Jednostavne analize krvi i urina mogu na vreme otkriti bolest bubrega, ova 2 testa daju ključne informacije

Visok krvni pritisak (hipertenzija) i bolest bubrega su u tesnoj vezi, lekari savetuju redovno merenje pritiska, čak i kada ne postoje tegobe

Rutinski test urina i analize krvi mogu na vreme da otkriju bolest bubrega i spreče komplikacije, koje se u najtežim slučajevima mogu završiti i dijalizom. Bolesti bubrega ne moraju uvek da budu praćene jasnim tegobama. Lekari navode da rana dijagnostika, uz adekvatno lečenje i zdrave životne navike, može u bitnoj meri da očuva dobru funkciju bubrega. Dva testa analize urina nude ključne informacije. Ipak, ovi testovi ne znače sa možemo sami sebi da postavimo dijagnozu. O čemu se tačno radi znaće najbolje lekar, nakon detaljnog pregleda i uvida u opšte zdravstveno stanje svakog pacijenta.

Obične analize krvi i urina

Preporučujemo

Savet je da barem jednom godišnje uradimo laboratorijske analize urina i krvi, koje mogu na vreme da ukažu na određene nepravilnosti. Rizik od hronične bolesti bubrega veći je posle 60. godine života, ali i kod osoba sa porodičnom istorijom bolesti bubrega, dijabetesom, srčanom slabošću, gojaznošću ili ranijim oštećenjem bubrega (na primer, zbog infekcije).

Visok krvni pritisak (hipertenzija) i bolest bubrega su u tesnoj vezi, lekari savetuju redovno merenje pritiska, čak i kada ne postoje tegobe. Normalne vrednosti krvnog pritiska su 120/80 mmHg.

Ko bi trebalo da se testira već posle 20. godine života?

Nefrolog sa Yale Medicine, dr Rendi Lučijano, smatra da bi osobe sa porodičnom istorijom bolesti bubrega trebalo da se redovno testiraju već od 20. godine života.

– Pacijenti uglavnom ne znaju da imaju bolest bubrega dok ne bude kasno. Tegobe su neprimetne sve dok funkcija bubrega drastično ne opadne – upozorava dr Lučijano.

Šta je brzina glomerularne filtracije?

Analize krvi i urina mogu na vreme da ukažu na nepravilnosti. Brzina glomerularne filtracije (GFR) je analiza koja procenjuje koliko dobro bubrezi filtriraju otpadne materije iz krvi. To je ključni pokazatelj stanja bubrega i koristi se i za dijagnostiku i za praćenje efekata lečenja kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom bolešću.

GFR se izračunava na osnovu nivoa kreatinina u serumu, starosti i pola pacijenta. Kreatinin je sporedni produkt metabolizma proteina – nastaje razgradnjom mišićnog tkiva i varenjem proteina iz hrane. Ako je nivo kreatinina u krvi povišen, moguće je da bubrezi ne funkcionišu pravilno i ne filtriraju otpadne materije efikasno. Kreatinin se izlučuje putem urina, pa kada bubrezi ne rade dobro, dolazi do njegovog nagomilavanja u krvi.

Pet stadijuma bolesti bubrega

Postoji pet stadijuma bolesti bubrega, koji se određuju na osnovu vrednosti GFR testa. Bubrezi sadrže male filtere koji se zovu glomeruli, a njihova uloga je uklanjanje metaboličkog i toksičnog otpada iz krvi. GFR procenjuje koliko krvi prolazi kroz te filtere svakog minuta.

 Stadijum 1, GFR ≥ 90

Funkcija bubrega izgleda normalno, ali postoji prisustvo proteina u urinu – rani znak bolesti. Još uvek nema oštećenja, ali ukazuje na početak hronične bolesti bubrega.

Stadijum 2,  GFR 60–89

Funkcija bubrega je još uvek dobra, ali postoji blago oštećenje. Simptomi najčešće izostaju. Ovo je važan trenutak za promenu životnih navika kako bi se sprečilo dalje propadanje funkcije bubrega.

Stadijum 3, GFR 30–59

Oštećenje bubrega je izraženije. Mogući simptomi su umor, oticanje ruku i nogu, svrab kože, promene u učestalosti mokrenja, penast ili taman urin.

Stadijum 3a, GFR 45–59: blago do umereno oštećenje, često bez simptoma, ali uz povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Stadijum 3b, GFR 30–44: umereno do teško oštećenje, veći rizik od komplikacija. Oštećenje je trajno, ali se progresija može usporiti terapijom.

Stadijum 4, GFR 15–29

Teško oštećenje bubrega. Otpadne materije se zadržavaju u organizmu i mogu izazvati visok krvni pritisak, bolesti srca, anemiju, poremećaje kostiju, povišen kalijum i fosfor, kao i metaboličku acidozu. Simptomi uključuju slabost, promene u mokrenju, otoke, bol u leđima, grčeve, gubitak apetita.

 Stadijum 5, GFR < 15

Završna faza bolesti. Bubrezi su pred otkazivanjem ili su već otkazali. Simptomi iz prethodnih stadijuma se pogoršavaju, a mogu se javiti i osip, pena ili mehurići u urinu, mučnina, povraćanje. Potrebna je dijaliza ili transplantacija bubrega.

Dva testa iz urina nude ključne informacije

1. Test trake (dipstick test)

Jednostavan i brz test koji pokazuje pH vrednost urina, prisustvo proteina, glukoze, nitrita, krvi, bilirubina. Traka obložena hemikalijama se umače u urin, a promene boje ukazuju na abnormalnosti. Posebno se prati prisustvo proteina (proteinurija), što može ukazivati na oštećenje bubrega.

2. Test na albumin

Analizira prisustvo albumina, glavnog proteina u krvnoj plazmi. Stanje se zove albuminurija i ukazuje na oštećenje bubrega. Rezultat iznad 30 mg/g ukazuje na bolest bubrega. Simptomi mogu uključivati otoke nogu, lica, stomaka – naročito oko očiju.

Kome se savetuju redovni testovi?

Redovni testovi krvi i urina preporučuju se osobama sa povećanim rizikom od bolesti bubrega:

•  osobe sa porodičnom istorijom,
•  osobe sa dijabetesom,
•  stariji od 60 godina,
•  gojazni,
•  osobe sa hipertenzijom ili srčanom slabošću.

Budući da je svaka osoba različita, važno je da sa lekarom razgovaramo o tome koji su testovi najbolji za nas.

Dodatni testovi

Pored osnovnih analiza, dostupni su i detaljniji testovi krvi i urina, kao i snimanja bubrega. Osobe sa porodičnom istorijom bolesti bubrega mogu uraditi genetski skrining – putem uzorka krvi ili pljuvačke, moguće je otkriti mutacije povezane sa hroničnom bubrežnom bolešću.

Šta ako postoje abnormalnosti u rezultatima?

Ukoliko su rezultati testa abnormalni, preporučuje se ponavljanje testa. Ako i drugi rezultat potvrdi nalaz, lekar može predložiti dodatna ispitivanja ili uputiti pacijenta nefrologu, specijalisti za bolesti bubrega.

Prvi koraci u prevenciji i lečenju

Kontrola bolesti bubrega počinje sa:

•  regulacijom krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi,
•  pažljivim korišćenjem lekova,
•  promenom načina života.

Preporuke:

•  zdrava ishrana (bogata voćem i povrćem),
•  fizička aktivnost (minimum 30 minuta dnevno),
•  održavanje zdrave telesne težine,
•  izbegavanje nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID),
•  prestanak pušenja.