Infarkt miokarda dovodi do oštećenja i izumiranja ćelija srčanog mišića i jedan je od najčešćih uzroka smrtnosti u Srbiji. Nepravilan način ishrane, stres, genetsko opterećenje, neuredan život, kumovali su ovoj bolesti s kojom se suočava i sve više osoba mlađih od 40 godina. Stručnjaci naglašavaju da bilo kakvu nesvakidašnju senzaciju ne ignorišemo. Bolje je javiti se lekaru i potvrditi da nema zdravstvenih problema, nego čekati infarkt.
Bitno je na vreme prepoznati simptome i reagovati
Svake godine oko 10.000 osoba u Srbiji dobije infarkt. Bilo kakav bol u grudnom košu ne treba ignorisati. Kod moždanog udara i kod infarkta svaki minut je važan, jer oko 30 odsto osoba premine, od posledica infarkta, pre nego što stigne u bolnicu.
– Ta početna slika infarkta miokarda je dosta polimorfna, neko dobije bolove, gušenje, neko stezanje. Ima i pacijenta koji imaju atipične bolove u rukama, osoba koje povraćaju kao da imaju čir na želucu. Takvi pacijenti se kada dospeju u Urgentni centar ne upućuju prvo na gastroenterologiju, već se pre svega uradi EKG. Infarkt zna često da zavara, da pacijent pomisli da nije u pitanju infarkt, nego nešto drugo i da se ne javi na vreme. Bilo kakva senzacija u grudima, koju nikad ranije niste imali, bilo da je u pitanju bol, stezanje, pečenje, žarenje, nedostatak vazduha razlog su da se javimo lekaru – kaže za portal eKlinika načelnik Odeljenja za aritmologiju i kliničku kardiologiju, Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije prof. dr Dragan V. Simić.
Naša specifičnost veliki broj pacijenata
Bol u grudima, praćen stezanjem iza grudne kosti, koji se pojačava i širi prema levoj ruci, donjoj vilici i stomaku, najčešći je simptom infarkta. Lekari kažu neki pacijenti imaju osećaj kao “da im je slon seo na grudni koš”. Simptomi nisu isti kod svih bolesnika, nekada slika može biti atipična, na primer, kod pacijenata koji se leče od dijabetesa, starih osoba, žena.
– Najveći izazov je da u datim uslovima sačuvamo što više života. Kardiologija i kardiohirurgija napreduju i stalno se razvijaju, ali naša specifičnost je to što imamo mnogo pacijenata. To su često i mlade osobe koje dobijaju koronarnu bolest, infarkt, imaju velike zdravstvene probleme i veliki je izazov pomoći tim ljudima, sanirati problem i vratiti ih u normalan život – navodi prof. dr Simić.
Kako mlad čovek dobije infarkt?
Koronarna bolest se najčešće registruje u šestoj, sedmoj deceniji života, onda kada se ispolje i simptomi ateroskleroze, ali kod nas se stanje sve češće zapaža i kod mladih pacijenata, navodi prof. Simić.
– Mlad čovek koji dobije koronarnu bolest i infarkt neko je koje je napunio 40 do 45 godina, to je izuzetno rano. Ukoliko izuzmemo genetski faktor, mladi ljudi ne vode previše računa o svom zdravlju. Kada si mlad ništa te ne boli, pa i ne vodiš računa o ishrani, fizičkoj aktivnosti. Teško je reći nešto uniformno, ali kombinacija svih tih faktora, uz pušenje, stres, je rizik za nastanak bolesti. To je jedan nekontrolisani način života, koji malo po malo uvodi čoveka u problem i mogućnost da dobije ozbiljnu bolest – navodi prof. dr Simić.
Bolje je i potvrditi da nema bolesti nego dobiti infarkt
Kada su pitanju znaci i simptomi bolesti oni su istovetni i u starijem i u mlađem uzrastu. Ovi simptomi nekada mogu da zavaraju i da pomislimo da nam nije ništa, da se radi o nekoj prolaznoj slabosti, umoru. U takvim situacijama, ako se bol oseti u večernjim satima, ne treba čekati da sve prođe samo od sebe.
– Mnogo je bolje uraditi EKG i dobiti rezultate koji govore da nema bolesti i da je sve u redu, nego da ostanemo kod kuće i da stignemo na pregled tek ujutro kada se već formirao ožiljak i kada imamo problem – savetuje prof. dr Dragan Simić.
Ljudi od 40 godina imaju glavobolje, oscilacije krvnog pritiska
Haotičan način života, nedovoljno sna, alkohol i pušenje mogu da oštete zdravlje. Mlade osobe, koje vode neuredan život, nekada godinama žive bez bilo kakvih problema, ali za svakog od nas postoji granična linija, posle koje se javlja bolest.
– Obično ti mladi ljudi „guraju“, ali dešava se da kod takvih osoba oko 35. godine, krenu varijacije krvnog pritiska. Imate ljude od 40 godina, koji imaju glavobolje, jasne skokove krvnog pritiska, pa se svaki drugi, treći dan, žale na bol u potiljačnom delu glave, dođu kod lekara i utvrdi se da takav čovek ima povišen krvni pritisak – navodi dr Simić.
Prof. Simić dodaje da se povišene vrednosti krvnog pritiska uočavaju i kod srednjoškolaca.
– Sve više je gojazne omladine s vrednostima krvnog pritiska 135, 137, sa 87, 88, što je u tim godinama života već hipertenzija. Svi konzumiraju slanu hranu, masa mladog sveta puši, pije alkoholna pića. Nakupi se nekoliko faktora rizika, koji uopšte nisu za potcenjivanje. Na pregled se javljaju ljudi koji imaju 32 godine i već, 15 ili 16 godina pušačkog staža. Ta osoba sa 30 i nešto godina je u ozbiljnom riziku i ako ne bude vodila na vreme računa o svom zdravlju biće problema – naglašava prof. dr Dragan Simić.
Mali infarkt
U nekim, ređim situacijama moguć je i tihi srčani udar – da sve prođe bez velikih tegoba i bez većih simptoma i da se razvije mali infarkt. Tihi srčani udar ili tihi infarkt miokarda praćen je blagim simptomima, pacijenti ga nekada prežive i na nogama, misleći da je u pitanju prolazna mučnina ili slabost.
– Ovo je, ipak, ređa priča, uglavnom se radi o osobama koje imaju tipične tegobe, koje nisu prepoznate. Dešava se da se se posle tihog srčanog udari uradi EKG, vidi se da je čovek imao infarkt koji nikad nije lečen. Pa ga pitamo da li je lečen od infarkta, dobijemo negativan odgovor. Pa tek, kada pitamo za tegobe, pacijent se seti da se jednom desilo to i to – kaže prof. dr Simić.
Prema procenama stručnjaka, povišen krvni pritisak je razlog za 13 odsto smrtnih slučajeva na globalnom nivou, veliki faktor rizika je i pušenje sa 9 odsto, povišen šećer u krvi i fizička neaktivnost sa po 6 odsto i prekomerna telesna masa i gojaznost sa 5 odsto.
moj doktor sa 3 kardiologije-posvecen doktor i odlican covek-sapcanin-veliki pozdrav za svo njegovo osoblje svi su predivni