Šta sve može da izazove ubrzan rad srca i kada je vreme za hitan pregled, savetuje dr Svetlana Milanov

Ubrzan rad srca ili tahikardija je stanje kada srce u stanju mirovanja kuca brže od 100 otkucaja u minuti. Uzroci ubrzanog rada srca mogu da budu bezopasni, poput stresa, kofeina, fizičkog napora, ili mogu da ukažu na zdravstvene probleme poput anemije, bolesti štitne žlezde ili srčanih oboljenja.

Zašto se javlja ubrzan rad srca?

- Kada osetite da vam srce „preskače”,„treperi” ili udara brže nego obično, to stanje često izaziva nelagodu. U medicini se ubrzan rad srca naziva tahikardija, a pod tim se podrazumeva puls koji u stanju mirovanja prelazi 100 otkucaja u minuti. Naše srce je savršena pumpa koja reaguje na potrebe tela. Kada nam treba više kiseonika ili energije - srce ubrzava rad. Međutim, nekada se taj ritam ubrza bez očiglednog fizičkog napora, što može da bude uzrokovano spoljašnjim faktorima, unutrašnjim disbalansom ili samim oboljenjem srca - priča za eKlinika portal dr Svetlana Milanov, specijalista interne medicine. 

Preporučujemo

Često uzrok ubrzanog rada srca uopšte nije u samom srcu, kaže naša sagovrnica. Telo jednostavno reaguje na druge procese, koji se smatraju fiziološkim i nekardiološkim uzrocima ubrzanog rada srca.

- Kada telo reaguje na emocije i stres, adrenalin, koji se luči tokom straha, panike ili ljutnje direktno ubrzava puls. Srce reaguje i na povišenu telesnu temperaturu a svaki stepen temperature preko normale značajno povećava broj otkucaja. Anemija ili manjak gvožđa znači manje kiseonika u krvi, pa srce mora brže da pumpa kako bi nadoknadilo taj nedostatak. Štitna žlezda, odnosno hipertireoza (pojačan rad štitne žlezde) jedan je od najčešćih uzroka hronične tahikardije. Dehidratacija i pad pritiska - stanje kada nema dovoljno tečnosti, volumen krvi opada - srce to pokušava da kompenzuje bržim radom - objašnjava dr Milanov.

Kardiološki uzroci ubraznog rada srca 

Međutim, kada postoji problem unutar samog kardiovaskularnog sistema, dr Milanov izdvaja najčešće uzroke ubrzanoa rada srca.

- Poremećaji električnog (sprovodnog) sistema srca-fokus, koji šalje impulse, može da bude „preosetljiv“. Uzrok može da bude i oštećenje srčanog mišića nakon infarkta ili usled kardiomiopatije. Tahikardija nastaje i zbog bolesti srčanih zalistaka jer srce ulaže veći napor da progura krv kroz oštećenje ventile. Hipertenzija ili visok pritisak izaziva dugotrajan pritisak na zidove arterija i tako zamara srčani mišić. Takođe, ubrzan rad srca može da se javi i zbog poremećaja elektrolita, poput kalijuma i magnezijuma - naglašava sagovornica eKlinika portala.

Na ubrzan rad srca utiču i brojne supstance koje unosimo u organizam 

Dr Milanov ističe da i ono što unosimo u organizam ima direktan uticaj na naš ritam.

- Kofein je najpoznatiji prirodni stimulans koji blokira adenozin, supstancu u mozgu koja nas opušta. Kofein podstiče oslobađanje adrenalina, što direktno povećava snagu i brzinu srčanih kontrakcija. Neki ljudi su „brzi metabolizeri” kofeina i ne osećaju promene, dok kod drugih čak i jedna šolja kafe može da izazove ekstrasistole - osećaj da je srce “preskočilo” ili “udarilo u grlo”. Kofein se, osim u kafi, kola napicima, energetskim napicima... nalazi i u crnom i zelenom čaju, crnoj čokoladi, pa čak i nekim lekovima protiv bolova - navodi sagovornica eKlinika portala i dodaje da i hrana može da bude okidač za lupanje srca ili stabilizator ritma.

