Povišen kortizol može da izazove ozbiljnu bolest koja menja telo: Ljubičaste strije su jedan od simptoma

Dugotrajno povišen nivo hormona kortizola može da dovede do razvoja Kušingovog sindroma, ozbiljnog endokrinološkog poremećaja koji menja izgled tela, remeti metabolizam i povećava rizik od brojnih hroničnih bolesti. Iako se ovo stanje retko dijagnostikuje, posledice mogu da budu ozbiljne jer višak kortizola utiče gotovo na ceo organizam.

Kortizol je ključan hormon za funkcionisanje organizma

Kortizol proizvode nadbubrežne žlezde koje se nalaze iznad bubrega. Reč je o hormonu koji ima važnu ulogu u regulaciji metabolizma, nivoa šećera u krvi, krvnog pritiska i odgovora organizma na stres.

Njegove vrednosti prirodno su najviše u jutarnjim časovima, kada organizam priprema telo za dnevne aktivnosti, dok tokom večeri opadaju. Problem nastaje kada je kortizol duže vreme konstantno povišen, jer tada dolazi do ozbiljnih poremećaja organizmu.

Kušingov sindrom menja raspored masnog tkiva u telu

Kušingov sindrom najčešće se povezuje sa karakterističnim oblikom gojaznosti, povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom i slabljenjem kostiju, a simptomi se često razvijaju postepeno i dugo ostaju neprepoznati. Jedan od najprepoznatljivijih znakova Kušingovog sindroma jeste specifična promena telesne građe. Masno tkivo se najviše nagomilava u predelu stomaka, lica, vrata i gornjeg dela leđa, dok ruke i noge često ostaju tanke zbog slabljenja mišića.

Karakteristični simptomi uključuju naglo povećanje telesne težine, okruglo i natečeno lice, masne naslage na vratu i leđima, ljubičaste strije na stomaku i bokovima, slabost mišića, otežano kretanje i izražen umor.

Kod velikog broja pacijenata javljaju se i povišen krvni pritisak, poremećaj nivoa šećera u krvi i smanjena otpornost organizma na infekcije.

Višak kortizola povećava rizik od dijabetesa i osteoporoze

Povišen kortizol ne utiče samo na izgled tela, već može ozbiljno da naruši zdravlje unutrašnjih organa i metabolizam. Dugotrajan hiperkorticizam povezuje se sa razvojem dijabetesa, hipertenzije, osteoporoze, poremećaja rada srca i krvnih sudova i slabljenja imuniteta.

Kortizol utiče na razgradnju koštanog i mišićnog tkiva, zbog čega kod obolelih često dolazi do smanjenja gustine kostiju i povećanog rizika od preloma. Istovremeno remeti regulaciju šećera u krvi, pa mnogi pacijenti razvijaju insulinsku rezistenciju i dijabetes.

Simptomi se često pogrešno pripisuju gojaznosti

Jedan od najvećih problema jeste to što simptomi Kušingovog sindroma dugo mogu da budu pogrešno tumačeni kao posledica klasične gojaznosti ili hroničnog stresa. Zbog toga se dijagnoza često postavlja kasno, tek kada se razviju komplikacije poput dijabetesa, osteoporoze ili ozbiljne hipertenzije.

Za potvrdu bolesti neophodna su detaljna hormonska ispitivanja, određivanje nivoa kortizola tokom 24 časa, kao i radiološke metode poput magnetne rezonance i kompjuterizovane tomografije.

Lečenje zavisi od uzroka bolesti, oporavak nije nemoguć ali je spor

Cilj terapije je normalizacija nivoa kortizola i uklanjanje uzroka poremećaja. Kod velikog broja pacijenata primenjuje se operativno lečenje, posebno kada su prisutni tumori hipofize ili nadbubrežne žlezde.

U nekim slučajevima koriste se i lekovi koji smanjuju proizvodnju kortizola, dok oporavak organizma može da traje mesecima, čak i nakon uspešno sprovedene terapije.

Kušingov sindrom značajno utiče na svakodnevni život jer dovodi do fizičke iscrpljenosti, smanjene pokretljivosti i brojnih metaboličkih komplikacija. Ipak, pravovremeno prepoznavanje simptoma i adekvatno endokrinološko lečenje mogu da doprinesu postepenom oporavku i smanjenju rizika od trajnih posledica.

Posebna pažnja tokom lečenja usmerena je na kontrolu pridruženih bolesti kao što su dijabetes, hipertenzija i osteoporoza, koje često prate ovo ozbiljno hormonsko oboljenje.

(eKlinika.rs)