Visok krvni pritisak nema samo jedan uzrok: Koje vrednosti su merodavne za dijagnozu hipertenzije?

Visok krvni pritisak ili hipertenzija često godinama ne daje nikakve simptome, zbog čega mnogi ljudi ne znaju da imaju problem. Na njegov nastanak mogu da utiču godine, nasledni faktori i druge bolesti, ali i količina soli u ishrani, višak kilograma, nedovoljno kretanja, alkohol i pušenje. Važno je razlikovati primarnu hipertenziju kod koje ne postoji jedan jasno prepoznatljiv uzrok od sekundarne, iza koje može da se krije drugo oboljenje ili određeni lek.

Visok pritisak često ne daje nikakve simptome

Krvni pritisak predstavlja silu kojom krv deluje na zidove krvnih sudova dok je srce potiskuje kroz organizam. Kada je pritisak dugotrajno povišen, srce i krvni sudovi izloženi su većem opterećenju, a vremenom raste rizik od oštećenja srca, mozga, bubrega i drugih organa. Hipertenzija je zbog toga jedan od najvažnijih faktora rizika na koje može da se utiče kada je reč o kardiovaskularnim bolestima.

Problem je u tome što osoba sa visokim krvnim pritiskom može da se oseća sasvim dobro. Odsustvo glavobolje, vrtoglavice ili drugih tegoba ne znači da su vrednosti pritiska normalne, pa je merenje jedini pouzdan način da se povišene vrednosti otkriju. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), oko 1,4 milijarde odraslih ljudi od 30 do 79 godina u svetu imalo je hipertenziju 2024. godine, a veliki deo njih nije znao da je ima.

Nove vrednosti krvnog pritiska: Šta se smatra normalnim, povišenim, a šta hipertenzijom

Rezultat merenja krvnog pritiska sastoji se od dve vrednosti, na primer 120/80 mmHg. Gornja vrednost je sistolni pritisak i pokazuje pritisak u krvnim sudovima kada se srce kontrahuje, dok donja, dijastolna vrednost, pokazuje pritisak između dva otkucaja srca. Evropsko udruženje kardiologa (ESC) je u smernicama iz 2024. godine uvelo novu klasifikaciju koja vrednosti krvnog pritiska deli u tri osnovne kategorije.

Krvni pritisak koji nije povišen jeste sistolni pritisak ispod 120 mmHg i dijastolni ispod 70 mmHg. Nova kategorija povišenog krvnog pritiska obuhvata sistolne vrednosti od 120 do 139 mmHg ili dijastolne od 70 do 89 mmHg. Hipertenzija se i dalje definiše kao krvni pritisak 140/90 mmHg ili viši, odnosno sistolni pritisak od najmanje 140 mmHg ili dijastolni od najmanje 90 mmHg, kada su povišene vrednosti potvrđene odgovarajućim merenjima.

Ova promena je važna jer vrednost, na primer, 135/85 mmHg više ne treba jednostavno posmatrati kao „normalan“ pritisak, već pripada kategoriji povišenog krvnog pritiska prema novim ESC smernicama. Nova kategorija ne znači da svaka osoba sa pritiskom između 120/70 i 139/89 mmHg ima hipertenziju niti da joj je automatski potrebna terapija lekovima. Cilj je ranije prepoznavanje osoba sa povećanim kardiovaskularnim rizikom i pravovremeno uvođenje promena životnih navika, a kod određenih visokorizičnih pacijenata i razmatranje terapije.

ESC je promenio klasifikaciju jer rizik od srčanog i moždanog udara ne počinje tek kada krvni pritisak pređe granicu od 140/90 mmHg. Kardiovaskularni rizik raste postepeno sa porastom krvnog pritiska, pa nove smernice veću pažnju posvećuju ljudima čije vrednosti još ne ispunjavaju kriterijume za hipertenziju. Procena zato ne zavisi samo od brojeva na aparatu, već i od ukupnog rizika pacijenta.

Koje vrednosti su neophodne za dijagnozu hipertenzije

Jedno povišeno merenje ipak nije dovoljno za postavljanje dijagnoze hipertenzije. Krvni pritisak može privremeno da poraste zbog fizičkog napora, bola, uznemirenosti, kofeina ili stresa, a na rezultat utiče i način na koji je pritisak izmeren. Zbog toga lekar dijagnozu potvrđuje ponovljenim pravilnim merenjima, a prema potrebi preporučuje merenje kod kuće ili 24-časovno ambulantno praćenje krvnog pritiska.

Posebnu pažnju zahtevaju vrednosti 180/120 mmHg ili više, naročito ako se istovremeno pojave bol u grudima, otežano disanje, neurološki simptomi, smetnje vida ili drugi znaci mogućeg akutnog oštećenja organa. U takvoj situaciji potrebna je hitna medicinska procena, a ne samostalno uzimanje dodatnih doza lekova. Veoma visok pritisak bez simptoma takođe zahteva brzu procenu zdravstvenog radnika, ali se postupak razlikuje u zavisnosti od toga postoje li znaci akutnog oštećenja organa.

Zašto nastaje visok krvni pritisak i šta je primarna hipertenzija

Krvni pritisak zavisi, između ostalog, od količine krvi koju srce potiskuje i otpora na koji krv nailazi prolazeći kroz krvne sudove. Kada se promene funkcija srca, količina tečnosti u organizmu, elastičnost ili širina arterija, mogu da se promene i vrednosti krvnog pritiska. Kod većine ljudi ipak ne može da se izdvoji samo jedan neposredni uzrok hipertenzije.

