Jutarnji šećer iznad ove vrednosti ukazuje na predijabetes: "Ozbiljno, a bez simptoma", kaže dr Milosavljević

Predijabetes je u bitnoj meri posledica savremenog načina života i loših životnih navika. Kada vrednosti jutarnjeg šećera pređu 5,6 mmol/L, lekari već govore o predijabetesu. Ovaj poremećaj metabolizma je ozbiljno stanje, nije praćeno nijednim specifičnim simptomom, iako je jak faktor rizika za moždani ili srčani udar.

Reverzibilni metabolički poremećaj

Predijabetes je ipak reverzibilni metabolički poremećaj od kojeg možemo, uz malo truda, da se u potpunosti oporavimo. Iako nam je nekada teško da se menjamo u šestoj deceniji života, pravilna ishrana i samo 30 minuta šetnje dnevno najbolji su čuvari našeg zdravlja.

Jednostavne promene mogu da pomognu u oporavku i spreče tranziciju predijabetesa u dijabetes tipa 2, koji predstavlja direktan rizik za razvoj ozbiljnih komplikacija na srcu, bubrezima, očima i nervima.

Predijabetes je često nedijagnostikovan

Prema relevantnim podacima na globalnom nivou, oko 37 odsto osoba starijih od 20 godina ima predijabetes, dok u populaciji starijih od 65 godina više od 50 odsto osoba ima predijabetes.

- Predijabetes je stanje povišenog nivoa glikemije (šećera u krvi) čije su vrednosti između normalnih i onih koje su specifične za dijabetes. Nivo šećera je viši od normalnog (4,0 mmol/L do 5,6 mmol/L), ali nedovoljno visok za dijagnozu dijabetesa tipa 2. Predijabetes je često nedijagnostikovano stanje, iako je udruženo sa gojaznošću, dislipidemijom i hipertenzijom. Čak sedam pacijenata sa predijabetesom će za neko vreme dobiti dijabetes. Vrednosti glikemije u predijabetesu mogu da deluju laicima kao normalne, ali ovo je stanje koje je povezano sa makrovaskularnim komplikacijama, odnosno neželjenim srčanim događajima, srčanom slabošću i akutnim koronarnim sindromom, ali i sa razvojem mikrovaskularnih komplikacija, kao što su retinopatija, nefropatija i neuropatija - kaže u razgovoru za portal eKlinika dr Dragana Milosavljević, internista-endokrinolog, Zdravstveni centar Valjevo.

Da li su vrednosti šećera malo iznad 5,6 normalne?

Predijabetes je stanje na koje se može lako posumnjati na osnovu laboratorijskih analiza krvi, odnosno vrednosti šećera u krvi u jutarnjim satima, posle 12 sati gladovanja.

- Vrednosti jutarnje glikemije između 5,6 i 6,9 često se procenjuju kao da su potpuno u redu i pacijenti se ne upućuju na dodatne preglede, iako su ove vrednosti već predijabetes. Dijagnoza se potvrđuje dvočasovnim testom opterećenja glukozom (OGTT), kada su glikemije na kraju drugog sata između 7,8 i 11, što je takođe predijabetes. Često se utvrđuje i tromesečna vrednost šećera, to jest glikozilirani hemoglobin A1c. U ovom testu vrednosti između 5,7 i 6,4 takođe su predijabetes. Nekada se veruje da su vrednosti glikemije malo više od 5,6 normalne, a zapravo nisu, jer predstavljaju rizik za razvoj navedenih komplikacija i zapravo su predijabetes - napominje dr Milosavljević.

Pacijent uglavnom nema nikavih tegoba

Veliki problem je i to što je predijabetes lukavo stanje: osećamo se sasvim dobro, mislimo da smo zdravi, a glikemija je povišena. Ništa nas ne boli.

- Pacijent zapravo nema nikakvih tegoba i uglavnom se ovo stanje na početku leči dijetom i fizičkom aktivnošću. Najčešće nema tegoba. Moguće je da pacijenti imaju povećan osećaj gladi, malo su žedniji, ali sve su to nespecifični simptomi. Kada sagledate ukupni zdravstveni karton pacijenta koji ima nedijagnostikovan predijabetes, videćete da je to osoba koja uglavnom ima arterijsku hipertenziju, dislipidemiju (povišene masnoće) i problem sa prekomernom telesnom težinom - ističe dr Milosavljević.

Koliko puta treba da se provere vrednosti šećera kako bismo utvrdili predijabetes?

Dr Milosavljević objašnjava da je dovoljno da se, posle vrednosti jutarnjeg šećera iznad 5,6, još jednom urade laboratorijske analize. Bitno je da poslednji obrok tokom prethodnog dana bude u 18 časova i da se ništa ne jede pre vađenja krvi.

- Ukoliko ponovljena vrednost bude veća od 5,6, pacijent se upućuje na dvočasovni test opterećenja glukozom. Posle uvida u ove rezultate jasno je da li postoji ili ne postoji zdravstveni problem - kaže dr Milosavljević.

Koliko često se savetuju provere vrednosti glukoze?

Predijabetes i moguće komplikacije mogu se ipak lako sprečiti dobrom prevencijom. Dr Milosavljević objašnjava da je dovoljno da zdrave osobe mlađe od 40 godina jednom godišnje provere vrednosti glukoze natašte.

- Gojazne osobe i pacijenti sa komorbiditetima trebalo bi da proveravaju vrednosti glukoze jednom u šest meseci. Posle 40. godine života savetuju se učestalije kontrole, ali je dovoljno da zdrave osobe jednom godišnje urade laboratorijske analize - precizira doktorka.

Mora li predijabetes da se leči kod endokrinologa?

Predijabetes je stanje koje se, uz malo truda, može dobro da leči, tako da pacijent posle terapije ima normalne vrednosti šećera u krvi i ne mora da uzima nikakve farmakološke lekove za kontrolu ovog metaboličkog poremećaja.

- Predijabetes je reverzibilan proces. Pravilnim lečenjem odlažemo pojavu dijabetesa tipa 2 ili se spuštamo stepenicu ispod, kada pacijent ima potpuno uredne rezultate i više nije u kategoriji predijabetesa - kaže dr Milosavljević.

Dr Milosavljević objašnjava da na nivou nekih domova zdravlja postoji jednostavan upitnik na osnovu kojeg može da se proceni rizik od predijabetesa. Upitnik, na primer, ispituje životno doba pacijenta, telesnu težinu, obim struka, navike u ishrani, fizičku aktivnost, nasleđe, moguću hipertenziju.

- Sve može dobro da se leči i kontroliše na nivou primarne zdravstvene zaštite i savetovališta za dijabetes. Izabrani lekar daje preporuke za dijetu, fizičku aktivnost i kontrole laboratorijskih analiza. Prvi u nizu lekova koji se uvode za lečenje dijabetesa jeste metformin, a ovaj lek takođe može da se propiše na nivou doma zdravlja. Pacijent se upućuje na pregled kod endokrinologa ukoliko se stanje pogoršava i ide ka dijabetesu tipa 2 ili ako uz predijabetes ima i druge bitne zdravstvene probleme - objašnjava dr Milosavljević.

To mi je sve od stresa

Mnogi pacijenti dovode u direktnu vezu predijabetes sa stanjem povišenog svakodnevnog stresa. Lekari objašnjavaju da je to pogrešan i čest izgovor pacijenata, koji tokom niza godina imaju nezdrave životne navike.

- Predijabetes je više posledica neadekvatne ishrane i sedentarnog načina života, odnosno minimalne fizičke aktivnosti. Prema preporukama, dovoljno je 150 minuta nedeljno fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, prilagođene potrebama i mogućnostima svakog pacijenta ponaosob. U principu, nešto brža šetnja ili slična aktivnost, samo 150 minuta nedeljno, od velike je pomoći. To nije mnogo, ali često naši pacijenti ni to ne mogu da urade. Ljudi našeg podneblja, na Balkanu, uglavnom nisu mnogo zainteresovani da bilo šta menjaju, pogotovo kada se predijabetes desi u pedeset i nekoj godini života. Veoma je teško izmeniti navike posle 50. godine, posebno kada osoba, na primer, skoro nikada nije vežbala - naglašava dr Milosavljević.

Šta je u stvari lečenje?

Pored adekvatne fizičke aktivnosti, bitan stub borbe protiv povišenog šećera u krvi je i odgovarajući način ishrane. Lekari savetuju nemasno meso, mlečne proizvode, jaja i povrće.

- Koncentrovani slatkiši, voće, šećeri i sokovi, kao i pekarski proizvodi, prave najveće probleme. Brza, industrijski procesuirana hrana sa velikim procentom zasićenih masti, ugljenih hidrata i prerađenog i rafinisanog šećera, koja daje samo bolji ukus, se ne savetuje. Kada bismo sve sveli na neki minimum, ograničili na krišku integralnog hleba i po neku voćku u toku dana, svima bi nam bilo bolje. Veoma je bitno uobročavanje, jer svi pacijenti nekako imaju potrebu da ceo dan nešto jedu, stalno neke zalogajčiće. Preporuka su tri glavna obroka i jedna užina u razmaku od četiri do šest sati. Verujem da je promena životnog stila u stvari lečenje – zaključuje endokrinolog dr Dragana Milosavljević.

(eKlinika.rs)