Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Za snagu našeg imuniteta ključno je stanje crevne mikroflore

Piše: Marijana M.Rajić
9:00 - 04. 04. 2022.

Naš imunski sistem je evoluirao da prepozna strane i potencijalno opasne strukture po organizam, pre svega patogene i toksine – na njih reaguje i efikasno ih uklanja. Imunske ćelije mogu da prepoznaju strane strukture iako nikada nisu bile u kontaktu sa njima – objašnjava suštinu funkcionisanja imunskog sistema doktor Sergej Tomić

Imunitet, dr Sergej Tomić Dr Sergej Tomić: raznovrsna ishrana bogata vlaknima presudna je za održavanje zdrave crevne mikrobiote, a time i našeg imunskog odgovora Foto: Privatna arhiva/Shutterstock

Imunski sistem uključuje ćelije (bela krvna zrnca), njihove sekretorne produkte (antitela, citokini) i epitelne (površinske) barijere (koža, sluznice, epitel creva i dr.). Imunitet (od lat. immunitas) u imunološkom smislu predstavlja otpornost organizma na ponovnu infekciju. Ovu otpornost dugujemo pre svega delu imunskog sistema koji zovemo adaptivni imunitet, a koji može da “pamti” prethodne infekcije i na njih efikasnije i brže reaguje.

Šta sve negativno utiče na naš imunitet

Održavanje epitelnih barijera putem redovne higijene i zdravog načina života, svakako je važan deo koji doprinosi opštem zdravlju organizma. Treba istaći i da preterana upotreba deterdženata može da naruši epitelne barijere i time dozvoli uspostavljanje infekcija. To može da pokrene i neželjene imunološke reakcije, zato treba biti obazriv i racionalan u njihovom korišćenju.

– Poremećaji u razvoju organizma su često povezani i sa kompromitovanim imunskim sistemom, kao i neuhranjenost, na primer. Česta izloženost toksinima u vazduhu, vodi i hrani, stresu, dijeti bogatoj ugljenim hidratima, manjak fizičke aktivnosti i slično, takođe doprinosi slabljenju imunskog sistema. U većini slučajeva se detaljno zna kako ovi faktori doprinose slabljenju imunskog odgovora, te ih treba izbegavati kad god je to moguće. Navike ljudi ne spadaju u moj domen ekspertize, te mi je teško da ih komentarišem – ovako na pitanje da li smo nešto novo u prethodne dve godine naučili o imunitetu i imunskom sistemu odgovara doktor Sergej Tomić, viši naučni saradnik Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) iz Odeljenja za imunologiju.

Imunitet i značenje pojma „imunokompromitovana osoba“

Imunokompromitovane osobe imaju oslabljen imunski sistem. To znači da imaju veću šansu da razviju težu kliničku sliku u slučaju infekcija u odnosu na imunokompetentne osobe, objašnjava sagovornik našeg portala i dodaje:

– Lekovi ili terapije koje se primenjuju, na primer, u lečenju tumora, autoimunskih bolesti i transplantacije organa, mogu da izazovu slabljenje komponenti imunskog sistema. Time ga čine podložnim za razvoj infekcija (takozvane oportunističke infekcije). Visoke doze kortikosteroida i njihova upotreba bez nadzora lekara, mogu takođe smanjiti funkcije imunskog sistema i učiniti ga manje efikasnim. Neke infekcije, kao što je virus stečene imunodeficijencije (HIV), mogu direktno smanjiti broj i funkcije T ćelija i dovesti do jake imunodeficijencije. U imunokompromitovane osobe spadaju i stanja imunodeficijencija koje su uslovljene genetskim poremećajima. Primer su brojni sindromi koji se uočavaju još kod dece (Di Đorđov sindrom, Viskot-Oldričov sindrom, agamaglobulinemija…) – navodi doktor Tomić.

Kako se zapravo naš organizam bori protiv infekcija

U toku infekcije, objašnjava dr Sergej Tomić, pokreću se različiti mehanizmi kojima naš imunski sistem pokušava da ukloni infekciju. Neke imunske ćelije kao što su profesionalni fagociti, produkuju veliku količinu reaktivnih vrsta kiseonika (slobodne radikale). Njima specifično ubijaju patogene. Međutim, upozorava naš sagovornik, ovi molekuli mogu oštetiti i okolna tkiva. Do toga često dolazi tokom dugotrajnih, hroničnih infekcija koje nisu lečene. Organizam ima razne načine da ova oštećenja popravi. Vitamini sa anti-oksidativnim svojstvima u tom smislu mogu da pomognu reparaciji oštećenja. Ovo posebno važi za vitamin E.

Dr Tomić kao problem navodi to što naš organizam ne može sam da sintetiše većinu vitamina, već to čini naša crevna mikrobiota (mikroorganizmi u našim crevima). Interesantno je, ističe, da naše imunske ćelije prepoznaju poremećaje u mikrobioti upravo detektujući promene u sintezi vrsta vitamina i metabolita koje one produkuju.

Zašto je za imunitet važno stanje naše crevne flore

Vitaminski suplementi mogu da nadoknade neki nedostatak privremeno. Sav višak organizam izbacuje. Ono što je ključno za očuvanje zdravlja je podržati rast normalne crevne mikroflore. U tom smislu je raznovrsna ishrana bogata vlaknima, presudna za održavanje zdrave crevne mikrobiote, a time i našeg imunskog odgovora. Upravo ovakvim istraživanjima se trenuto bavi naša grupa u aktuelnom projektu podržanom od strane Fonda za nauku Republike Srbije, Nano-MDSC-Thera. Tu, između ostalog, proučavamo i interakciju različitih metabolita crevne mikrobiote i imunskih ćelija u zdravlju i autoimunskim bolestima – navodi doktor Sergej Tomić.

