Kako nastaje opasni plak u arterijama i možemo li krvne sudove da očistimo od ovih naslaga?

Holesterol je masna supstanca koja se prirodno javlja u ljudskom organizmu. Iako često nosi negativnu reputaciju, reč je o esencijalnoj supstanci voštane strukture koja je neophodna za proizvodnju vitamina D, određenih hormona, žuči za varenje hrane, kao i za izgradnju ćelijskih membrana.

Kada koncentracija LDL u krvi postane previsoka - nastaje plak 

Jetra je organ koji sintetiše oko 75 procenata ukupnog holesterola u telu, ali svaka ćelija ima sposobnost njegove proizvodnje. Kada se u organizmu javi potreba za holesterolom, jetra ga šalje u krvotok u vidu paketa sastavljenih od holesterola u unutrašnjosti i proteina na spoljašnjoj strani. Ove čestice poznate su kao lipoproteini niske gustine, poznat kao LDL.

Preporučujemo

Problem nastaje kada koncentracija LDL u krvi postane previsoka. Prekomerni nivoi podstiču stvaranje i razvoj plaka na zidovima arterija, što znatno povećava rizik od nastanka srčanog i moždanog udara. Zbog toga se LDL u kliničkoj praksi spominje kao „loš“ holesterol.

Kako nastaje arterijski plak i zašto je opasan?

Plak se formira kada se holesterol nataloži u unutrašnjem zidu arterije. U pokušaju da ga ukloni, imuni sistem šalje bela krvna zrnca koja zarobljavaju čestice holesterola, što pokreće lokalni inflamatorni odgovor. Upala podstiče ćelije arterijskog zida da se umnožavaju i formiraju tanku zaštitnu „kapu" preko ugroženog područja. Međutim, lekari kažu da meki plak ispod kape predstavlja najveću opasnost.

Prva opasnost je ruptura ili pucanje plaka koja se dešava kada nagli skok krvnog pritiska stvori mehanički pritisak na zaštitnu kapu. Ako kapa pukne, organizam reaguje kao na povredu tkiva i formira krvni ugrušak ili tromb. Ugrušak može potpuno da blokira protok krvi i izaziva akutni infarkt miokarda. Većina teških srčanih udara nastaje upravo nakon pucanja mekih plakova.

Druga opasnost je postepeno sužavanje arterija. Plakovi koji razvijaju godinama često dobijaju debelu, vlaknastu kapu otpornu na pucanje. Oni ne pucaju lako, ali postepeno smanjuju lumen/obim krvnog suda i blokiraju protok krvi, što dovodi do pojave stabilne angine pektoris - bola u grudima pri naporu ili stresu, i drugih kardiovaskularnih komplikacija.

Da li možemo da očistimo vene od plaka?

Potpuno uklanjanje i nestajanje formiranih plakova u venama nije moguće, ali, lekari navode da primenom adekvatnih lekova i promenom životnih navika plak može značajno da se smanji i, što je najvažnije - može da se stabilizuje.

Primarni cilj kardiologa jeste smanjenje sadržaja holesterola unutar mekih plakova pre nego što dođe do njihove rupture. Agresivnim snižavanjem nivoa LDL u krvi sprečava se dalje taloženje novih čestica i podstiče izvlačenje holesterola iz samog plaka.

Kako mogu da pomognu farmakoterapija i promena načina života? 

Statini, poput atorvastatina, simvastatina i rozuvastatina, osnovna su klasa lekova za snižavanje LDL holesterola. Oni deluju tako što blokiraju enzim u jetri odgovoran za proizvodnju holesterola. Pored toga, statini klinički dokazano očvršćuju kape iznad plakova, čineći ih stabilnijim i znatno otpornijim na pucanje.

Pored terapije lekovima, intenzivne promene u svakodnevnim navikama igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja krvnih sudova. Među njima se izdvajaju:

- Mediteranska ishrana. Pridržavanje mediteranskog načina ishrane može smanjiti rizik od srčanih oboljenja za 30 procenata. Ova ishrana se bazira na ekstra-devičanskom maslinovom ulju, voću, povrću, mahunarkama, orašastim plodovima i semenkama, uz umeren unos ribe i živinskog mesa, dok se crveno meso i prerađevine svode na minimum.

- Prestanak pušenja. Pušenje direktno oštećuje unutrašnji sloj/endotel arterija. Prestanak pušenja podiže nivo HDL - „dobrog“ holesterola, čija je uloga da sakuplja suvišan LDL iz tkiva i transportuje ga u jetru na razgradnju i eliminaciju.

- Fizička aktivnost.  Aerobno vežbanje podiže HDL, snižava krvni pritisak, redukuje masne naslage i poboljšava osetljivost na insulin. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno - brzi hod, vožnja bicikla, plivanje...

Koje su optimalne vrednosti HDL i LDL holesterola?

HDL od 60 miligrama po decilitru (mg/dl) ili više dovodi se u vezu sa manjim rizikom od srčanih oboljenja. Lični cilj za LDL zavisi od kardiovaskularnog profila rizika. Za ljude koji imaju koronarnu arterijsku bolest ili druge dokaze kardiovaskularnih bolesti, cilj je LDL manji od 70 mg/dl, a neki zdravstveni radnici sada ciljaju na LDL manji od 55 mg/dl.

(eKlinika.rs)