Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Kako nastaje rak i zašto neka osoba oboli od karcinoma

Priredio/la: I. V.
17:00 - 23. 05. 2022.

Rak je grupa od stotinu bolesti od kojih svaka ima jedinstven biološki zapis, a u nekim slučajevima, istraživači su otkrili tačne gene koji mogu da izazovu karcinom

rak Rak je grupa od stotina bolesti, od kojih svaka ima jedinstven biološki zapis Foto: Shutterstock

Rak je najstrašnija bolest čovečanstva za koju još uvek ne postoji lek, a prema statistikama, tokom svog života, 38 odsto ljudi će razviti neki oblik karcinoma. Karcinom je nekontrolisani rast abnormalnih ćelija u telu. Razvija se kada normalni kontrolni mehanizam tela prestane da funkcioniše. Stare ćelije ne umiru i umesto toga rastu van kontrole, formirajući nove, abnormalne ćelije. Ove dodatne ćelije mogu da formiraju masu tkiva, koja se naziva tumor.

Šta je rak ili karcinom?

Rak je bolest u kojoj neke telesne ćelije rastu nekontrolisano i šire se na druge delove tela. Može da se razvije skoro bilo gde u ljudskom telu, koje se sastoji od triliona ćelija. Normalno, ljudske ćelije rastu i umnožavaju se (kroz proces koji se zove ćelijska deoba) kako bi formirale nove ćelije onako kako su telu potrebne. Kada ćelije stare ili se oštete, one umiru, a nove ćelije zauzimaju njihovo mesto. Ponekad se ovaj redovan proces poremeti, a abnormalne ili oštećene ćelije rastu i umnožavaju se kada ne bi trebalo. Te ćelije mogu da formiraju tumore, koji se opisuju kao grudvice tkiva. Tumori mogu da budu kancerogeni ili benigni.

Kancerogeni tumori se šire u obližnja tkiva ili upadaju u njih i mogu da putuju do udaljenih mesta u telu kako bi formirali nove tumore (proces koji se zove metastaze). Kancerogeni tumori se takođe mogu nazvati i malignim tumorima. Mnogi kanceri formiraju čvrste tumore, ali karcinom krvi, kao što je leukemija, generalno ne.

Benigni tumori se ne šire u obližnja tkiva niti zadiru u njih. Kada se uklone, benigni tumori obično ne rastu, dok kancerogeni tumori ponekad rastu. Međutim, benigni tumori ponekad mogu biti prilično veliki. Neki mogu da izazovu ozbiljne simptome ili da postanu opasni po život, kao što su benigni tumori u mozgu.

Kako nastaje rak i koji su poznati uzroci oboljevanja?

Stručnjaci još nemaju sve odgovore na pitanja šta uzrokuje rak. Međutim, postoje određene karakteristike, koje se nazivaju faktori rizika, koje mogu da povećaju verovatnoću razvoja raka. Čovek može da kontrolišete neke faktore rizika (pušenje, na primer), ali ne i druge (kao što su rasa ili godine). Štaviše, neki karcinomi mogu da budu uzrokovani faktorima okruženja, kao što je izlaganje ultraljubičastom (UV) zračenju na sunčevoj svetlosti, a mali broj može biti povezan sa početnom infekcijom virusom ili bakterijom.

Osim ovih faktora rizika, neki karcinomi su takođe nasledni, što znači da se prenose kroz porodicu. Prema Američkom društvu za rak, oko 5 do 10 procenata svih karcinoma nasleđeno je od defekta gena (mutacija). U nekim slučajevima, istraživači su otkrili tačne gene koji mogu da izazovu rak, a nekad mogu da obave genetsko savetovanje kako bi pomogli da osobe sazna sve o svom riziku. Ali, drugi karcinomi su uzrokovani mutacijama koje se događaju pojedincu tokom vremena.

Važan način da se otkrije karcinom u ranoj fazi, kada ga je lakše lečiti, jeste da se osoba podvrgne skriningu raka. Kroz skrininge, lekari proveravaju ljude koji nemaju nužno simptome raka. A kako da znate da li ste dobar kandidat za skrining raka? Možda ćete morati da se pregledate za određene vrste raka ako ste:

  • prethodno već imali karcinom
  • imate člana porodice kome je dijagnostikovan rak
  • konzumirali duvam ili radili sa određenim hemikalijama
  • imali određenu mutaciju gena koja je povezana sa rakom
  • imali krvni ugrušak, bez poznatog razloga
  • stariji.

Koja je razlika između ćelija raka i normalnih ćelija?