Koji mehanizmi u našem organizmu pokreću autoimunske bolesti

Naš imunski sistem je evoluirao da prepozna strane i potencijalno opasne strukture za naš organizam. Pre svega patogene i toksine. Na njih reaguje i efikasno ih uklanja. Imunske ćelije koje su prisutne u organizmu mogu da prepoznaju strane strukture, iako nikada nisu bile u kontaktu sa njima. Dr Tomić objašnjava da je u osnovi ove sposobnosti zapravo svojevrsna edukacija imunskog sistema u toku razvoja organizma – da ne prepozna sopstvena tkiva i proteine. Dakle, precizira sagovornik našeg portala, sve ono što ne pripada domaćinu je za imunski sistem strano. Još i ako je opasno, onda na njega reaguje imunitet. 

– Neke naše imunske ćelije ipak mogu prepoznati i delove domaćina. Postoje, međutim, mehanizmi sprečavanja, odnosno supresije takvih ćelija. Oni im ne dozvoljavaju da reaguju na sopstvena tkiva (takozvani. mehanizmi tolerance). Slični mehanizmi su prisutni u sprečavanju našeg imunskog sistema da odbaci plod u trudnoći, koji je za njega stano telo.  Autoimunske bolesti nastaju kada ne funkcionišu mehanizmi tolerance i aktiviraju se tzv. autoreaktivni limfociti koji počnu da napadaju sopstvena tkiva. Uzroci nastajanja ovih bolesti nisu do kraja razjašnjeni – objašnjava viši naučni saradnik Instituta za primenu nuklearne energije (INEP).

Šta je molekularna mimikrija

– Potencijalni mehanizmi mogu uključiti molekularnu mimikriju. Tada patogeni u cilju da se sakriju od domaćina, ispoljavaju strukture na površini koje jako liče na strukture tkiva domaćina. Kada ih imunski sistem prepozna, nastavlja da oštećuje tkivo domaćina “misleći” da je i dalje prisutan opasan patogen. Pretpostavlja se da je za prekid tolerance i nastanak autoimunosti ključno narušavanje mikrobiote creva i nespecifična aktivacija mijeloidnih ćelija, koje zatim aktiviraju autoreaktivne limfocite. Upravo ovakve fenomene proučavamo u našim istraživanjima u okviru PROMIS (Program za izvrsne projekte mladih istraživača) – kaže dr Sergej Tomić .

Šta do sada znamo o imunitetu i covid 19 na osnovu studija

Pitanje imuniteta aktuelizovalo se i postalo „opšte mesto“ tokom ove pandemije. Za sada se, ističe dr Tomić, kod nas i u svetu pokazalo da sve vakcine izazivaju efikasan imunski odgovor koji u velikoj meri štiti osobe od razvoja teže kliničke slike covid 19. Svedoci smo, međutim, stalne pojave novih sojeva koji zaražavaju i prokužene osobe, odnosno osobe koje su prethodno vakcinisane ili su bile izložene virusu. Do toga dolazi pre svega, objašnjava sagovornik eKlinika portala, zato što novi sojevi lako zaobilaze presintetisana antitela.

– Stoga nam njihov titar malo govori o potencijalnoj zaštiti od novih varijanti virusa. Fenomen zaobilaženja humoralnog odgovora (antitela) je potvrđen ne samo za virus SARS-CoV-2. To važi i za njegove aktuelne rođake, viruse obične prehlade (Common Cold Coronavirusi). Sa druge strane, dokazano je da ćelijski imunitet (memorijski B i T limfociti)  jako dobro prepoznaje i reaguje i na nove varijante virusa i efikasno ih uklanja. Zbog toga podaci pokazuju da prve generacije vakcina koje su napravljene prema vuhanskom soju virusa, još uvek štite i od novih sojeva. Vidimo to po mnogo blažoj kliničkoj slici kod pacijenata koji su vakcinisani, a zatim zaraženi. U tom smislu, postoje dokazi da memorijske T ćelije formirane na virus obične prehlade daju delimičnu zaštitu i na SARS-CoV-2. Isti fenomen se očekuje i ako je osoba vakcinisana i formirala je memorijske T i B ćelije, a sretne se novim varijantama virusa SARS-COV-2 – pojašnjava jednu od najčešćih dilema dr Sergej Tomić.

Velika očekivanja od aktuelnih istraživanja, za sada oprez

Nedavno je, otkriva naš sagovornik, počela studija u okviru vaccelerate EU projekta u kojoj učestvuju timovi sa Medicinskog fakulteta, Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“ i INEP. Cilj je praćenje memorijskog imuniteta kod osoba koje su vakcinisane različitim tipovima vakcina.

– Precizna metodologija nam omogućava da precizno utvrdimo tip, kvalitet i funkcije ovih memorijskih ćelija kod ljudi. Iako već postoje komercijalni testovi za praćenje komponenti ćelijske imunosti na SARS-CoV-2, ovakvi testovi nisu dovoljno senzitivni. Ne daju potpunu sliku memorijskog imuniteta. Uvereni smo da će aktuelna istrazivanja pomoći da se odgonetnu otvorena pitanja vezana za vakcinaciju i infekciju SARS-CoV-2. Iako su preliminarnu rezultati obećavajući, bilo bi neodgovorno iznositi ih u ovoj fazi istrazivanja – kaže za eKlinika portal dr Sergej Tomić, viši naučni saradnik Instituta za primenu nuklearne energije (INEP).

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend