Novo istraživanje otkriva šta najviše povećava rizik od infarkta: Nije problem samo visok holesterol

Visok krvni pritisak, povišen LDL holesterol, dijabetes, gojaznost i pušenje odavno su poznati kao glavni faktori rizika za kardiovaskularne bolesti. Međutim, novo istraživanje pokazuje da upravo kombinacija ovih promenljivih faktora može da podstakne nastanak posebno opasnih aterosklerotskih plakova koji imaju veću verovatnoću da puknu i izazovu srčani udar.

Šta su istraživači želeli da otkriju?

Autori studije ističu da što osoba ima više faktora rizika koje može da kontroliše promenom načina života ili odgovarajućim lečenjem, to raste i broj takozvanih ranjivih plakova u koronarnim arterijama.

Preporučujemo

Naučnici iz Mass General Brigham Heart and Vascular Institute želeli su da utvrde kako promenljivi i nepromenljivi faktori rizika utiču na broj i vrstu aterosklerotskih plakova u tri glavne koronarne arterije koje snabdevaju srce krvlju.

Iako je odavno poznato da faktori poput visokog krvnog pritiska, pušenja ili gojaznosti povećavaju rizik od srčanih bolesti, većina prethodnih istraživanja proučavala ih je pojedinačno.

Nova studija, objavljena u stručnom časopisu JACC: Advances, analizirala je njihov zajednički uticaj i pokušala da odgovori na pitanje da li veći broj faktora rizika znači i veći broj opasnih plakova.

Kako je sprovedeno istraživanje?

Istraživači su analizirali nalaze 131 pacijenta iz registra Opšte bolnice u Masačusetsu, koji prethodno nisu lečeni zbog suženja ili začepljenja koronarnih arterija.

Kod svih ispitanika primenjena je optička koherentna tomografija (OCT), savremena metoda snimanja krvnih sudova koja pomoću infracrvene svetlosti omogućava izuzetno precizan prikaz unutrašnjosti arterija. Na osnovu ovih snimaka analizirano je ukupno 534 aterosklerotska plaka, nakon čega su istraživači uporedili njihov broj i karakteristike sa prisutnim faktorima rizika kod svakog ispitanika.

Šta su pokazali rezultati?

Rezultati su pokazali jasnu povezanost između broja faktora rizika i količine aterosklerotskih plakova. Kako se povećavao broj faktora rizika, tako je rastao i broj plakova u koronarnim arterijama.

Još važnije, povećavao se broj plakova koji predstavljaju najveću opasnost za nastanak srčanog udara. Reč je o takozvanim fibroateromima sa tankom fibroznom kapom, koji spadaju među najnestabilnije aterosklerotske promene. Ovakvi plakovi lako mogu da puknu, nakon čega dolazi do stvaranja krvnog ugruška koji blokira protok krvi kroz koronarnu arteriju.

Istraživači su takođe registrovali veći broj plakova bogatih lipidima, koji se smatraju još jednim oblikom ranjivih plakova. Kod ispitanika koji su imali najmanje četiri promenljiva faktora rizika svaki drugi plak bio je fibroaterom sa tankom kapom,a četiri od pet plakova bila su bogata lipidima.

Prema rečima autora istraživanja, što je veći broj ovakvih plakova, veća je verovatnoća da će jedan od njih pući i izazvati ozbiljan kardiovaskularni događaj.

Promenljivi faktori rizika imaju najveći uticaj

Jedan od najznačajnijih nalaza studije jeste da su upravo promenljivi faktori rizika bili povezani sa većim brojem opasnih plakova raspoređenih u sve tri glavne koronarne arterije.

Sa druge strane, nepromenljivi faktori rizika, poput godina života, pola ili porodične istorije bolesti srca, češće su bili povezani sa stabilnijim oblicima aterosklerotskih plakova.

Kojih pet faktora rizika možemo da kontrolišemo?

U ovoj studiji analizirano je pet promenljivih faktora rizika:

• povišen LDL ("loš") holesterol
• visok krvni pritisak
• dijabetes melitus
• gojaznost
• pušenje.

Prema mišljenju istraživača, zajednički imenitelj svih ovih faktora jeste hronična upala krvnih sudova. Oni smatraju da upravo upalni procesi doprinose nastanku nestabilnih plakova koji imaju veću sklonost pucanju.

Nasuprot tome, nepromenljivi faktori rizika uglavnom doprinose postepenom razvoju ateroskleroze drugim biološkim mehanizmima.

Šta sledeća istraživanja treba da pokažu?

Autori studije smatraju da naredni korak treba da bude ispitivanje da li intenzivna kontrola promenljivih faktora rizika može da smanji broj ranjivih plakova ili da ih učini stabilnijim. Istovremeno naglašavaju da postoje određena ograničenja istraživanja.

Svi ispitanici poticali su iz jedne bolnice i još nisu bili podvrgnuti lečenju začepljenih arterija, zbog čega rezultati ne mogu odmah da se primene na celokupnu populaciju.

Potrebne su veće studije koje će obuhvatiti različite grupe pacijenata, uključujući i osobe koje su već lečene zbog koronarne bolesti.

Kontrola faktora rizika ostaje najbolja zaštita

Bez obzira na potrebu za dodatnim istraživanjima, rezultati jasno potvrđuju ono što kardiolozi godinama naglašavaju - najveći deo rizika od srčanog udara može da se smanji pravovremenim delovanjem na promenljive faktore.

To podrazumeva:

• održavanje LDL holesterola u preporučenim vrednostima
• kontrolu krvnog pritiska
• dobro regulisan dijabetes
• smanjenje telesne mase
• prestanak pušenja
• redovnu fizičku aktivnost
• zdravu ishranu
• redovne preventivne preglede.

Šta treba zapamtiti?

Novo istraživanje pokazuje da se sa povećanjem broja promenljivih faktora rizika povećava i broj ranjivih aterosklerotskih plakova u koronarnim arterijama. Upravo ovi plakovi imaju najveću verovatnoću da puknu i izazovu srčani udar.

Dobra vest je da se svih pet ključnih faktora rizika može uspešno kontrolisati odgovarajućim lečenjem i promenama životnih navika. Zato stručnjaci naglašavaju da rano prepoznavanje i uporna kontrola visokog holesterola, hipertenzije, dijabetesa, gojaznosti i pušenja predstavljaju jednu od najefikasnijih strategija za sprečavanje infarkta miokarda.

(eKlinika.rs)