Nagli bol u grudima, praćen otežanim disanjem i opštom malaksalošću, razlog je za hitnu medicinsku pomoć. Nije, ipak, svaki oblik bola u grudima infarkt miokarda. Jaki bolovi u grudnom košu jedan su od simptoma i upale srčane maramice (perikarditisa) koji se leči odgovarajućim medikamentima, jačanjem imunog sistema i mirovanjem.
Bol u grudima kao „ubod nožem“
Bol u grudima, pa i u blagom obliku izrazito je neprijatno stanje. Na sreću nije svaki oblik bola u grudima simptom ozbiljne kardiovaskularne bolesti. Bol u grudima nekada se javlja i posle jače fizičke aktivnosti. U slučaju da je bol isprovociran bolešću srca postoje ipak, razlike između bolova koji prate infarkt miokarda i perikarditis.
– Oštar, probadajući bol, pacijenti ga opisuju kao ubod nožem, vezan za jednu lokalizovanu tačku, bol koji se pojačava na udah i kašalj, to jest mehaničku iritaciju srčane maramice, tipičan je za perikarditis. Bolovi mogu biti intenzivni i jako uplašiti pacijenta. Bol kod infarkta miokarda obično se javlja u vidu stezanja iza grudne kosti, osećaja pečenja, žarenja, pritiska iza grudne kosti, nedostatka vazduha, pacijent je obliven hladnim znojem, bled – objašnjava za portal eKlinika kardiolog dr Nataša Ristić.
Infarkt može biti praćen i padom pritiska i stanjem šoka
Dr Ristić naglašava da su moguće i komplikacije u situacijama kada pacijent ima više tegoba.
– Infarkt miokarda udružen i sa poremećajima srčanog ritma opasno je stanje, može biti praćen naglim padom pritiska i stanjem šoka, usled naglo nastale srčane slabosti. Tada se javlja i edem pluća, ili nakupljanje vode u plućima. Sve su to hitna medicinska stanja, i najbolje je odmah potražiti stručnu lekarsku pomoć – naglašava dr Ristić.
Kako se dijagnostikuje perikarditis?
Perikarditis je zapaljenski proces koji podrazumeva otok i iritaciju srčane maramice (perikarda), sa većim ili manjim izlivom tečnosti unutar srčane kese. Pacijent otežano diše, oseća slabost. Mnogo je razloga za nastanak ove bolesti koja se može javiti i posle sezonskih respiratornih virusa ili bakterijskih infekcija disajnih organa.
Perikarditis se dijagnostikuje na osnovu analize krvi. U zavisnosti od pridruženih bolesti ili sumnje na različite uzroke, razlikuje se i paleta laboratorijskih analiza i određuje se posebno za svakog pacijenta.
– Pregled, merenje krvnog pritiska, auskultacija, slušanje stetoskopom može otkriti upalu pluća, šum na srcu, mukle ili tihe srčane tonove. Opšte stanje pacijenta procenjuje se pregledom, merenjem temperature, vitalnih parametara, utvrđuje se zasićenost krvi kiseonikom (oksimetrija). Elektrokardiogram (EKG) i ultrazvuk srca sa kolor doplerom presudni su u dijagnostici (pored rentgena srca i pluća). Kada se postavi hitna dijagnoza bolesti, može biti indikovana i magnetna rezonanca srca – precizira dr Ristić.
Kod akutnog perikarditisa često su povišeni leukociti
Kod akutnog perikarditisa često su povišeni leukociti, C-reaktivni protein; proverava se kreatinin zbog procene funkcije bubrega, analiziraju se srčani enzimi radi razlikovanja od infarkta srca, kaže dr Ritić. Doktorka dodaje da se od laboratorijskih analiza rade i provere na postojanje virusa i bakterija. Proveravaju se i proteini u krvi; zatim se pacijent testira na tuberkulozu; antistreptolizinski titar; reumatski faktor; antinuklearna antitela; procenjuje se i funkcije štitaste žlezde.