- Ubrzan rad srca može da bude posledica teških obroka. Velika količina hrane zahteva da srce pumpa više krvi u digestivni trakt što može da dovede do ubrzanja pulsa nakon jela. Šećer i rafinisani obroci su još jedan okidač. Nagli skok šećera u krvi uzrokuje lučenje insulina, ali i stresnih hormona koji mogu da ubrzaju rad srca. Previše natrijuma/soli zadržava vodu u telu, povećava krvni pritisak i opterećuje srčani mišić. Aditivi kao što je  mononatrijum-glutamat, koji se nalazi u brzoj hrani, kod osetljivih osoba može izazvati “sindrom kineskog restorana” koji uključuje lupanje srca - naglašava dr Svetlana Milanov i  podseća da na ubrzan rad srca utiču i lekovi.

- Određeni lekovi za astmu (bronhodilatatori), lekovi za prehladu, koji sadrže pseudoefedrin, pa čak i neke kapi za nos, mogu da ubrzaju puls. Nikotin je snažan stimulans koji trenutno podiže puls i krvni pritisak, dok alkohol može da izazove  takozvano „praznično srce” - aritmije nakon veće količine alkohola. Psihoaktivne supstance - droge poput kokaina, amfetamina i ekstazija su ekstremni stimulansi koji mogu da dovedu do opasno visokog pulsa, pa čak i do srčanog zastoja. Takođe, i upotreba anaboličkih androgenih steroida (AAS) ostavlja ozbiljne posledice na kardiovaskularni sistem, a promene su često progresivne i u početku asimptomatske. Steroidi dovode do strukturnih promena srca -zadebljanja/fibroze (stvaranje ožiljnog tkiva). Strukturne promene - fibroza i direktan toksični uticaj na električni sistem srca mogu dovesti do opasnih porećećaja ritma. Dolazi do promena u sprovođenju impulsa, što može da rezultira ventikularnom tahikardijom ili fibrilacijom - maligni komorski poremećaji srčanog ritma, ,koji su najčešći uzroci iznenadne smrti kod bodi-bildera - objašnjava naša sagovornica.

Na koje simptome treba obratiti pažnju?

Specijalista interne medicine dr Svetlana Milanov podseća da nije svaki ubrzan rad srca opasan, ali oprez je neophodan ukoliko pacijent oseti:

- Lupanje u grudima koje ne prestaje nakon odmora

- Vrtoglavicu ili nesvesticu

- Kratak dah ili brzo zamaranje

- Bol i stezanje u grudima.

U zavisnosti gde u srcu nastaje ubrzanje, sagovornica eKlinika portala navodi da postoje tri tipa tahikardije.

- Sinusna tahikardija je kada srce ima normalan, ali ubrzan ritam - najčešće zbog stresa, napora ili temperature. Supraventrikularna tahimkardija je ubrzanje rada srca koje kreće iz gornjih srčanih šupljina (pretkomora), dok je ventrikularna tahikardija ozbiljno stanje stanje koje potiče iz donjih šupljina (komora) i zahteva hitnu medicinsku pomoć - naglašava dr Milanov.

Kada treba otići na lekarski pregled?

Iako je povremeno ubrzanje srca normalno, na primer, nakon trčanja ili stresa, dr Milanov savetuje da lekarsku pomoć treba potražiti ako se primete određena stanja.

- Vreme za posetu lekara je kada se lupanje srca javlja iznenada i bez jasnog razloga, u stanju mirovanja. Ako primetite prateće simptome poput vrtoglavice, nesvestice, gubitka svesti ili nedostatka daha - zakažite pregled. I bol i stezanje u grudima, kao i učestale epizode koje traju duže vreme, znak su da je vreme za lekarski pregled. Lekar će uraditi EKG kako bi video električnu aktivnost srca i utvrdio o kom se tipu ubrzanja radi - objašnjava čitaocima eKlinika portala specijalista interne medicine dr Svetlana Milanov i napominje da ako se čovek oseća loše, ima bol u grudima ili otežano diše, treba odmah da se javi najbližoj hitnoj službi.

(eKlinika.rs)