Ne radite to srcu i krvnim sudovima: Nagli izlazak iz klimatizovanog prostora na vrućinu može da bude koban

Tokom letnjih meseci tražimo spas od visokih temperatura u klimatizovanim prostorijama, automobilima i tržnim centrima. Međutim, ono što veliki broj ljudi zanemaruje jeste temperaturni šok pri izlasku iz klimatizovanog prostora na vrućinu, koji može da bude okidač za brojne zdravstvene probleme, naročito kod osoba sa kardiovaskularnim bolestima.

Zašto je opasno izleteti iz klimatizovanog prostora na vrelinu

Iako ljudsko telo poseduje izuzetnu sposobnost prilagođavanja spoljnim uslovima, adaptacija zahteva vreme. Kada se organizmu ne ostavi dovoljno prostora da postepeno odgovori na naglu promenu temperature, posledice mogu da budu mnogo ozbiljnije od običnog osećaja nelagodnosti.

Nagli prelazak iz rashlađenog prostora na spoljnu temperaturu koja je viša i za više od 15 ili 20 stepeni Celzijusa predstavlja ozbiljan stres za organizam. Jedna od najčešćih letnjih grešaka jeste izlazak iz prostorije rashlađene na 20 ili 22 stepena direktno na asfalt usijan na više od 35 stepeni. U tom trenutku telo pokušava da aktivira mehanizme hlađenja gotovo trenutno.

Dolazi do naglog širenja površinskih krvnih sudova kako bi se povećalo oslobađanje toplote kroz kožu. Istovremeno se menja raspodela krvi u organizmu, a srce mora da radi brže i intenzivnije kako bi održalo stabilan krvni pritisak i snabdevanje vitalnih organa kiseonikom.

Kod zdravih osoba ove promene najčešće prolaze bez posledica, ali kod starijih ljudi, hroničnih bolesnika i osoba sa hipertenzijom ili srčanim oboljenjima ovakav temperaturni šok može da bude veoma rizičan.

Šta se dešava sa krvnim sudovima tokom temperaturnog šoka

Visoke temperature izazivaju širenje krvnih sudova, proces poznat kao vazodilatacija. Njegova uloga je da omogući efikasnije oslobađanje toplote iz organizma.

Međutim, nagla vazodilatacija dovodi do pada krvnog pritiska, zbog čega mozak u pojedinim situacijama može privremeno da dobija manje krvi nego što mu je potrebno. Posledice mogu da budu:

• vrtoglavica
• slabost
• osećaj nestabilnosti
• zamagljen vid
• nesvestica
• konfuzija
• glavobolja.

Kod osoba koje već imaju kardiovaskularne probleme ovakve promene dodatno opterećuju srce i krvotok.

Dehidratacija dodatno povećava rizik

Visoke temperature pojačavaju znojenje, a sa znojem organizam gubi vodu, minerale i elektrolite. Ukoliko se izgubljena tečnost ne nadoknadi na vreme, krv postaje gušća, što otežava njen protok kroz krvne sudove.

U takvim okolnostima raste opasnost od stvaranja krvnih ugrušaka, poremećaja srčanog ritma i drugih neželjenih kardiovaskularnih događaja. Dehidratacija istovremeno povećava rizik od kolapsa, posebno kod osoba koje dugo borave napolju ili se fizički naprežu tokom najtoplijeg dela dana.

Ko je posebno ugrožen tokom velikih vrućina

Na temperaturne ekstreme najosetljivije su osobe sa povišenim krvnim pritiskom, srčani bolesnici, osobe sa anginom pektoris, pacijenti sa aritmijama i atrijalnom fibrilacijom, stariji građani, trudnice, hronični bolesnici i mala deca.

Kod ovih grupa čak i kratkotrajna izloženost visokim temperaturama može da izazove ozbiljne tegobe ukoliko organizam nije dovoljno hidriran ili se ne poštuju mere zaštite.

Kako pomoći organizmu da se lakše prilagodi

Najvažnije pravilo jeste izbegavanje naglih temperaturnih prelaza. Klima uređaj ne bi trebalo podešavati na prenisku temperaturu u odnosu na spoljne uslove. Pre izlaska iz rashlađenog prostora preporučljivo je nekoliko minuta provesti u prostoru sa umerenijom temperaturom kako bi organizam imao vremena da započne proces prilagođavanja.

Pored toga, važno je redovno unositi vodu tokom dana, ne čekati osećaj žeđi, nositi laganu garderobu od prirodnih materijala, izbegavati direktno izlaganje suncu između 10 i 17 časova, birati laganije obroke bogate mineralima i vlaknima i izbegavati intenzivne fizičke aktivnosti tokom najvećih vrućina.

Poseban oprez za osobe sa hipertenzijom

Osobe koje koriste terapiju za regulaciju krvnog pritiska ne bi trebalo samostalno da menjaju doze lekova tokom toplih dana. Čak i kada se čini da pritisak odstupa od uobičajenih vrednosti, odluku o eventualnoj korekciji terapije donosi isključivo lekar.

Kombinacija visokih temperatura, dehidratacije i fizičkog napora može značajno da poveća rizik od srčanog i moždanog udara, zbog čega je redovno uzimanje propisane terapije od posebne važnosti.

Kako sprečiti kolaps tokom letnjih dana

Mnogi veruju da će bez odeće ili sa minimalnom zaštitom lakše podneti vrućinu. Međutim, direktno izlaganje kože jakom suncu često ima suprotan efekat jer dovodi do dodatnog zagrevanja organizma.

Pravilna odeća, zaštita od sunca, dovoljan unos tečnosti i postepeno prilagođavanje temperaturi predstavljaju ključne korake u očuvanju zdravlja tokom leta.

Organizam poseduje moćne mehanizme termoregulacije, ali oni nisu trenutni. Upravo zato nagli izlazak iz klimatizovanog prostora na ekstremnu vrućinu ne treba potcenjivati. Nekoliko minuta prilagođavanja može da napravi veliku razliku i smanji rizik od kolapsa, poremećaja srčanog ritma, pa čak i ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija.

(eKlinika.rs)