Takvo stanje naziva se primarna ili esencijalna hipertenzija i obično nastaje postepeno, tokom više godina. U njenom razvoju prepliću se genetska predispozicija, starenje, način ishrane, telesna težina, fizička aktivnost i brojni drugi faktori. Činjenica da ne postoji jedan uzrok ne znači da se na rizik ne može uticati.

Veću verovatnoću za razvoj hipertenzije imaju osobe sa porodičnom istorijom visokog krvnog pritiska, starije osobe, ljudi sa prekomernom telesnom masom ili gojaznošću i oni koji se malo kreću. Rizik povećavaju i ishrana sa mnogo soli, prekomerna upotreba alkohola i pušenje, dok su dijabetes i druge metaboličke bolesti često deo ukupnog kardiovaskularnog rizika. Dugotrajan stres može da doprinese nepovoljnom obrascu ponašanja i prolaznim skokovima pritiska, ali hipertenzija se ne može jednostavno svesti na posledicu „nervoze“.

Kada je uzrok hipertenzije druga bolest ili lek

Za razliku od primarne, sekundarna hipertenzija ima uzrok koji može da se prepozna. Ona može da nastane zbog bolesti bubrega, poremećaja nadbubrežnih ili štitaste žlezde, opstruktivne apneje u snu i određenih urođenih ili stečenih poremećaja krvnih sudova. Na sekundarni uzrok lekar može da posumnja, između ostalog, kada se veoma visok pritisak pojavi naglo, u neuobičajeno mladom dobu ili kada se teško kontroliše odgovarajućom terapijom.

Bolesti bubrega imaju posebno važnu vezu sa hipertenzijom jer bubrezi učestvuju u regulisanju količine tečnosti, natrijuma i hormona koji utiču na krvne sudove. Odnos može da bude dvosmeran: bubrežna bolest može da podigne krvni pritisak, a dugotrajna hipertenzija može dodatno da ošteti bubrege. Zbog toga se u obradi nekih pacijenata proveravaju funkcija bubrega, urin i drugi laboratorijski parametri.

Krvni pritisak mogu da povise i pojedini lekovi i druge supstance, uključujući neke nesteroidne antiinflamatorne lekove, dekongestive koji se koriste kod zapušenog nosa, hormonsku kontracepciju i određene druge terapije. Kokain i stimulansi poput amfetamina takođe mogu naglo i opasno da povećaju pritisak. Terapiju koju je lekar propisao ne treba prekidati na svoju ruku, već treba prijaviti sve lekove, suplemente i preparate koji se koriste.

Visok krvni pritisak u trudnoći zahteva poseban oprez

Povišen krvni pritisak može da postoji pre trudnoće ili da se prvi put pojavi tokom nje. Hipertenzivni poremećaji u trudnoći zahtevaju praćenje jer mogu da utiču i na trudnicu i na plod. Posebno je važna preeklampsija, poremećaj koji se javlja posle 20. nedelje trudnoće i uključuje novonastalu hipertenziju uz druge znake poremećaja funkcije organa.

Moguće posledice ozbiljnih hipertenzivnih poremećaja trudnoće obuhvataju zastoj u rastu ploda, prevremeni porođaj, probleme sa posteljicom i oštećenje organa majke. Jaka glavobolja, smetnje vida, bol u gornjem delu stomaka, otežano disanje ili naglo pogoršanje opšteg stanja zahtevaju brzu medicinsku procenu. Pritisak tokom trudnoće zato treba pratiti prema preporuci ginekologa.

Lečenje se prilagođava trudnoći jer nisu svi antihipertenzivi pogodni za trudnice. Lekar bira terapiju prema vrednostima krvnog pritiska, nedelji trudnoće, zdravstvenom stanju majke i stanju ploda. Žena koja koristi lekove za hipertenziju i planira trudnoću trebalo bi unapred da razgovara sa lekarom o terapiji.

Kada veoma visok pritisak zahteva hitnu pomoć

Krvni pritisak prirodno oscilira tokom dana i može privremeno da poraste tokom fizičkog napora, stresa ili nakon upotrebe određenih supstanci. Zbog toga jedna neočekivano visoka vrednost ne mora automatski da znači da je nastalo akutno oštećenje organa. Ipak, veoma visoke vrednosti, naročito kada su praćene simptomima, ne smeju da se ignorišu.

Vrednosti oko ili iznad 180/120 mmHg uz bol u grudima, otežano disanje, smetnje vida, slabost ili utrnulost dela tela, poremećaj govora, konfuziju ili druge znake akutnog oštećenja organa zahtevaju hitnu medicinsku procenu. Takvo stanje može da bude povezano sa moždanim udarom, akutnim srčanim problemom ili drugim ozbiljnim komplikacijama. Ne treba pokušavati naglo obaranje pritiska dodatnim dozama lekova bez medicinskog saveta.

Najvažnije je da hipertenzija bude otkrivena pre nego što izazove komplikacije. Redovno i pravilno merenje krvnog pritiska, manje soli, uravnotežena ishrana, fizička aktivnost, održavanje odgovarajuće telesne mase, izbegavanje duvana i ograničavanje alkohola mogu značajno da doprinesu kontroli pritiska. Kada promene životnih navika nisu dovoljne, lekar procenjuje da li je potrebna terapija i koje ciljne vrednosti odgovaraju konkretnom pacijentu.

(eKlinika.rs)