Zašto vas lekar pita da li imate ljubičaste strije i na šta one mogu da upozore

Pitanje o ljubičastim strijama može da deluje neobično ako ste lekaru došli zbog povišenog krvnog pritiska, povećanja telesne mase, šećera u krvi ili slabosti mišića. Međutim, njihov izgled, širina i mesto na kojem su nastale ponekad predstavljaju važan trag da je organizam duže izložen pojačanom dejstvu kortizola ili kortikosteroidnih lekova. Ipak, same strije nisu dovoljne za postavljanje dijagnoze.

Strije su veoma česte promene na koži. Mogu se pojaviti tokom puberteta i trudnoće, nakon naglog rasta, povećanja telesne mase ili brzog razvoja mišića. U početku su često crvene, ružičaste ili crvenkasto-ljubičaste, a vremenom najčešće blede i postaju svetlije.

Zbog toga svaka ljubičasta strija nije znak hormonskog poremećaja. Lekaru je važna čitava slika: kako strije izgledaju, koliko su široke, kada su nastale i da li postoje druge promene koje bi mogle da ukažu na prekomerno dejstvo kortizola ili glukokortikoidnih lekova.

Koje ljubičaste strije privlače pažnju lekara

Kod uobičajenih strija dolazi do promena kolagenih i elastičnih vlakana u dubljem sloju kože. Njihovom nastanku doprinose brzo rastezanje kože, hormonske promene i genetska sklonost. Novije strije, poznate kao striae rubrae, mogu biti crvene ili ljubičaste, dok starije postaju blede i beličaste.

Lekar će biti oprezniji ako su strije:

• izrazito ljubičaste ili tamnocrvene
• široke, naročito šire od približno jednog centimetra
• naglo nastale ili se brzo proširuju
• izražene na stomaku, bokovima, bedrima, nadlakticama ili grudima
• udružene sa tankom i osetljivom kožom koja lako dobija modrice

Široke, crvenkasto-ljubičaste strije ubrajaju se među karakterističnije znake Kušingovog sindroma, ali ni tada ne predstavljaju dokaz bolesti.

Prema smernicama Endokrinološkog društva, sumnja postaje opravdanija kada se istovremeno pojavljuje više progresivnih simptoma, naročito onih koji nisu česti u opštoj populaciji.

Kakve veze ljubičaste strije imaju sa kortizolom

Kortizol je hormon koji stvaraju nadbubrežne žlezde. Neophodan je za regulisanje metabolizma, krvnog pritiska, zapaljenskog odgovora i reakcije organizma na stres.

Problem nastaje kada su tkiva duže izložena prekomernom dejstvu prirodnog kortizola ili sintetičkih glukokortikoida, odnosno kortikosteroidnih lekova.

Prekomerno glukokortikoidno dejstvo smanjuje stvaranje kolagena i slabi vezivno tkivo kože. Koža postaje tanja i manje otporna, a krvni sudovi ispod nje vidljiviji. Zbog toga strije mogu da budu šire i da dobiju upadljivu crvenu ili ljubičastu boju.

Kušingov sindrom može nastati kada organizam proizvodi previše kortizola, na primer usled određenih tumora hipofize ili nadbubrežnih žlezda, kao i tumora na drugim mestima koji stvaraju hormon ACTH. Ipak, najčešći uzrok Kušingovog sindroma jeste medicinska primena glukokortikoida.

Važno je razlikovati Kušingov sindrom od Kušingove bolesti. Kušingov sindrom označava skup simptoma nastalih zbog prekomernog glukokortikoidnog dejstva, bez obzira na uzrok. Kušingova bolest je jedan od mogućih uzroka sindroma i nastaje kada tumor hipofize luči previše hormona ACTH, koji podstiče nadbubrežne žlezde da stvaraju kortizol.

Zašto lekar pita koje lekove koristite

Pre nego što predloži hormonska ispitivanja, lekar bi trebalo detaljno da proveri da li pacijent koristi neki oblik kortikosteroidne terapije.

To mogu biti:

• tablete koje sadrže kortikosteroide
• injekcije i infuzije
• injekcije koje se daju u zglob
• inhalacioni preparati
• sprejevi za nos
• kapi ili masti za oči
• kreme i masti za kožu

Rizik nije jednak kod svih preparata. Zavisi od leka, doze, trajanja terapije, načina primene, površine kože na koju se preparat nanosi i istovremene upotrebe drugih lekova.

