Malokrvnost (anemija) je stanje koje se karakteriše smanjenim brojem crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina u krvi. Crvena krvna zrnca (eritrociti) sadrže hemoglobin, protein koji prenosi kiseonik iz pluća do tkiva u organizmu. Nedovoljan broj crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina dovodi do nedostatka kiseonika u tkivima i može se ispoljiti simptomima kao što su umor, slabost, bledilo kože, vrtoglavica i kratkoća daha.
Malokrvnost je najčešće posledica nedostatka gvožđa, neprilagođene i slabo balansirane ishrane. Stanje se uglavnom uspešno leči, nekada i bez primene lekova samo izmenama u načinu ishrane. Stručnjaci upozoravaju da u ovakvim situacijama ne uzimamo samoinicijativno suplemente na bazi gvožđa, jer postoji mogućnost da odemo u drugu krajnost i unesemo u organizam visoke nivoe gvožđa koji mogu biti štetni za zdravlje.
Malokrvnost je ozbiljni globalni i zdravstveni problem
Anemija ili malokrvnost je, kako procenjuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO), ozbiljan globalni i zdravstveni problem. Najučestalija je kod žena u reproduktivnom periodu, trudnica, dece. SZO navodi podatke, prema kojima je čak 42 odsto dece mlađe od 5 godina i 40 odsto trudnica anemično. Smatra se da svaka peta osoba na svetu boluje od nekog oblika anemije.
– Postoje različiti uzroci anemije, uključujući nedostatak gvožđa, vitamina B12 ili folne kiseline, bolesti bubrega, autoimune bolesti, hemolitičke anemije (kada se crvena krvna zrnca razgrađuju brže nego što se stvaraju). Anemija može biti izazvana i genetskim poremećajima i drugim bolestima. Sideropenijska anemija najčešći je oblik anemije, a uzrokovana je nedostatkom gvožđa u organizmu. Gvožđe ima ključnu ulogu u metaboličkim procesima. Jedna od njegovih najvažnijih funkcija jeste da pomaže u transportu kiseonika u krvi, jer je sastavni deo hemoglobina – proteina u crvenim krvnim zrncima koji veže kiseonik i prenosi ga do tkiva u telu. Gvožđe je, takođe, sastavni deo mioglobina, proteina koji se nalazi u mišićima i koji takođe pomaže u transportu kiseonika – kaže za portal eKlinika specijalista opšte medicine dr Slavica Berar.
Zašto se javlja manjak gvožđa?
Gvožđe ima važnu ulogu i u sintezi adenozin trifosfata (ATP), glavnog izvora energije u ćelijama. Gvožđe je potrebno telu za normalno funkcionisanje imunog sistema, jer pomaže u aktivaciji ćelija koje uništavaju bakterije i druge patogene organizme. Gvožđe je bitno i za proces metabolizma vitamina i drugih minerala.
– Ono pomaže u apsorpciji vitamina C, takođe je neophodno za normalan metabolizam folne kiseline. Sideropenijska anemija najčešće se javlja kod dece i kod žena u reproduktivnom dobu, ali uočava se i kod drugih grupa ljudi. Uzroci nedostatka gvožđa mogu biti različiti, uključujući nedovoljan unos gvožđa u ishrani, lošu apsorpciju gvožđa u crevima, velike količine izgubljenog gvožđa kroz krvarenje, na primer tokom menstruacije ili krvarenja iz digestivnog trakta. Manjak gvožđa je nekada i posledica povećane potrošnje gvožđa kod trudnica ili mladih osoba usled rasta i razvoja organizma – objašnjava dr Berar.
Apsolutni i funkcionalni manjak gvožđa
Doktorka navodi da se kod nekih pacijenata uočava apsolutni manjak gvožđa, to jest stanje, kada telo nema dovoljno gvožđa usled čega dolazi do smanjenja nivoa feritina, proteina koji čuva gvožđe u telu.
– Ovo stanje može se javiti zbog smanjenog unosa gvožđa u ishrani, nedovoljne apsorpcije gvožđa u crevima, velikog krvarenja (obilne menstruacije, krvarenja iz digestivnog trakta) ili povećane potrošnje gvožđa (u periodima rasta, trudnoće ili dojenja). Apsolutni manjak gvožđa može dovesti do različitih stanja, uključujući i sideropenijsku anemiju – kaže dr Berar.