Ćelije raka se razlikuju od normalnih ćelija na mnogo načina. Na primer:

  • ćelije raka rastu u nedostatku signala koji im govore da rastu, dok normalne ćelije rastu samo kada prime takve signale.
  • ignorišu signale koji obično govore ćelijama da prestanu da se dele ili da odumiru (proces poznat kao programirana ćelijska smrt ili apoptoza)
  • prodiru u obližnje oblasti i šire se na druge delove tela. Normalne ćelije prestaju da rastu kada naiđu na druge ćelije, a većina normalnih ćelija se ne kreće po telu
  • šalju signal krvnim sudovima da rastu prema tumorima. Ovi krvni sudovi snabdevaju tumore kiseonikom i hranljivim materijama i uklanjaju otpadne proizvode iz tumora.
  • umeju da se sakriju od imunog sistema. Imuni sistem normalno eliminiše oštećene ili abnormalne ćelije.
  • sposobne su prevare imuni sistem kako bi pomogao ćelijama raka da ostanu žive i rastu. Na primer, neke ćelije raka „ubeđuju“ imune ćelije da zaštite tumor umesto da ga napadaju.
  • akumuliraju višestruke promene u svojim hromozomima, kao što su duplikacije i delecije delova hromozoma. Neke ćelije raka imaju duplo veći broj hromozoma od normalnog.
  • oslanjaju se na različite vrste hranljivih materija od normalnih ćelija. Pored toga, neke ćelije karcinoma proizvode energiju iz hranljivih materija na drugačiji način od većine normalnih ćelija. Ovo omogućava ćelijama raka da brže rastu.

Kako se rak razvija?

Rak je uzrokovan određenim promenama gena, osnovnih fizičkih jedinica nasleđa. Geni su raspoređeni u dugačke niti, čvrsto upakovane DNK, zvane hromozomi. Karcinom je genetska bolest, uzrokovana promenama gena koji kontrolišu način na koji naše ćelije funkcionišu, posebno kako rastu i kako se dele. Genetske promene koje izazivaju rak mogu da se dese zbog:

  • grešaka koje se javljaju prilikom deobe ćelija
  • oštećenja DNK uzrokovanih štetnim materijama u životnoj sredini, kao što su hemikalije u duvanskom dimu i ultraljubičastim zracima sunca
  • nasleđeni su od roditelja.

Telo normalno eliminiše ćelije sa oštećenom DNK pre nego što postanu kancerogene. Ali, sposobnost tela da to uradi opada kako starimo. Ovo je samo deo razloga zašto postoji veći rizik od raka u starijem životnom dobu. Rak svake osobe ima jedinstvenu kombinaciju genetskih promena, i kako nastavi da raste, doći će do dodatnih promena. Čak i unutar istog tumora, različite ćelije mogu da imaju različite genetske promene.

Vrste gena koji uzrokuju rak

Genetske promene, koje doprinose nastanku raka, utiču na tri glavna tipa gena — protoonkogene, gene supresora tumora i gene za popravku DNK. Ove promene se ponekad nazivaju „pokretačima“ karcinoma.

Protoonkogeni su uključeni u normalan rast i deobu ćelija. Međutim, kada su ovi geni izmenjeni na određene načine, ili su aktivniji nego što je normalno, oni mogu da postanu geni koji izazivaju rak (ili onkogeni), omogućavajući ćelijama da rastu i prežive kada ne bi trebalo.

Tumorski supresorski geni su takođe uključeni u kontrolu rasta i deobe ćelija. Ćelije sa određenim promenama gena za supresor tumora mogu da se dele na nekontrolisan način.

Geni za popravku DNK su uključeni u fiksiranje oštećene DNK. Ćelije sa mutacijama u ovim genima mogu da razviju dodatne mutacije u drugim genima i promene u njihovim hromozomima, kao što su duplikacije i delecije delova hromozoma. Zajedno, ove mutacije mogu da uzrokuju da ćelije postanu kancerogene.

Kako su naučnici saznali više o molekularnim promenama koje dovode do razvoja karcinoma,  otkrili su da se određene mutacije obično javljaju kod mnogih vrsta raka. Sada postoji mnogo dostupnih tretmana raka koji ciljaju mutacije gena pronađene u raku. Nekoliko od ovih tretmana može da koristi svako ko je oboleo od karcinoma i ko ima ciljanu mutaciju, bez obzira gde je rak počeo da raste.

Kada rak počinje da se širi?

Rak koji se proširio sa mesta gde se prvi put formirao na drugo mesto u telu naziva se metastatski rak, a proces kojim se ćelije raka šire na druge delove tela naziva se metastaza. Metastatski rak ima isto ime i istu vrstu ćelija raka kao i prvobitni, ili primarni, rak. Na primer, rak dojke koji formira metastatski tumor u plućima je metastatski rak dojke, a ne rak pluća. Pod mikroskopom, metastatske ćelije raka generalno izgledaju isto kao ćelije prvobitnog raka. Štaviše, metastatske ćelije raka i ćelije prvobitnog karcinoma obično imaju neke zajedničke molekularne karakteristike, kao što je prisustvo specifičnih promena hromozoma.

