Dilatativna kardiomiopatija i hipertrofična kardiomiopatija: Koja je razlika između ova dva stanja?

Iako imaju mnoge zajedničke znake i simptome, dilatativna kardiomiopatija (DKM) i hipertrofična kardiomiopatija (HKM) su različita stanja koja veoma različito utiču na strukturu i funkciju našeg srca. Ali, istina je da ih je lako pomešati, jer utiču na isti deo srca, a razlika je jasna - dilatativna kardiomiopatija istanjuje i slabi zid leve komore srca, dok hipertrofična kardiomiopatija dovodi do zadebljanja tih istih područja.

Koje su ključne razlike između dilatativne i hipertrofične kardiomiopatije?

I dilatativna i hipertfofična kardiomiopatija utiču na zid leve komore srca, koja je glavna „pumpajuća” komora srca. Dilatativna kardiomiopatija čini zid leve komore slabijim i relativno tanjim, što uzrokuje da se srce uvećava. Hipertfofična kardiomiopatija, s druge strane, čini ovaj jedan deo velikim i debelim, bez proporcionalnog uvećanja ostatka srca.

Preporučujemo

- Kod dilatativne kardiomiopatije, srce raste kako bi kompenzovalo taj tanak, slab zid leve komore. Promenom oblika, srce može da se napuni sa više krvi. To vremenom postaje problem jer istegnuti mišić ne može da pumpa krv kako bi trebalo - objašnjava dr Wilson Tang, kardiolog sa Cleveland Clinic, upoređujući srce sa gumenom trakom koja se previše isteže.

Kod hipertfofične kardiomiopatije, zid glavne komore srca postaje neobično debeo. Postoji mnogo razloga zašto se to može dogoditi, ali efekat je isti.

- Srce nikada ne može potpuno da se opusti. Dakle, segmenti srca počinju da rastu i bivaju sve veći i veći od prekomerne upotrebe. Ovo utiče na sposobnost srca da pumpa krv. Kod nekih ljudi, zadebljanje takođe sužava put kojim krv ide kada izlazi iz srca. To se naziva opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija - navodi dr Tang.

Uobičajeni znaci i simptomi DKM i HKM

Dilatativna i hipertrofična kardiomiopatija izazivaju slične simptome i obe imaju tendenciju da se pogoršavaju kada smo fizički aktivni. I DKM i HKM mogu da izazovu:

• Otežano disanje (dispneja)
• Umor
• Bol u grudima
• Oticanje i povećanje telesne težine usled zadržavanja tečnosti
• Vrtoglavica ili nesvestica
• Palpitacije.

- Ova dva stanja mogu da se manifestuju na isti način, ali mehanizam, ono što uzrokuje simptome - je drugačiji - objašnjava dr Tang.

Nelečena, oba stanja mogu da dovedu do znakova i simptoma srčane insuficijencije ili životno ugrožavajućih aritmija. Ali, uz pravu kombinaciju lekova i promena načina života, oba imaju potencijal da postanu hronična stanja koja mogu da se leče.

Uzroci i faktori rizika

Možda ste pročitali da je hipertrofična kardiomiopatija nasledno stanje (nešto sa čime se rađate), dok je dilatativna kardiomiopatija nešto što razvijate kako starite zbog svog načina života. Dr Tang kaže da su obe izjave preterano pojednostavljivanje.

- Dilatativna kardiomiopatija može da bude nasledna i stečena. Na primer, jedna od 6 osoba sa DKM ima poznatu genetsku varijantu koja izaziva bolest. Savršena oluja genetskih i faktora životne sredine takođe može da izazove DKM - ističe dr Tang nazivajući ih „slučajevima semena i zemljišta“, gde se DKM razvija iz kombinacije gena i okidača, kao što su:

• Virusna infekcija
• Teška upotreba alkohola
• Hemoterapija
• Nekontrolisani visok krvni pritisak
• Trudnoća
• Autoimune ili metaboličke bolesti.

Uzrok hipertrofične kardiomiopatije je predvidljiviji

Kao i dilatativna kardiomiopatija i hipertrofična kardiomiopatija može da se stekne ili nasledi, ali je mnogo češće naslediti HKM nego DKM.

- Uzrok hipertrofične kardiomiopatije je predvidljiviji. Oko 50 odsto ili više slučajeva je rezultat poznate genetske varijante koja izaziva bolest - naglašava dr Tang.

Ali, stanje ne razvijaju zapravo svi sa genetskom varijantom koja može izazvati HKM. Dr Tang navodi da nešto mora da pokrene stanje - bilo da su to faktori životne sredine, višestruke genetske varijante ili specifičan obrazac nasleđivanja.

Najvažniji razlog za sužavanje uzroka dilatacione kardiomiopatije (DKM) ili hlaritromiopatije (HKM) jeste da se utvrdi da li postoji porodična istorija bolesti srčanog mišića. Ako je imate, lekar može preporučiti da članovi porodice urade genetsko testiranje kako bi se utvrdio njihov rizik.

Kako se leči dilatativna i hipertrofična kardiomiopatija?

Bez obzira da li vam je dijagnostikovana DKM ili HKM, cilj lečenja je isti: da vam pomogne da očuvate svoj način života i držite pod kontrolom simptome srčane insuficijencije, ako ih imate.

Dr Tang kaže da se sledeće klase lekova mogu propisati za lečenje dilatativne kardiomiopatije, posebno ako srce ne funkcioniše kako treba:

1. ACE inhibitoriBlokatori receptora za angiotenzin II (ARB)
2. Inhibitori receptora/neprilizina (ARNI)
3. Beta-blokatori
4. Antagonisti mineralokortikoidnih receptora
5. SGLT2 inhibitori.

Ovi lekovi mogu da pomogu da se pacijenti osećaju bolje i duže žive, kaže dr Tang.

- Ljudi koji uzimaju ove lekove imaju manje šanse da umru ili dođu u bolnicu sa srčanom insuficijencijom. Zapravo je prilično izvanredno koliko mogu da pomognu. U stvari, srčana funkcija nekih ljudi se zapravo poboljšava uz ove terapije - poručuje dr Tang.

Ali, ponekad lekovi nisu dovoljni, kaže dr Tang. Možda će vam biti potreban uređaj poput pejsmejkera, implantiranog kardioverter defibrilatora (ICD) ili uređaja za pomoć levoj komori. Ako druge terapije ne deluju, lekar može da razmotriti transplantaciju srca.

Lečenje hipertrofične kardiomiopatije

Cilj lečenja HCM je:

• Rešavanje zadebljanog srčanog mišića
• Smanjenje opstrukcije (ako je potrebno)
• Ublažavanje simptoma.

Tradicionalno, lekari su se okretali beta-blokatorima i blokatorima kalcijumovih kanala kako bi usporili rad srca i poboljšali protok krvi. Ali dr Tang kaže da noviji inhibitori srčanog miozina deluju drugačije. Oni direktno ciljaju srčani mišić kako bi ga sprečili da preoptereti

- Ovi lekovi mogu da smanje blokadu i učine da se ljudi brzo osećaju bolje. Čak mogu i da povećaju vreme pre nego što nekome bude potrebna operacija za uklanjanje ili smanjenje zadebljanog tkiva - ističe dr Tang.

(eKlinika.rs)