Postoji i funkcionalni manjak gvožđa koji se javlja kada postoji dovoljno gvožđa u telu, ali se ono ne može iskoristiti za proizvodnju hemoglobina zbog nedostatka drugih hranljivih materija ili abnormalnosti u crvenim krvnim zrncima. Apsolutni manjak gvožđa se utvrđuje kada telo nema dovoljno gvožđa, dok se funkcionalni manjak gvožđa javlja kada postoje drugi faktori koji sprečavaju normalno iskorišćavanje gvožđa u organizmu, objašnjava dr Slavica Berar.
Kako se utvrđuje sideropenijska anemija?
– Dijagnoza sideropenijske anemije obično se postavlja na osnovu detaljne anamneze, fizičkog pregleda i laboratorijskih testova. Anamneza uključuje detaljno ispitivanje o simptomima, prethodnim bolestima i operacijama, upotrebi lekova, porodičnoj anamnezi i drugim faktorima koji mogu uticati na pojavu anemije. Fizički pregled može uključivati procenu boje kože, sluzokože, noktiju, usne duplje i konjuktive. Takođe, može se proceniti veličina jetre i slezine – precizira dr Berar.
Laboratorijski testovi koji se koriste za dijagnozu sideropenijske anemije uključuju proveru kompletne krvne slike, koja se koristi za procenu broja crvenih krvnih zrnaca, nivoa hemoglobina i hematokrita. Utvrđuju se nivoi gvožđa u krvi, feritina i transferina.
–Nizak nivo gvožđa i feritina, kao i visok nivo transferina, ukazuju na nedostatak gvožđa u telu. Ostali testovi koji se mogu koristiti u dijagnostici sideropenijske anemije su testovi za procenu krvarenja u gastrointestinalnom traktu (npr. Fecal occult blood test – testiranje fecesa na prisustvo krvarenja), endoskopija ili kolonoskopija, radiografija tankog creva i drugi – kaže dr Berar.
Malokrvnost se najčešće utvrđuje ispitivanjem nivoa hemoglobina. Normalne vrednosti hemoglobina su 11 do 16 g/dl za decu, 12,1 do 15,1 g/dl za žene, 13,8 do 17,2 g/dl, za muškarce.
Malokrvnost može da izazove i palpitacije, mentalnu konfuziju
U zavisnosti od stepena smanjenja nivoa gvožđa, sideropenijska anemija može dovesti do različitih tegoba. Pacijenti se često žale na umor i slabost, opštu iscrpljenost, uočava se bleda koža i sluzokoža. Simptomi ovog oblika malokrvnosti su i otežano disanje pri naporu, moguće su srčane palpitacije ili ubrzan rad srca, glavobolje, vrtoglavice, zujanje i pištanje u ušima, bol u grudima.
– Nekada se zapažaju i promene u apetitu, gubitak apetita ili povećani apetit za neobičnim stvarima poput leda ili zemlje (stanje je poznato kao geofagija). Moguće je da će usta i jezik biti suvi, ili da će postojati rane u uglu usana. Ukoliko se sideropenijska anemija ne leči, mogu se razviti ozbiljnije komplikacije kao što su srčana insuficijencija, palpitacije, mentalna konfuzija, respiratorni distres, teško menstrualno krvarenje kod žena, kao i povećan rizik od infekcija. Stoga je važno da se sideropenijska anemija dijagnostikuje i leči što je ranije moguće, kako bi se sprečilo narušavanje zdravlja i poboljšao kvalitet života pacijenta – naglašava dr Slavica Berar.
Koji se način ishrane savetuje malokrvnim osobama?
Malokrvnost se leči odgovarajućom ishranom, koja kod sideropenijske anemije povećava nivoe gvožđa u organizmu. Savetuje se konzumacija crvenog mesa, kao što su govedina, jagnjetina i svinjetina, morskih plodova, posebno školjki, dagnji, ostrige i lososa. Preporuka je i tamnozeleno lisnato povrće, kao što su spanać, blitva i kelj, mahunarke, poput pasulja i sočiva. Naglasak bi trebalo da bude i na suvom voću, posebno na kako savetuje dr Berar, suvim kajsijama, suvom grožđu i suvim šljivama.
Kada je u pitanju upotreba cerealija, preporuka su pahuljice od celog zrna, ovas i integralni pirinač. Jaja, posebno žumance, seme bundeve, suncokreta i susama, kruške i jabuke, jer su bogate vitaminom C, koji pomaže u apsorpciji gvožđa, crna čokolada, koja sadrži flavonoide koji pomažu u apsorpciji gvožđa, takođe su neke od namirnica dobre za regulisanje stanja malokrvnosti.
