konzumacije kafe na prazan stomak i skoka kortizola, doktorka kaže da sve zavisi od složenih i međusobno povezanih mehanizama u organizmu.

- Važno je naglasiti da ne postoje randomizovane (nasumične) kontrolisane studije koje porede efekte kafe kada je pijemo na prazan stomak i kada je konzumiramo nakon obroka. Istina je da je kafa povezana sa rastom nivoa kortizola, ali kod osoba koje redovno piju kafu ovaj efekat može da bude zanemarljiv. Zanimljivo je da je možda važnije vreme konzumiranja kafe nego to da li se pije pre ili posle jela - kaže dr MekKormak.

U studiji u kojoj su učestvovale osobe koje redovno konzumiraju kafu, jutarnji unos kofeina nije pokazao značajan poremećaj ritma kortizola. Ispijanje kafe kasnije u popodnevnim satima ipak je dovelo do višeg nivoa kortizola, objašnjava dr MekKormak.

Dodaje da postoje i istraživanja koja navode da osobe koje vežbaju ranije tokom dana imaju niže večernje vrednosti kortizola, što im omogućava lakše uspavljivanje.

Šta ako je kortizol visok tokom 24 sata?

Dr MekKormak naglašava da svi navedeni skokovi i padovi nivoa kortizola nisu razlog za brigu.

- Trajno povišeni nivoi kortizola tokom dana mogu da budu znak određenih bolesti. U određenim uslovima telo može da bude izloženo visokim nivoima kortizola, bez prirodnih uspona i padova tokom 24 sata. Na primer, kod hroničnog stresa, odnosno dugotrajne i stalne izloženosti jednom ili više stresora (produženi stres na poslu ili problemi u vezi). Stalno visoki nivoi kortizola mogući su i tokom duže upotrebe lekova sličnih kortizolu, na primer kortikosteroida, poput prednizona. Retka stanja poput Kušingovog sindroma (koji je kod većine ljudi posledica tumora hipofize ili nadbubrežne žlezde) dovode do hronično povišenih nivoa kortizola - objašnjava dr MekKormak.

Mogu li pametni satovi da nam daju uvid u nivo kortizola?

Pametni satovi koji prate nivo stresa merenjem srčanog ritma, a ne direktnim uvidom u vrednosti kortizola, neće nam otkriti da li nam je, na primer, kortizol stalno povišen.

Utvrđivanje vrednosti kortizola zahteva složena testiranja koja mogu da se sastoje od analiza urina, pljuvačke, kao i različitih krvnih testova.

- Nemojte zato previše da se uzdate u vrednosti kortizola koje meri pametni sat. Ukoliko sumnjate da nivo kortizola nije odgovarajući, obratite se lekaru, koji će vas, ako utvrdi neke nepravilnosti, poslati na pregled kod endokrinologa - kaže dr MekKormak.

(eKlinika)