U nekim slučajevima, lečenje može pomoći da se produži život ljudi sa metastatskim rakom. U drugim slučajevima, primarni cilj lečenja metastatskog raka je da se kontroliše rast raka ili da se ublaže simptomi koje on izaziva. Metastatski tumori mogu da prouzrokuju ozbiljna oštećenja funkcionisanja tela, a većina ljudi koji umru od raka umiru od metastatske bolesti.

Mitovi o realnom životu i karcinomu

Neki ljudi oboleli od raka, ali i njihove porodice, misle da lekari drže lek za rak u tajnosti kako bi se novac mogao zaraditi od njegovog lečenja. U SAD, na primer, zbog tog mišljenja postoji zavera između Američkog medicinskog udruženja i farmaceutskih kompanija.

Ali, za razliku od mita stvarnost je savim drugačija te se pstavlja pitanje da li iko razuman misli da bi lek za rak bio i ostao tajna? Očigledno ne. Jer, i medicinske sestre dobijaju rak, i farmaceuti, i  lekari se razbole od karcinoma i od njega preminu, baš kao i članovi porodica ovih profesionalaca. Stručnjaci naglašavaju da lek za rak ne postoji niti u sajber prostoru, niti na klinici u Meksiku, ili kod iscelitelja na Filipinima.

Još jedan mit kaže „Možemo da pošaljemo čoveka na Mesec i raketu oko Jupitera, zašto onda ne možemo da izlečimo rak? U stvarnosti ovo pitanje naglašava uobičajeno pogrešno shvatanje da je karcinom jedna bolest. U stvari, rak je grupa od stotina bolesti. Svaka bolest ima jedinstven biološki zapis, a svaka od njih može biti uzrokovana veoma različitim okolnostima. Rak koji nastaje u dojci je drugačija bolest od raka koji počinje u plućima, na primer. Jedan „magični metak“ neće iskoreniti sve vrste raka.

Stopa preživljavanja danas je skoro ista kao i pre 30 godina

Velika studija rađena na University of Chicago pokazala je da se preživljavanje od raka sada ne razlikuje od perioda od pre 30 godina. Ovo je ekstremno gledište jer, u stvari, ljudi oboleli od raka žive duže i očigledno imaju bolji kvalitet života nego pre jedne generacije. Danas, na primer, dve od 3 osobe kojima je dijagnostikovan karcinom živi duže od 5 godina, nakon dijagnoze. Pre 30 godina, na primer, ovo je važilo samo za jednu od 3 obolele osobe.
Neki karcinomi su zaista izlečivi, čak i u daleko uznapredovalim stadijumima, kao što je rak testisa, Hočkinovi i ne-Hočkinovi limfomi, akutna leukemija (i kod dece i kod odraslih), i kod nekoliko drugih vrsta raka.

Napredak u pronalaženju leka protiv ove strašne grupe bolesti je mučno spor, kažu stručnjaci, ali se kreće napred, u dobrom smeru. Klinička ispitivanja i konvencionalne terapije obećavaju, ali izlečenje nije moguće za većinu ljudi sa uznapredovalim karcinomom, u trenutku kada se prvi put otkrije, a koji se već proširio na druge delove tela. Ali, ono što je moguće je često dugotrajniji i bolji kvalitet života, jer sada imamo daleko bolje tretmane za vrste raka i bolova, mučnine i povraćanja nego pre samo nekoliko godina.

TEME:
Borko
21:50, 23. 05. 2022. Odgovori

Dijagnoza CO2 , kancer na jeziku , nikada niko u mojoj porodici sa obe strane nije imao kancer (do Turaka unazad), bio pušač 20 godina , studijski pacijent MFH KBC Beograd u rukama najboljih u Srbiji i šire, operisao me veliki Mag(nemam pravo imenovati) , asistirao tada najbolji , radio terapija opet kod najboljih na ORL radiologiji Onkoloska klinika Beograd , šest godina je prošlo , za sada sve u redu sa minimalnom „štetom“ . Pravila nema , ni boga nema , bogovi su ljudi koji su profesionalno uradili svoj posao, Profesori,doktori,sestre…..HVALA VAM !!! Poruka ljudima , ostavite cigarete, loše žestoko alkoholno i svo gazirano piće !!!

Ivana
22:00, 23. 05. 2022. Odgovori

Jadan onaj ko to dobije nisu mjerilo godine!!! Ne daj bože tog zla!!

Bosuljka
18:34, 27. 05. 2022. Odgovori

Imam karcinom dojke veličine 7×3 i 4×2, došlo je do mutacije gena. Invazivan je, HER- (++), znači li to da moj karcinom može metastazirati u svim dijelovima tijela.
Operirana sam, primila kemo I zračenje.
Hvala unaprijed na odgovoru

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend