Da li je rak dojke nasledan i uvek „čista genetika”: Za koga je genetsko testiranje i raniji skrining?

Rak dojke može da se javlja u porodicama i tada govorimo o naslednom raku dojke. Najčešći poznati uzrok naslednog oblika bolesti jesu mutacije u genima BRCA1 i BRCA2, ali postoje i drugi geni koji mogu da povećaju rizik. Ipak, napominju stručnjaci, većina slučajeva raka dojke nije direktno nasledna, već nastaje usled genetskih promena koje se tokom života razvijaju u ćelijama.

Rak dojke jeste genetska bolest, ali to ne znači da je uvek nasledan

Prema podacima Američkog udruženja za borbu protiv raka, prosečan životni rizik od razvoja raka dojke kod žena iznosi oko 13 odsto. Kod pojedinih osoba taj rizik može da bude znatno veći zbog porodične istorije bolesti ili naslednih mutacija. Zato je važno razlikovati genetske promene koje nastaju tokom života od mutacija koje mogu da se prenesu sa roditelja na dete.

Preporučujemo

Rak nastaje kada promene u DNK poremete kontrolu rasta i deobe ćelija, pa one počnu nekontrolisano da se umnožavaju. Takve promene nazivaju se mutacijama i mogu da zahvate gene koji regulišu rast, popravku DNK i odumiranje ćelija. Zbog toga se rak u biološkom smislu smatra genetskom bolešću. Većina genetskih promena povezanih sa rakom dojke nastaje tokom života i ne prenosi se sa roditelja na decu. Ove promene nazivaju se somatskim mutacijama i mogu da budu povezane sa prirodnim procesom starenja, životnim navikama ili uticajima iz okruženja. Takve mutacije prisutne su samo u određenim ćelijama tumora i ne nalaze se u svim ćelijama organizma.

Nasledni rak dojke predstavlja drugačiji mehanizam, jer je mutacija prisutna od rođenja i može da se prenese preko majke ili oca. Procene pokazuju da oko 5 do 10 odsto svih slučajeva raka dojke pripada ovoj grupi. To znači da porodična istorija jeste važna, ali da većina žena sa rakom dojke nema naslednu mutaciju kao uzrok bolesti.

BRCA1 i BRCA2: Najpoznatiji geni povezani sa naslednim rakom dojke

Mutacije u genima BRCA1 i BRCA2 predstavljaju najčešći poznati uzrok naslednog raka dojke. Ovi geni normalno učestvuju u popravci oštećenja DNK, a kada ne funkcionišu kako treba, raste verovatnoća da se vremenom nagomilaju promene koje mogu da dovedu do malignog procesa. Osobe sa određenim BRCA mutacijama imaju znatno veći rizik od raka dojke u poređenju sa opštom populacijom.

Procene pokazuju da žene sa BRCA1 ili BRCA2 mutacijom mogu da imaju približno 70 odsto rizika za razvoj raka dojke do 80. godine života, mada se stvarni rizik razlikuje od osobe do osobe. Ove mutacije povezuju se i sa većom verovatnoćom da se rak javi u mlađem životnom dobu ili da zahvati obe dojke. Povećan je i rizik od drugih malignih bolesti, uključujući rak jajnika, a kod nekih mutacija i rak pankreasa.

BRCA mutaciju moguće je naslediti i od majke i od oca, što je podatak koji se često zanemaruje. Ako jedan roditelj nosi određenu naslednu BRCA mutaciju, svako njegovo dete ima 50 odsto šanse da je nasledi. Nasleđena mutacija ipak ne znači da će osoba sigurno dobiti rak, već da je njen rizik veći nego kod nekoga ko tu mutaciju nema.

Nisu samo BRCA geni važni za nasledni rizik

Porodično pojavljivanje raka dojke ne mora uvek da bude povezano sa BRCA1 ili BRCA2 genima. Postoje i druge nasledne mutacije koje povećavaju rizik, među kojima su PALB2, ATM i CHEK2. Pored njih, određeni retki nasledni sindromi takođe mogu značajno da povećaju verovatnoću razvoja raka dojke.

Mutacije u genu PTEN povezane su sa Cowden sindromom, dok promene u TP53 mogu da izazovu Li-Fraumeni sindrom. Mutacije u CDH1 genu povezuju se sa naslednim difuznim rakom želuca, ali i sa povećanim rizikom od lobularnog raka dojke, dok promene u STK11 genu mogu da budu deo Peutz-Jeghers sindroma. Sve ove mutacije znatno su ređe od BRCA mutacija, ali mogu da budu važne u porodicama sa više slučajeva različitih malignih bolesti.

Ponekad u porodici postoji više slučajeva raka dojke, a da testiranje ne pokaže nijednu poznatu mutaciju povezanu sa bolešću. Naučnici i dalje istražuju nove nasledne faktore rizika i moguće kombinacije genetskih promena. Zbog toga odsustvo poznate mutacije ne mora automatski da znači da porodični rizik ne postoji.

Koji još faktori povećavaju rizik od raka dojke

Nasledne mutacije predstavljaju samo jedan deo ukupnog rizika za rak dojke. Verovatnoća raste sa godinama, a značaj imaju i lična istorija raka dojke, gusta struktura dojki i određene benigne promene kao što su atipična hiperplazija ili lobularni karcinom in situ. Na rizik mogu da utiču i pojedini reproduktivni i hormonski faktori.

Raniji početak menstruacije i kasniji ulazak u menopauzu povezani su sa dužom izloženošću delovanju estrogena i većim rizikom. Rizik može da bude nešto viši i kod žena koje nisu rađale ili su prvo dete dobile posle 30. godine, kao i kod određenih oblika hormonske kontracepcije ili hormonske terapije u menopauzi. Ranije zračenje grudnog koša, naročito u mlađem životnom dobu, takođe može značajno da poveća rizik.

Na verovatnoću razvoja bolesti mogu da utiču i telesna masa, fizička aktivnost i konzumiranje alkohola. Gojaznost, posebno posle menopauze, i nizak nivo fizičke aktivnosti povezuju se sa većim rizikom, dok alkohol takođe povećava verovatnoću razvoja raka dojke. Nijedan pojedinačni faktor sam po sebi ne određuje sudbinu osobe, pa se procena rizika zasniva na kombinaciji više elemenata.

Nasleđena mutacija povećava rizik, ali ne znači da će se rak sigurno razviti

Pozitivan genetski test ne predstavlja dijagnozu raka dojke. On pokazuje da osoba nosi mutaciju povezanu sa većom verovatnoćom razvoja bolesti i zato može da zahteva drugačiji plan praćenja i prevencije. Koliki je stvarni rizik zavisi od konkretnog gena, vrste mutacije, porodične istorije, godina i drugih zdravstvenih faktora.

Zbog toga ne bi trebalo da se rezultati genetskog testiranja tumače bez stručnog savetovanja. Genetičar ili lekar srodne specijalnosti može da objasni šta pronađena mutacija znači, koliki rizik nosi i da li su potrebni raniji pregledi, češći skrining ili druge preventivne mere. To je posebno važno jer različite mutacije ne nose isti nivo rizika.

Najvažnije je zapamtiti da je rak dojke genetska bolest, ali da nije svaki rak dojke nasledan. BRCA1 i BRCA2 mutacije jesu najpoznatiji nasledni uzroci, ali predstavljaju samo deo svih slučajeva, dok većina tumora nastaje usled promena koje se razvijaju tokom života. Poznavanje porodične istorije i individualna procena rizika mogu da pomognu da se ženama kojima je to potrebno skrining započne ranije i prilagodi njihovom stvarnom riziku.

(eKlinika.rs)