Sideropenijska anemija nastaje postepeno, dr Dejan Škorić objašnjava kako izgledaju pacijenti

- U našoj zemlji oko 30 odsto dece u drugoj godini života ima sideropenijsku anemiju koja nastaje uglavnom zbog neadekvatne, pogrešne ishrane - kaže pedijatar-hematolog dr Dejan Škorić

Sideropenijska anemija ili anemija usled nedostatka gvožđa je najčešća bolest u ljudskoj populaciji. Procena je da više od milijarde ljudi na svetu ima sideropenijsku anemiju - bolest koja ne sme da se leči „na svoju ruku“. Većina bolesnika potiče iz nerazvijenih zemalja, dok je učestalost u razvijenim zemljama značajno manja.

Kada se ishranom ne unosi dovoljno gvožđa u organizam javlja se sideropenijska anemija

Preporučujemo

- U našoj zemlji oko 30 odsto dece u drugoj godini života ima sideropenijsku anemiju koja nastaje uglavnom zbog neadekvatne, pogrešne ishrane, a najosetljivije grupe su deca u prvoj i drugoj godini života, adolescenti, sportisti, trudnice, dojilje, vegetarijanci i vegani – objašnjava za eKlinika portal pedijatar-hematolog profesor dr Dejan Škorić, šef Službe za hematoonkologiju Univerzitetske dečje klinike u Beogradu.

Profesor Škorić podseća da osobe kod kojih je nastala sideropenijska anemija obično ishranom ne unose u organizam dovoljno gvožđa. Najbolja apsorpcija gvožđa je, kako navodi, iz majčinog mleka, a najviše ga ima u namirnicama životnjiskog porekla kao što su meso, riba, iznutrice i jaja.

- Krvalje mleko i biljna hrana, na primer, sadrže veoma malo gvožđa. Na osnovu ovih činjenica, optimalna ishrana za odojče je majčino mleko i uvedena nemlečna ishrana od 4. do 6. meseca života. Kod starije dece i odraslih, najvažnija je kombinovana ishrana sa biljnom i hranom životinjskog porekla – naglašava dr Škorić.

Kako izgleda pacijent koji ima sideropenijsku anemiju?

Ako osoba ima anemiju, nivo hemoglobina je biti nizak, a tkiva i organi možda neće dobijati dovoljno kiseonika zbog čega ne mogu normalno da funkcionišu i usled čega se javljaju najtipičniji simptomi anemije – umor ili lako zamaranje.

Sideropenijska anemija, prema obašnjenju sagovornika eKlinika portala, nastaje postepeno, a bolesnici su bledi, osećaju makalsalost i gubitak apetita. Često su uznemireni i razdražljivi, naročito manja deca.

– Najznačajniji znaci anemije se otkrivaju pregledom kardiovaskularnog sistema. Mala deca, na primer, imaju u sklopu anemije izrazito ubrzan srčani rad – tahikardiju. Kod starije dece i odraslih, tahikardija je manje izražena. Ako je u pitanju težak oblik anemije, bolesnici i pri najmanjem naporu imaju osećaj lupanja srca, palpitacije – ističe profesor dr Škorić.

Sme li sideropenijska anemija da se leči "na svoju ruku"?

Lečenje sideropenijske anemije je, kako kaže profesor Škorić, lako i jednostavno, ali je izostanak terapijskog efekta relativno čest.

– Razlozi neuspeha terapije su neredovna primena, nedovoljno duga terapija, kombinovanje leka sa mlekom ili čajem i nastavak pogrešne ishrane. Najčešće se primenjuje peroralna terapija gvožđa u obliku sirupa ili tableta. Bolja apsorpcija gvožđa je, na primer, ako se lek primeni pre obroka, ali, zbog česte mučnine, opstipacije ili dijareje, može da se primeni i u toku obroka. Oko 25 procenata bolesnika loše toleriše preparate gvožđa i imaju pomenute gastrointestinalne tegobe. Međutim, poslednjih godina pojavili su se preparati u vidu lipozomalnog gvožđa, iz kojih je apsorpcija 2 do 3 puta bolja u odnosu na standardne lekove i koji se mnogo bolje tolerišu – objašnjava profesor Škorić i naglašava da je pogrešno kada bolesnici sami određuju terapiju i uzimaju lekove za sideropnenijsku anemiju.

- Neophodno je da lekar prvo postavi tačnu dijagnozu, jer za neke druge anemije, primena gvožđa nepotrebna i štetna. Ako je potvrđena sideropenijska anemija, lekar treba da odredi preparat gvožđa koji bolesniku najviše odgovara i da prati efekte terapije. Veoma je važno naglasiti da nelečena ili pogrešno lečena sideropenijska anemija, može da dovede do smanjene otpornosti bolesnika na infekcije, a kod dece do kognitivnih poremećaja i slabijeg uspeha u školi – upozorava u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Dejan Škorić, šef Službe za hematoonkologiju Univerzitetske dečje klinike u Beogradu.