Antibiotici, promena crevne mikrobiote i reumatoidni artritis su tesnoj vezi, kako pokazuje istraživanje objavljeno u BMC Medicine. Reumatoidni artritis (RA) je autoimuni poremećaj koji uzrokuje upalu zglobova. To je hronično i progresivno stanje koje izaziva iscrpljujuće efekte na pacijenta, stanje koje karakteriše bol i ukočenost zglobova. Druga tipična karakteristika ovog poremećaja je destrukcija kostiju i zglobova i prisustvo autoantitela u serumu i sinovijalnoj tečnosti – tečnosti koja podmazuje sinovijalne zglobove.
Šta uzrokuje reumatoidni artritis?
Tačan mehanizam kojim pacijenti razvijaju reumatoidni artritis je nepoznat. Međutim, veruje se da je razlog kombinacija genetskih i faktora životne sredine. Smatra se da je proizvodnja autoimunih antitela glavni mehanizam odgovoran za destrukciju kostiju i zglobova, i srodnu patologiju reumatoidnog artritisa. Infekcije, hormonske promene i stres su takođe neki od potencijalnih pokretača RA.
Antibiotici menjaju mikrofloru creva
Antibiotici imaju široku primenu za lečenje bakterijskih infekcija povezanih sa respiratornim sistemom, gastrointestinalnim sistemom i urinarnim traktom. Iako antibiotici deluju protiv patogenih bakterija, oni takođe mogu da modifikuju normalnu crevnu mikrofloru. Mikrobiota creva je raznovrstan sistem mikroorganizama koji žive u gastrointestinalnom traktu ljudskog tela i igra vitalnu ulogu u održavanju zdravlja organa za varenje. Takođe je uključena u imuni sistem i sintezu vitamina B i vitamina K.
Različite epidemiološke studije pokazale su povezanost između pojave bakterijskih infekcija i reumatoidnog artritisa. Štaviše, promene mikrobioma su naznačene kao potencijalni mehanizam za efekat infekcije u patogenezi RA. Antibiotici značajno remete mikrobiom creva, a studije pokazuju značajne mikrobne promene u gastrointestinalnom traktu nakon njihove upotrebe. Promene u mikrobiomu creva mogu da traju i do godinu dana nakon perioda lečenja od samo jedne nedelje. Prema nedavnoj studiji Nagra et al, rizik od pojave RA je značajno povećan u periodu od jednog do 12 meseci nakon početka lečenja antibioticima sulfonamida i trimetoprima.
Da li antibiotici utiču na rizik od reumatoidnog artritisa?
Nova istraživanja ukazuju da su infekcije potencijalni faktori rizika za patogenezu i razvoj reumatoidnog artritisa, a posebno respiratorne infekcije. Antitela na citrulinirane peptidne antigene (ACPA) jedno su od autoantitela povezanih sa reumatoidnim artritisom. Utvrđeno je da se ACPA proizvode kao odgovor na određene bakterijske komponente, što ukazuje na potencijalnu ulogu infekcija u patogenezi RA. Prema studiji, patogeni respiratornog trakta kao što je Chlamidia pneumoniae povezani su sa povišenim cirkulišućim autoimunim antitelima.
Analiza studije je otkrila da je najjača povezanost infekcija i reumatoidnog artritisa identifikovana samo kod subjekata lečenih antibiotikom, a ne i kod nelečenih. Ovi nalazi ukazuju da upotreba antibiotika može da bude verovatan razlog za povećanu pojavu RA. Prema autorima studije, „pojedinci koji su koristili jedan ili više antibiotika imali su 60 odsto veću verovatnoću da razviju reumatoidni artritis nego ljudi koji ih nisu konzumirali“.
Naučnici ističu da, iako je nekoliko studija opisalo potencijalnu ulogu upotrebe antibiotika na mikrobiom, koji je potencijalno poremećen kod reumatoidnog artritisa, potrebna su dalja istraživanja kako bi se istražio tačan mehanizam odgovoran za tu pojavu.
