Visok krvni pritisak nije samo opasnost za pojavu bolesti srca, jer hipertenzija na brojne načine utiče na telo pa samim tim i izazva mnogo komplikacija. Lekari podsećaju da se visok krvni pritisak s razlogom zove „tihi ubica“ jer može neprimetno da oštećuje telo godinama pre nego što se razviju simptomi. Takođe, nekontrolisani visok krvni pritisak može da dovede i do invaliditeta, lošeg kvaliteta života, pa čak i do smrtonosnog srčanog ili moždanog udara. Lečenje i menjanje životnih navika mogu da pomognu u kontroli hipertenzije kako bi se smanjio rizik od komplikacija opasnih po život.
Visok krvni pritisak najviše oštećuje najvažnije ljudske organe
Hipertenzija je konstantno visok pritisak krvi na zidove krvnih sudova kada se srce kontrahuje – kada pumpa krv. To znači da taj proces u telu prvo oštećuje arterije, srce, mozak, bubrege, oči i utiče na određene aktivnosti.
1. Oštećenje arterija
Zdrave arterije su fleksibilne, jake i elastične. Njihov unutrašnji zid je gladak tako da krv slobodno teče, snabdevajući vitalne organe i tkiva hranljivim materijama i kiseonikom. Međutim, visok krvni pritisak postepeno povećava pritisak krvi koja teče kroz arterije tako da hipertenzija može da izazove:
- Oštećene i sužene arterije. Visok krvni pritisak može da ošteti ćelije unutrašnjih zidova arterija. Kada masnoće iz hrane dospeju u krvotok, mogu da se nakupe u oštećenim arterijama. Na kraju, zidovi arterija postaju manje elastični, ograničavajući protok krvi kroz telo.
- Aneurizma. Vremenom, stalni pritisak krvi, koja se kreće kroz oslabljenu arteriju, može prouzrokovati povećanje dela njenog zida i formiranje ispupčenja, odnosno aneurizmu. Aneurizma potencijalno može da pukne i izazove unutrašnje krvarenje opasno po život. Može da se formira u bilo kojoj arteriji, ali su najčešće u najvećoj arteriji tela – aorti.
2. Oštećenje srca
Visok krvni pritisak može da izazove mnogo problema sa srcem, a najčešće su to:
- Koronarna arterijska bolest. Arterije, koje su sužene i oštećene visokim krvnim pritiskom, imaju problema sa dovodom krvi u srce. Premalo dotoka krvi u srce može da dovede do bolova u grudima (angina pektoris), nepravilnog srčanog ritma (aritmije) ili srčanog udara.
- Uvećana leva komora. Visok krvni pritisak „prisiljava“ srce da radi jače kako bi pumpala krv do ostatka tela. To uzrokuje zgušnjavanje donje leve komore srca, a zadebljana leva komora povećava rizik od srčanog udara, srčane insuficijencije i iznenadne srčane smrti.
- Otkazivanje srca. Vremenom, opterećenje srca uzrokovano visokim krvnim pritiskom može da dovede do slabljenja srčanog mišića i manje efikasnog rada. Na kraju, tako preoptrećeno i oslabljeno srce počinje da otkazuje.
3. Oštećenje mozga
Mozak zavisi od snabdevanja krvlju da bi pravilno radio, kao i od hranljivih materija kojima ga krv snabdeva. Visok krvni pritisak može da utiče na mozak na sledeće načine:
- Tranzitorni ishemijski napad. Ponekad se naziva „mini-udar“, a reč je o kratkom, privremenom poremećaju dovoda krvi u mozak. Stvrdnute arterije ili krvni ugrušci uzrokovani visokim krvnim pritiskom takođe mogu da izazovu tranzitorni ishemijski napad, koji je često znak upozorenja pred moždani udar.
- Moždani udar. Moždani udar nastaje kada deo mozga ne dobije dovoljno kiseonika i hranljivih materija, što dovodi do odumiranja moždanih ćelija. Krvni sudovi oštećeni visokim krvnim pritiskom mogu da se suze, pucaju ili cure. Visok krvni pritisak takođe može izazvati stvaranje krvnih ugrušaka u arterijama, koje vode do mozga, blokirajući protok krvi i potencijalno izazivajući moždani udar.
- Demencija. Sužene ili blokirane arterije mogu da ograniče dotok krvi u mozak, što dovodi do određene vrste demencije (vaskularna demencija). Moždani udar, koji prekida dotok krvi u mozak, takođe može da izazove vaskularnu demenciju.
- Blago kognitivno oštećenje. Ovo stanje je prelazna faza između promena u razumevanju i pamćenju, koje generalno dolaze sa starenjem i ozbiljnijih problema izazvanih demencijom. Studije pokazuju da visok krvni pritisak može da dovede do blagog kognitivnog oštećenja.
4. Oštećenje bubrega
Bubrezi filtriraju višak tečnosti i otpadne materije iz krvi, a ovaj proces zahteva zdrave krvne sudove. Hipertenzija može da ošteti krvne sudove u bubrezima, a ako neko ima i dijabetes, to samo može da pogorša štetu. Problemi sa bubrezima uzrokovani visokim krvnim pritiskom su:
- Ožiljci na bubregu (glomeruloskleroza). Ova vrsta oštećenja bubrega nastaje kada se sićušni krvni sudovi unutar bubrega pretvore u ožiljke i ne mogu efikasno da filtriraju tečnost i otpad iz krvi. Glomeruloskleroza može da dovede do otkazivanja bubrega.
- Insuficijencija bubrega. Visok krvni pritisak je jedan od najčešćih uzroka zatajenja bubrega. Oštećeni krvni sudovi sprečavaju bubrege da efikasno filtriraju otpad iz krvi, omogućavajući sakupljanje opasnih nivoa tečnosti i otpada. Lečenje može da uključi dijalizu ili transplantaciju bubrega.
5. Oštećenje očiju
Hipertenzija može da ošteti male, delikatne krvne sudove, koji snabdevaju oči krvlju, izazivajući tako:
- Oštećenje krvnih sudova u mrežnjači (retinopatija). Oštećenje krvnih sudova u tkivu osetljivom na svetlost na zadnjem delu oka (retina) može da dovede do krvarenja u oku, zamagljenog vida i potpunog gubitka vida. Dijabetes, pored visokog krvnog pritiska, povećava rizik od retinopatije.
- Nakupljanje tečnosti ispod mrežnjače (horoidopatija). Horoidopatija može da dovede do iskrivljenog vida ili ponekad ožiljaka koji oštećuju vid.
- Oštećenje nerva (optička neuropatija). Blokirani protok krvi može oštetiti optički nerv, što dovodi do krvarenja u oku ili gubitka vida.