Sistemski preparati, poput tableta i injekcija, najčešće nose najveći rizik. Ipak, prekomerno glukokortikoidno dejstvo moguće je i kod visokih doza ili dugotrajne primene inhalacionih i lokalnih kortikosteroida.

To ne znači da će svaka osoba koja ih koristi razviti Kušingov sindrom. Ovi lekovi su neophodni u lečenju brojnih bolesti, ali se moraju primenjivati prema savetu lekara.

Kortikosteroidna terapija ne sme se naglo prekidati na svoju ruku, posebno posle duže upotrebe, jer može doći do nedovoljnog lučenja kortizola i potencijalno ozbiljnih posledica.

Koji još simptomi mogu da pobude sumnju

Ljubičaste strije imaju veći dijagnostički značaj kada ih prate druge promene, kao što su:

• lako nastajanje modrica bez jasnog razloga
• tanka koža i sporije zarastanje rana
• slabost mišića ramena i natkolenica
• otežano ustajanje sa stolice ili penjanje uz stepenice
• povećanje masnih naslaga na trupu uz relativno tanke ruke i noge
• zaobljavanje i izraženije crvenilo lica
• masne naslage u predelu vrata i između ramena
• novonastali ili teško kontrolisan visok krvni pritisak
• povišen šećer u krvi
• osteoporoza ili prelomi koji nisu očekivani za uzrast
• neredovne menstruacije i pojačana maljavost kod žena
• smanjen libido, problemi sa potencijom i plodnošću kod muškaraca
• usporavanje rasta uz povećanje telesne mase kod deteta

Mnogi od ovih simptoma pojedinačno su česti i mogu imati brojne druge uzroke. Sumnja na Kušingov sindrom opravdanija je kada se više znakova javlja istovremeno, postepeno se nagomilava i vremenom napreduje.

Kako se proverava da li postoji višak kortizola

Kušingov sindrom ne dijagnostikuje se samo pregledom kože niti jednim nasumičnim merenjem kortizola u krvi. Na nivo ovog hormona mogu uticati doba dana, akutna bolest, fizički i emocionalni stres, trudnoća, konzumiranje alkohola i pojedini lekovi.

Smernice ne preporučuju nasumično određivanje kortizola ili ACTH u krvi kao početni način provere Kušingovog sindroma.

Kada na osnovu simptoma i pregleda postoji opravdana sumnja, lekar najpre proverava da li pacijent koristi neki oblik glukokortikoidne terapije. Zatim može da predloži jedan od preporučenih početnih testova:

• merenje slobodnog kortizola u urinu prikupljenom tokom 24 sata, najčešće najmanje dva puta
• određivanje kortizola u pljuvački kasno uveče, obično u dva odvojena uzorka
• test supresije malom dozom deksametazona

Pošto nijedan test nije nepogrešiv, jedan abnormalan rezultat nije dovoljan za konačnu dijagnozu. Najčešće je potrebno ponavljanje ili izvođenje drugog preporučenog testa, uz procenu endokrinologa.

Tek kada se biohemijskim analizama potvrdi prekomerno stvaranje kortizola, sprovode se ispitivanja kojima se traži njegov uzrok.

Snimanje hipofize ili nadbubrežnih žlezda ne bi trebalo da bude prvi korak bez prethodne hormonske potvrde. Na snimcima se mogu slučajno pronaći promene koje ne stvaraju hormone i nemaju veze sa simptomima pacijenta.

Kada ljubičaste strije treba pokazati lekaru

Strije koje su se pojavile tokom trudnoće, puberteta ili nakon brže promene telesne mase najčešće nisu znak ozbiljne bolesti.

Pregled je ipak opravdan ako se široke i izrazito ljubičaste strije pojavljuju bez jasnog razloga, naročito ako ih prate slabost mišića, lako nastajanje modrica, istanjena koža, nagle promene izgleda tela, visok krvni pritisak ili povišen šećer.

Ljubičaste strije nisu dijagnoza, ali mogu biti važan deo slagalice. Upravo zato lekar pita za njih: ne da bi na osnovu jedne promene zaključio da postoji bolest, već da bi procenio da li ima razloga za ciljano ispitivanje hormonskog sistema.

(eKlinika.rs)