Tihi „ubica” bubrega: Blagi simptomi upale često nam promaknu, a mogu da dovedu do insuficijencije

Kroz bubrege dnevno prođe skoro četvrtina ukupne količine krvi, pa nije teško shvatiti koliko je svaki poremećaj u njihovom radu ozbiljan

Upala bubrega, poznata i kao nefritis, predstavlja stanje koje nikako ne treba zanemariti. Iako je najčešće izazvana bakterijskom ili virusnom infekcijom, do ove potencijalno opasne situacije mogu dovesti i brojni drugi faktori.

Zašto su bubrezi toliko bitni i može li upala bubrega da postane ozbiljno stanje

Preporučujemo

Bubrezi su tiha, precizna i važna "mašina" u našem telu. Svakog dana oni filtriraju krv, izbacuju toksine i višak tečnosti, regulišu krvni pritisak i učestvuju u održavanju ravnoteže elektrolita. S obzirom na to da kroz njih dnevno prođe skoro četvrtina ukupne količine krvi, nije teško shvatiti koliko je svaki poremećaj u njihovom radu ozbiljan. Ako se upala ne prepozna na vreme, može prerasti u ozbiljna oštećenja i čak dovesti do bubrežne insuficijencije, stanja koje može ugroziti život.

Kako nastaje upala bubrega

Dijabetes, povišen krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti, gojaznost i pušenje dodatno povećavaju rizik, čineći organizam podložnijim upalnim procesima u ovom izuzetno važnom organu. Upalni proces zahvata nefrone, najmanje funkcionalne jedinice bubrega. Kada oni dođu u inflamatorno stanje, reč je o nefritisu. Najčešći uzroci uključuju infekcije, naročito bakterijske, ali ni autoimune reakcije organizma nisu retkost. Dugotrajna ili neadekvatna upotreba lekova, poput antibiotika i nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), takođe može oštetiti bubrežno tkivo.

Lekari naglašavaju da je rizik veći kod osoba koje već imaju hronične zdravstvene tegobe, naročito dijabetes i hipertenziju. Ova stanja dodatno opterećuju funkciju bubrega, a pušenje i gojaznost dodatno komplikuju kliničku sliku.

Simptomi koje ne treba ignorisati

Upala bubrega ne mora odmah da se javi sa očiglednim znacima. U mnogim slučajevima, simptomi su blagi ili čak potpuno izostaju u početku. Ipak, kada se razvije, može doći do:

• bola u leđima (koji može biti tup, pulsirajući ili probadajući)
• malaksalosti, groznice, mučnine i povraćanja
• peckanja i bola pri mokrenju
• zamućenog urina neprijatnog mirisa, kao i promena u učestalosti i količini mokrenja
• noćnog mokrenja i osećaja nepotpunog pražnjenja bešike
• crvene, vlažne i tople kože, posebno u predelu leđa.

Ukoliko se ovi simptomi jave, posebno ako su udruženi, vrlo je verovatno da je upala već uznapredovala. Hitna konsultacija s lekarom je neophodna. Nažalost, mnoge upale bubrega počinju tiho, pa se često dijagnostikuju tek u kasnijim fazama.

Kako se postavlja dijagnoza upale bubrega?

Dijagnostika počinje osnovnim, ali ključnim korakom - analizom urina. Ova analiza može pokazati povišen broj leukocita, prisustvo proteina, uree i kreatinina, što su pokazatelji upale i eventualnog oštećenja bubrega. U daljoj obradi koriste se i ultrazvuk, radiografija, a u nekim slučajevima i biopsija bubrega, posebno kada se sumnja na glomerulonefritis (oblik nefritisa koji zahvata glomerule).

Od čega zavisi lečenje

Lečenje upale bubrega mora biti ciljano i individualizovano. Ako je bakterijska infekcija uzrok, prva linija terapije su antibiotici, koji se određuju na osnovu rezultata urinokulture. U težim slučajevima, kada bubrezi više ne mogu da obavljaju svoju funkciju, neophodno je pristupiti dijalizi (hemodijalizi ili peritoneumskoj, kako bi se uklonili toksini iz tela).

Važno je upamtiti da je upala bubrega ozbiljno stanje koje može ostaviti trajne posledice ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme. Zbog toga je ključno da se na prve simptome reaguje brzo i da se ne ignorišu signali koje telo šalje, bilo da je to bol u leđima, zamućen urin ili samo malaksalost.

Redovni pregledi, zdrave navike i pravovremena dijagnostika ključ su očuvanja zdravlja bubrega i celokupnog organizma.