Antibiotici ne leče viruse i virusne infekcije, podsećaju lekari, posebno sada, kada su uz korona virus, „eksplodirali“ i su svi drugi virusi. Mnogo je bolesne dece i odraslih, i nakon pojave simptoma prehlade i gripa, roditelje, posebno one mlade, hvata panika te posežu za iracionalnim rešenjima. Zbog toga lekari apeluju kako se virusi pravilno leče i koje greške najčešće pravimo.
Respiratorni virusi krenuli još tokom leta
– Covid 19 (posebno Omikron sojevi) i dalje je aktuelan, ali sa mnogo manje teških formi infekcije, kada su deca u pitanju. Većina dece ga preboli kao blagu infekciju gornjih disajnih organa. Ipak, ove godine su “eksplodirali” respiratorni virusi koji su počeli ranije, već tokom leta, da napadaju decu, ali i odrasle. Ima mnogo tipova, a svakako je najopasniji virus gripa, koga srećom još nema, ali, za koji se ove godine (na osnovu iskustva sa južne hemisfere gde je zima prošla) može očekivati da će izazvati jači “udar” u odnosu na prošlu sezonu – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Goran Vukomanović, pedijatar kardiolog sa Univerzitetske dečje klinike “Tiršova”.
Antibiotici ne leče respiratornu virozu
Oni stariji, iskusniji pedijatri danas savetuju mame da puste dete da se nedelju dana izbori sa prehladom i ne traže da dete odmah počne da pije antibiotike. Nekad se roditelji zbog tog saveta ljute na lekare, smatrajući da dete ipak treba da uzima lekove.
– To rade skoro svi pedijatri, i nema mesta ljutnji, već takav pristup treba podržati i pohvaliti!
Radi se o konceptu “sačekaj i vidi“ gde se dete, koje ima respiratornu virozu (infekciju gornjih disajnih puteva) ne leči antibiotikom, već se isprati kako će se boriti sa virusom. Ovaj pristup odlaže primenu antibiotika na 48 do 72 sata, kako bi se na pravi način dijagnostifikovala infekcija. Princip “sačekaj i vidi” je utemeljen na brojnim, višegodišnjim istraživanjima, koja su pokazala da
nema razlike u stopi komplikacija između dece koja su odmah dobila antibiotik, dece koja su
kasnije, posle 2-3 dana krenula sa antibiotskom terapijom ili dece koja uopšte nisu dobila
antibiotsku terapiju – naglašava dr Vukomanović i ističe da su te činjenice potvrdila naučna istraživanja, sprovedena i na deci i na odraslima.
Kada su antibiotici zaista neophodni ?
– Antibiotici su antimikrobni lekovi koji se isključivo propisuju kod bakterijskih infekcija!
Antibiotici, dakle, nemaju željeni efekat na druge uzročnike infkecija, pa ni na viruse, koji jesu najšeći uzročnici aktuelnih infekcija disajnih organa kod dece i odraslih. Dakle, daju se samo kada postoje jasni znaci bakterijske infekcije, a što pedijatar vidi na osnovu pregleda ili uz pomoć rutinskih analiza kao što su krvna slika (vađenje krvi iz prsta) i brisa grla. Besmisleno je “unapred” davati antibiotike kako bi se sprečile komplikacije virusne infekcije gornjih disajnih puteva kada nema jasnih dokaza da se radi o bakterijskoj infekciji – upozorava dr Goran Vukomanović.
Kakav rizik po organizam nosi neracionalna upotreba antibiotika?
Mnogo istraživanja, objašnjava naš sagovornik, jasno su pokazala da antibiotici pogubno deluju na naše zdrave bakterije u crevima, odnosno mikrobiom. Kako su ove bakterije izuzetno važne za zrdrav imunitet, a to uključuje i borbu sa virusima, jasno je zašto su poznati tačni mehanizmi kojima antibiotci slabe borbu imunskog sistema sa virusima.
– Broje neželjene efekte antibiotika na imunitet možemo podeliti u dve grupe. Prvo, oni slabe akutni imunski odgovor na virusnu infekciju, a druga grupa neželjenih efekata su dugotrajne posledice davanja antibiotika deci, naročito ako se propisuju u prvim godinama života. Takva deca imaju povećan rizik da tokom života obole od alergija, autoimunskih oboljenja (gde naš imunitet greškom napada sopstvena tkiva i organe), ali i metaboličkih bolesti i gojaznosti. To su takođe jasno potvrdila brojna istraživanja – navodi dr Vukomanović.
Mogu li antibiotici da se zamene drugim, delotvornim sredstvima
Navodeći da svuda u svetu postoji problem sa neracionalnom upotrebom antibiotika, dr Goran Vukomanović kaže da su iskustva pokazala da je najvažniji način borbe sa opasnim, nepotrebnim davanjem antibiotika – edakcija na svim nivoima! Ona se, kako podseća, godinama sprovodi u Srbiji, kao projekat Ministarstva zdravlja, a priključile su se i farmaceutske kompanije, koje imaju želju da pomognu u ovoj borbi. Edukacija se sprovodi na svim nivoima – od roditelja do zdravstvenih radnika, a tako može da se postigne cilj i spreči nepotrebno davanje antibiotika kod respiratornih viroza, odnosno infekcija koje se naprosto ne leče antibioticima.
– Brojna dobro dizajnirana i sprovedena predklinička i klinička ispitivanja dokazala su da pojedini biljni preparati, koji sadrže ekstrakte zove i pelargoniuma, pomažu i deci i odraslima, koji imaju infekcije gronjih disajnih puteva. Definisani su i mehanizmi kako ekstrakti zove i pelargoniuma deluju direktno na sprečavanje virusa kako bi se širio u organizmu, ali je dokazan i njihov dragoceni efekat na stimulaciju imuniteta kako bi se izborio sa respiratornim virusima, par sati nakon pojave simptoma i znakova infekcije – savetuje u razgovoru za eKlinika portal pedijatar kardiolog dr Goran Vukomanović, inače autor portala Moj pedijatar.
Zasto nas onda za Covid 19, koji je virus, kljukaju antibioticima? Na prvom mestu, hemomicin!