– Neophodan deo dijagnostike je EKG, RTG srca i pluća koji pokazuje uvećanu srčanu siluetu, ako se nakupilo puno tečnosti u perikardu. U slučaju da je prisutna manja količina izliva, RTG je normalan. Ehokardiografija pokazuje pokretljivost srčanih zidova, veličinu srčanih šupljina i količinu tečnosti u srčanoj kesi – objašnjava dr Ristić.
Hronični perikarditis nekada se leči duže od 6 meseci
Na osnovu svih ovih analiza procenjuje se stanje pacijenta i propisuje odgovarajuća terapija. Perikarditis može biti akutni ili hronični. Akutni perikarditis obično traje 6 do 8 nedelja.
– Ukoliko se radi o blažem obliku sa minimalnim izlivom, pacijent može biti radno sposoban posle 4 do 6 nedelja, ako je to rad od kuće za kompjuterom, neki sedeći posao. Svakako tek nakon kontrole i dozvole lekara pacijent se vraća na posao. Kada će pacijent početi da radi je krajnje individualno, zavisi i od pridruženih bolesti i od profesije, težine kliničke slike. Hronični perikarditis razvija se postepeno i leči 6 meseci nekada i duže – navodi dr Nataša Ristić.
Bitno je ojačati imunitet
Upala srčane maramice leči se primenom odgovarajućih lekova i uzdržavanjem pacijenta od jakih fizičkih napora.
– Perikarditis se leči visokim dozama NSAIL (nesteroidnih antireumatskih antinflamatornih lekova) koji su i analgetici (lekovi protiv bola i upale, na primer ibuprofen). Ako postoji izliv koji se vraća, nekada je potrebno ubrizgavanje određenog leka između listića srčane maramice. Kako bi se slepili ovi listići, veštački se izazivaju priraslice i na taj način sprečava se ponavljanje izliva. Priraslice će se javiti u manjem ili većem obimu svakako, najčešće na donjem zidu, gde srce praktično leži na dijafragmi, zato se nekada bolovi mogu projektovati u stomak – kaže dr Ristić.
Doktorka precizira da je osim primene lekova, bitno da se pacijent odmara i obavezno poštedi od fizičkog naprezanja. Bitno je, kako naglašava dr Ristić raditi i na poboljšanju imuniteta organizma, jer je imunitet prirodna odbrana organizma od svake upale i bolesti.
Šta je konstriktivni perikarditis?
Moguće je da će pacijentu pored kardiologa biti potreban i infektolog i kardiohirurg.
– Postoji više vrsta perikarditisa, jedan od njih je konstriktivni, koji dovodi do toga da je srce “kao u oklopu”, te otežano pumpa, ili se javljaju recidivi perikardnog izliva koji moraju da se punktiraju više puta. Tada se u lečenje uključuju kardiohirurzi, jer je u nekim slučajevima potrebno skinuti deo perikarda, a nekada i ceo, hirurškim putem – kaže dr Ristić.
Perikardiektomija je hirurška procedura pri kojoj se resecira (iseca) spoljni sloj perikarda. Ovaj zahvat primenjuje se kod konstriktivnog perikarditisa koji remeti normalan srčani rad, dodaje dr Nataša Ristić.
Individualna terapija osnova dobrog lečenja
Dr Ristić podvlači da su mirovanje, odmori i poboljšanje imuniteta osnov lečenja perikarditisa.
– Lekovi koji se daju su analgetici protiv bolova, antipiretici protiv temperature i antiinflamatorni protiv upale. Ako je bakterija uzročnik uključuju se odgovarajući antibiotici, ako je bolest posledica gljivica primenjuje se antimikotik. Široka paleta uzročnika, zahteva raznoliku i individualno prilagođenu metodu lečenja i primenu različitih preparata – podvlači dr Ristić.
Sve informacije veoma korisne a posebno za osobe koje već imaju kardiovaskularne probleme.