Od osećaja umora do kolapsa: Krvni pritisak pada na velikim vrućinama iz nekoliko razloga, objašnjava dr Ivan Radić

Promene su najčešće bezazlene i blage, ali ponekad znaju da budu i ekstremne. Moguće je da pacijenti imaju veoma niske vrednosti krvnog pritiska, čak ispod 80 mmHg, kaže internista dr Ivan Radić

Krvni pritisak je ogledalo zdravlja srca i krvnih sudova. Vrednosti krvnog pritiska zavise od opšteg zdravstvenog stanja, starosti, fizičke aktivnosti, načina ishrane, životnih navika, pa čak i doba dana. Na krvni pritisak u bitnoj meri utiču i meteorološke prilike, obično su vrednosti pritiska nešto niže tokom toplih letnjih dana i kod sasvim zdravih osoba. Osećaj umora i malaksalosti, u najtežim slučajevima i kolaps, moguće su tegobe, a poseban oprez savetuje se hroničnim pacijentima.

Zašto pritisak pada na letnjim vrućinama?

Preporučujemo

Na visokim letnjim temperaturama vazduha oprez se uglavnom savetuje srčanim bolesnicima.  Moguće meteoropatske reakcije uglavnom su pad radne sposobnosti, poremećaj sna, glavobolja.

- Tokom leta i vrućine, krvni pritisak najčešće bude niži u odnosu na uobičajene vrednosti. Postoji više razloga koji uslovljavaju ovo stanje, a najvažniji su sledeći: Pod uticajem topline, dolazi do vazodilatacije, to jest širenja krvnih sudova, telo pojačano gubi tečnost putem disanja i preko kože zbog pojačanog znojenja, letnja hrana je lakša u odnosu na zimski način ishrane. Organizam se najčešće uspešno prilagodi na te promene, ali određene osobe mogu tokom leta da imaju problem sa hipotenzijom (niskim krvnim pritiskom). Te promene izraženije su kod hroničnih bolesnika i osoba na terapiji, zbog toga što su kod njih adaptacijski mehanizmi manje prilagodljivi u odnosu na zdrave osobe. Postoje i pacijenti kod kojih pritisak zbog adaptacijskih mehanizama bude čak i veći nego što je uobičajeno, ali ovo je dosta ređa situacija - kaže za portal eKlinika specijalista interne medicine dr Ivan Radić.

Kada je potrebno potražiti stručnu pomoć?

Krvni pritisak varira u zavisnosti od snage srčane funkcije, elastičnosti arterija, ukupne količine cirkulišuće krvi. Prema aktuelnim preporukama Evropakog udruzenja kardiologa (ESC), pritisak do 120/80mmHg je optimalan, viši od 120/80 je povisen, a vrednosti iznad 140/90 se vode kao hipertenzija (mereno u ordinaciji). Što je pritisak veći, veći je i rizik od kardiovaskularnih tegoba, a određeni simptomi javljaju se i kada dođe do pada krvnog pritiska.

- Osećaj umora, pospanosti, nedostatak energije, glavobolja, povremeno vrtoglavica, omaglica, nesvestica, čak i kolaps, u ekstremnijim slučajevima nedostatak vazduha i bolovi u grudima, najčešće su tegobe koje mogu da se jave u letnjim uslovima i da se dovedu u vezu sa nižim vrednostima krvnog pritiska. Promene su najčešće bezazlene i blage, ali ponekad znaju da budu i ekstremne. Moguće je da pacijenti imaju veoma niske vrednosti krvnog pritiska, čak ispod 80 mmHg, kada se mogu javiti i veoma izražene tegobe. Moj savet jeste da se svaki hronični bolesnik posavetuje sa svojim lekarom u vezi sa primenom terapije. U slučaju nesvestice, kolapsa, bolova u grudima, nedostatka vazduha, potrebno je da se hitno javimo lekaru - napominje dr Radić.

Može li da se terapija samostalno koriguje?

Pitali smo doktora i da li pacijent sa hipertenzijom (visokim krvnim pritiskom) kod kojeg dođe do pada pritiska zbog toplog vremena može samostalno da koriguje postojeću terapiju, na primer uzme manju dozu leka?

- Moja preporuka je da svaki hronični bolesnik, hipertoničar, vodi dnevnik pritiska i da se obrati svom lekaru kako bi se dogovorili za dalje korake. Ne preporučuje se na svoju ruku korekcija postojeće terapije, ali svakako je potrebno da se napravi plan, jer je često iz raznih razloga potrebno korigovati terapiju. Najbolje bi bilo da svaki pacijent ima individualni plan o tome kako da postupi u određenoj situaciji. Moguće je izostaviti neke lekove, a neke ne, savet je da se plan priprema sa lekarom, nikako da se samostalno izbacuju određeni lekovi - precizira dr Radić.

Vrednosti pritiska variraju tokom dana

Doktor savetuje i da svaki pacijent sam kontroliše krvni pritisak, nekoliko puta dnevno i da vrednosti zapisuje u dnevnik kako bi se mogao dobiti malo dugoročniji uvid u vrednosti krvnog pritiska. Potrebno je da merimo pritisak na ispravan način, ali i znamo da suviše česte provere pritiska,  mogu same po sebi da izazovu dodatni stres i privremeno podignu vrednosti pritiska. Lekari kažu i da ljudsko telo nije mašina koja će uvek da radi istim tempom. Nekada je normalno da pritisak varira i odudara od uobičajenih vrednosti.

- Vrednosti krvnog pritiska mogu da variraju tokom dana. Obično je pritisak viši u popodnevnim satima, ali sve je veoma individualno i zavisno od više faktora. Letnje temperature lakše se podnose uz dovoljne količine tečnosti, voće i povrće, laganu hranu. Savet je da se izbegava izlazak iz kuće u najtoplijem delu dana, alkohol i slatkiše. Potrebno je da redovno merimo krvni pritisak, da se pridržavamo saveta lekara i da se u slučaju nedoumica konsultujemo sa zdravstvenim radnikom - napominje dr Radić.