–Važno je napomenuti da se gvožđe iz životinjskih izvora bolje apsorbuje u organizmu nego gvožđe iz biljnih namirnica. Međutim, hrana bogata vitaminom C (poput citrusa, paradajza i paprike) takođe može pomoći u apsorpciji gvožđa. S druge strane, unos hrane bogate kalcijumom (poput mleka i mlečnih proizvoda) može smanjiti apsorpciju gvožđa, stoga je važno ograničiti njihov unos u toku obroka bogatih gvožđem – savetuje dr Berar.
Kada promene u načinu ishrane mogu dovesti do poboljšanja?
Dr Slavica Berar kaže i da boravak na svežem vazduhu može pomoći u smanjenju simptoma anemije i poboljšanju opšteg zdravlja. Fizička aktivnost na svežem vazduhu dobra je za poboljšanje apetita i metabolizma, što takođe može imati pozitivan efekat na nivo gvožđa u organizmu.
-Važno je naglasiti da boravak na svežem vazduhu neće rešiti problem anemije, već samo može pomoći u olakšavanju simptoma i doprineti poboljšanju opšteg zdravlja. U slučaju blage sideropenijske anemije, promena ishrane i povećanje unosa hrane bogate gvožđem mogu biti dovoljne za podizanje nivoa gvožđa u organizmu – ističe dr Berar.
Različite su doze i trajanje terapije
Sagovornica portala eKlinika navodi da se u težim slučajevima primenjuju lekovi i suplementi. Lekovi koji se koriste za lečenje sideropenijske anemije obično su oralni preparati gvožđa, koji se uzimaju u obliku tableta ili sirupa.
-U zavisnosti od težine anemije i nivoa gvožđa u organizmu, lekar može propisati različite doze i trajanje terapije. U nekim slučajevima, može biti neophodna primena intravenskih preparata gvožđa. Suplementi gvožđa mogu biti korisni za povećanje nivoa gvožđa u organizmu. Međutim, pre upotrebe suplemenata, važno je konsultovati se sa lekarom, jer prevelike doze gvožđa mogu biti štetne. U svakom slučaju, odluka o korišćenju lekova i suplemenata za lečenje sideropenijske anemije treba da bude doneta uz savetovanje sa kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom – naglašava dr Berar.
Vitamin C pomaže apsorpciju gvožđa
Malokrvnost usled manjka gvožđa stanje je koje se često može ustanoviti kod osoba koje praktikuju vegetarijanski i veganski način ishrane. Ove osobe moraju, kako navodi dr Berar da uključe u ishranu namirnice bogate gvožđem, kako bi sprečile nedostatak ovog minerala u organizmu.
– Hrana biljnog porekla sadrži manje gvožđa u poređenju sa namirnicama životinjskog porekla. Gvožđe koje se nalazi u biljnoj hrani slabije se apsorbuje u organizmu. Međutim, postoji niz namirnica biljnog porekla koje su bogate gvožđem, kao što su tamno zeleno lisnato povrće (spanać, kelj, blitva), mahunarke (pasulj, sočivo, grašak), integralne žitarice (ječam, ovas, pšenica), orašasti plodovi (bademi, lešnici) i semenke (susam, bundevine semenke). Ove namirnice treba uključiti u ishranu, kako bi se povećao unos gvožđa. Pored toga, unos vitamina C može pomoći u apsorpciji gvožđa iz hrane. Namirnice bogate vitaminom C uključuju citrusno voće, bobičasto voće, paprike, paradajz i kelj. Suplementi gvožđa, uz konsultaciju sa lekarom, takođe su opcija za vegetarijance i vegane koji ne dobijaju dovoljno gvožđa iz hrane – kaže dr Berar.
Postoje pacijenti koji su podložni čestim epizodama sideropenijske anemije
Malokrvnost izazvana manjkom gvožđa leči se u zavisnosti od težine kao i od odziva pacijenta na terapiju. Dr Berar naglašava de se uobičajeno stanje poboljšava posle primene terapije
– Ali potrebno je vreme da bi se nivo gvožđa u organizmu vratio u normalu. Kod blagih formi sideropenijske anemije, lečenje može biti uspešno posle nekoliko nedelja ili meseci. Međutim, kod težih oblika anemije, lečenje može trajati duže, čak i do nekoliko meseci. Nakon što se postigne normalan nivo gvožđa u organizmu, terapija se može smanjiti ili prekinuti. Međutim, kod nekih pacijenata koji su podložni čestim epizodama sideropenijske anemije, lekari mogu preporučiti dugoročno uzimanje suplemenata gvožđa u manjim dozama, kako bi se sprečio ponovni nastanak anemije. Važno je zato da pacijenti redovno prate svoj nivo gvožđa u organizmu i posle lečenja, kako bi se sprečilo ponavljanje anemije i mogući drugi problemi sa zdravljem – zaključuje dr Slavica Berar.
