Može li hipertenzija da se izleči ili je terapija neophodna do kraja života

Mnogi ljudi koji godinama uzimaju lekove za visok krvni pritisak postavljaju isto pitanje: ako su vrednosti sada normalne, znači li to da je bolest prošla? Odgovor nije tako jednostavan. Hipertenzija je najčešće hronično stanje koje može uspešno da se kontroliše, ali to ne znači da je njen uzrok nestao. Ipak, postoje situacije u kojima krvni pritisak može trajno da se normalizuje.

Zamislite da svakog jutra merite krvni pritisak i aparat pokazuje 120/80 mmHg. Osećate se dobro, nemate glavobolju, vrtoglavicu niti druge tegobe. Sasvim je razumljivo da se zapitate da li su vam lekovi uopšte potrebni.

Međutim, normalan krvni pritisak kod osobe koja uzima terapiju najčešće znači da lečenje deluje, a ne da je hipertenzija nestala. Da bismo razumeli zašto je to tako, potrebno je da znamo šta se zapravo dešava u našem organizmu.

Zašto krvni pritisak ostaje visok godinama?

Kod većine ljudi hipertenzija nema jedan jasno prepoznatljiv uzrok. Lekari je nazivaju primarnom ili esencijalnom hipertenzijom. Ona se razvija postepeno, često tokom više godina, pod uticajem naslednih faktora, starenja, povećane telesne mase, prekomernog unosa soli, nedovoljne fizičke aktivnosti i drugih okolnosti.

Krvni pritisak zavisi od složenog rada srca, krvnih sudova, bubrega, nervnog sistema i hormona. Kada se ravnoteža između ovih sistema poremeti, pritisak može ostati povišen čak i kada se osoba oseća potpuno zdravo.

Upravo zbog toga hipertenzija može godinama da postoji bez izraženih simptoma, dok istovremeno povećava rizik od srčanog i moždanog udara, oštećenja bubrega i drugih ozbiljnih komplikacija.

Šta se dešava sa krvnim sudovima kada je pritisak dugo povišen?

Krvni sudovi nisu obične cevi kroz koje protiče krv. Njihovi zidovi su živo tkivo koje se neprestano prilagođava promenama u organizmu. Kada je krvni pritisak dugo povišen, zidovi arterija mogu postepeno da zadebljaju i izgube deo svoje elastičnosti. Ovaj proces naziva se remodelovanje krvnih sudova.

Manje elastične arterije pružaju veći otpor protoku krvi, što dodatno otežava regulaciju pritiska. Tako nastaje svojevrstan začarani krug: povišen pritisak doprinosi promenama na krvnim sudovima, a te promene mogu dodatno da održavaju hipertenziju.

Ipak, važno je naglasiti da ove promene nisu uvek nepovratne. Pravovremeno lečenje i dobra kontrola krvnog pritiska mogu doprineti poboljšanju funkcije krvnih sudova i smanjenju pojedinih strukturnih promena.

Kakvu ulogu imaju bubrezi i hormoni?

Bubrezi imaju jednu od ključnih uloga u regulaciji krvnog pritiska jer kontrolišu količinu soli i vode koja se zadržava u organizmu. Kada telo zadržava previše natrijuma i tečnosti, povećava se zapremina krvi, što može doprineti porastu pritiska.

Istovremeno, hormonski sistem poznat kao renin-angiotenzin-aldosteronski sistem utiče na sužavanje krvnih sudova i zadržavanje natrijuma. Kod osoba sa hipertenzijom ovi mehanizmi mogu biti poremećeni, zbog čega organizam teže održava normalne vrednosti pritiska.

Zato lekovi za hipertenziju deluju na različite načine. Neki opuštaju krvne sudove, drugi smanjuju dejstvo određenih hormona, dok treći pomažu bubrezima da izbace višak soli i vode.

Može li visok krvni pritisak ipak da se izleči?

Može, ali to zavisi od njegovog uzroka. Kod osoba sa takozvanom sekundarnom hipertenzijom postoji određeno oboljenje ili poremećaj koji dovodi do povećanja krvnog pritiska.

Uzrok može biti, na primer, prekomerno lučenje hormona aldosterona, pojedina oboljenja bubrega ili suženje bubrežnih arterija. U nekim slučajevima, uspešno lečenje osnovnog uzroka može dovesti do normalizacije krvnog pritiska bez potrebe za daljom terapijom. Međutim, to nije zagarantovano, naročito ako hipertenzija traje godinama.

Postoji još jedna mogućnost. Kod pojedinih osoba sa primarnom hipertenzijom značajno smanjenje telesne mase, redovna fizička aktivnost, zdravija ishrana i manji unos soli mogu toliko da poboljšaju krvni pritisak da lekar može da smanji ili čak ukine lekove. To se može opisati kao remisija hipertenzije, ali ne znači da se povišen pritisak nikada neće vratiti.

Zašto ne treba prestajati sa lekovima kada je pritisak normalan?

Jedna od najčešćih grešaka jeste samostalno prekidanje terapije čim aparat nekoliko dana pokazuje dobre vrednosti. Problem je u tome što lekovi kontrolišu mehanizme koji doprinose povišenom pritisku. Kada se terapija prekine, njihov zaštitni efekat prestaje, a krvni pritisak može ponovo da poraste.

To ne znači da svaka osoba sa hipertenzijom mora doživotno da uzima iste lekove u istim dozama. Terapija se može menjati u skladu sa godinama, zdravstvenim stanjem, telesnom masom i izmerenim vrednostima pritiska.

Prema smernicama Evropskog kardiološkog društva iz 2024. godine, promene životnih navika predstavljaju važan deo lečenja, a kod određenih pacijenata mogu omogućiti smanjenje ili obustavljanje terapije uz lekarski nadzor.

Najvažnije je da se odluka o smanjenju ili prekidu lekova nikada ne donosi samostalno.

Normalan pritisak nije razlog da zaboravimo na hipertenziju

Hipertenzija je jedno od onih zdravstvenih stanja kod kojih odsustvo tegoba ne mora da znači i odsustvo rizika. Zato je važno redovno meriti krvni pritisak, pratiti preporuke lekara i ne zanemarivati zdrave životne navike čak ni kada su vrednosti stabilne.

Cilj lečenja nije samo da aparat pokaže dobar broj. Mnogo je važnije da se dugoročno zaštite srce, mozak, bubrezi i krvni sudovi.

A to što se hipertenzija kod većine ljudi ne može trajno izlečiti ne znači da se sa njom ne može živeti dugo i kvalitetno. Naprotiv, dobro kontrolisan krvni pritisak jedan je od najvažnijih koraka u očuvanju zdravlja.

(eKlinika.rs)