Bol u grudima je jedan od najčešćih simptoma koji pacijente dovodi kod lekara. Ipak, ne mora uvek da bude znak infarkta. Kako da prepoznamo opasnost, kada da se obratimo lekaru i koje vrste bola zahtevaju hitnu reakciju – za portal eKlinika objasnio nam je doc. dr Nemanja Đenić, internista kardiolog i načelnik Klinike za urgentnu i internu medicinu Vojnomedicinske akademije.
Svaki bol nije infarkt, ali svaki bol treba ozbiljno shvatiti
Bol u grudima gotovo svako doživi barem jednom u životu, a ipak, često ne znamo kako da prepoznamo da li je opasan ili bezopasan.
– Bol u grudima i bol u glavi su verovatno najčešći simptomi u medicini. Važno je da obratimo pažnju da li je bol sličan onome koji smo već osećali, da li je nov, da li se javlja pri pokretima tela, disanju ili u stanju mirovanja – ističe dr Đenić.
Iako lekari savetuju da se svaki bol proveri, dr Đenić napominje da to često nije moguće. Zato je ključno da pacijenti znaju kada je bol alarmantan.
Koštano-mišićni bol: neprijatan, ali najčešće nije potrebna hitna reakcija
Čim nas zaboli u grudima, većina ljudi prvo pomisli na infarkt srca, međutim…
– Postoje reumatski bolovi u grudima, koji se pogoršavaju pri pokretima tela. Na primer, ako pomerite rame, promenite položaj i bol se javi ili prestane – najverovatnije je u pitanju koštano-mišićni bol. On nije hitan – objašnjava kardiolog.
Ti bolovi su često probadanja, lokalizovani u jednoj tački, menjanjem položaja tela se pogoršavaju ili povlače. Njihovo rešenje su fizikalna terapija, reumatolog, analgetici.
Kada je bol u grudima znak za uzbunu?
Iako bol u grudima nije uvek znak ozbiljnih srčanih problema, postoje situacije koje zahtevaju hitnu reakciju. Dr Nemanja Đenić posebno ističe važnost prepoznavanja anginoznog bola, jer upravo on može biti upozorenje na infarkt:
– Pravi alarm je anginozni bol – naglašava dr Đenić.
– To je bol koji nastaje zbog nedostatka (smanjenja dotoka) kiseonika u srčani mišić, izazivajući ishemiju miokarda. Taj bol nikada nije u jednoj tački, širok je, javlja se iza grudne kosti, često se širi prema ramenu, donjoj vilici i u levu ruku. Ne smanjuje se na pokrete tela, udah ili promenu položaja. Traje minut-dva i prestaje – i to je već znak za uzbunu – upozorava naš sagovornik.
Ako se javlja u mirovanju, to može biti znak nestabilne angine, koja može prethoditi infarktu. Ako se javlja pri naporu – najverovatnije je stabilna angina pektoris, ali i tada treba potražiti pomoć lekara.
Dijabetes može „maskirati” bol
Kod osoba koje imaju dijabetes može da se javi ono što lekari često nazivaju „ekvivalent bola”, jer simptomi nisu tipični, ali ne treba zaboraviti da su jednako ozbiljni.
– Ljudi sa dijabetesom često imaju oštećenje nerava i izmenjen prag bola, pa se kod njih umesto bola javlja osećaj pritiska, tereta, kao da je neko seo na grudni koš. Ako se to javi posle 50-100 metara hoda – skoro je sigurno anginozni bol – kaže dr Đenić.
Razarajući, jak bol može ukazati na disekciju aorte
Dr Đenić ističe i treću kategoriju – nagli, razarajući bol koji se širi:
– Ako bol kreće od vrata, spušta se niz telo, izuzetno je jak i neprepoznatljiv, to može ukazivati na ozbiljna vaskularna stanja, poput disekcije aorte. Takav bol zahteva odmah lekarsku pomoć – kaže.
Koliko brzo treba reagovati?
Kada se javi jak i iznenadan bol u grudima, svaka sekunda je važna. O tome koliko je brzo reagovanje presudno za spašavanje života i zdravlja pacijenta.
– Vreme je presudan faktor. Bol u grudima koji se javlja u miru, koji je jak, a osoba ima osećaj pritiska i stezanja, zahteva da osoba u roku od 90 minuta bude u angiosali ako želimo da sprečimo ozbiljna oštećenja srca – objašnjava dr Đenić.
Prvi koraci su EKG, laboratorija i pregled i oni već daju sliku da li je u pitanju infarkt.
– Idealno bi bilo da pacijent ode odmah u najbližu zdravstvenu ustanovu – dodaje sagovornik portala eKlinika dr Nemanja Đenić.
Sve mlađi pacijenti s infarktom
Na Klinici za urgentnu internu medicinu VMA godišnje se zbrine više od 2.000 pacijenata. Iako su ranije dominirali stariji, sve češće se pojavljuju mlađi ljudi.
– Imao sam sredom (kada je dežurna Vojnomedicinska akademija) i po 14 infarkta u jednom danu. Ljudi sa 40-50 godina više nisu izuzetak. To je strašan podatak. Očigledno je da stres, loše navike i manjak prevencije uzimaju danak – kaže dr Đenić.
Možemo li sprečiti infarkt?
Iako brojni faktori utiču na rizik od infarkta, prevencija ipak najviše zavisi od nas samih. Kako možemo uticati na zdravlje srca i zbog čega često ignorišemo upozoravajuće simptome, objašnjava dr Nemanja Đenić:
– Prvo pitanje koje sebi treba da postavimo jeste – da li uopšte želimo da znamo da smo bolesni. Mnogi ignorišu simptome dok se ne dogodi nešto ozbiljno – iskren je doktor.
Faktori rizika na koje možemo uticati:
- Visok krvni pritisak (lekovima regulisati)
- Povišeni holesterol i trigliceridi (obavezno proveravati)
- Šećer u krvi (redovne kontrole)
- Nedostatak fizičke aktivnosti (bar tri puta nedeljno po pola sata brzog hoda)
- Ishrana bogata mastima i šećerima
- Pušenje (ostaviti)
- Stres (izbegavati)
– Dva puta godišnje uraditi laboratorijske nalaze, redovno merenje pritiska, test opterećenja i ultrazvuk srca – to su osnovni koraci. A ako imate genetski rizik, recimo člana porodice koji je umro iznenada u četrdesetim, obavezno je uraditi holter EKG, ultrazvuk i testove – savetuje dr Đenić.
Za kraj: kada bol u grudima zahteva hitnu lekarsku pomoć?
– Ako ste bol ranije imali i znate da je reumatski, to verovatno nije hitno stanje. Ali nov bol, nepoznat, neobjašnjiv, naročito onaj koji liči na anginozni – zahteva momentalnu reakciju.
Vreme je život u kardiologiji i to nikada ne smemo zaboraviti – zaključuje dr Nemanja Đenić.
