Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Tumor mozga ponekad počinje neurološkim simptomima, a ne vidi se iz krvi i tumor markera

Priredio/la: Ma.R.
17:00 - 01. 05. 2022.

Od brzine rasta, vrste i lokacije tumora na mozgu zavise i posledice i funkcija našeg nervnog sistema, a u odnosu na iste parametre se određuje i terapija

tumor mozga Tumor mozga može da bude primarni, u samom mozgu, ili sekundarni, odnosno metastaski, kada se širi sa nekih drugih organa Foto: Freepik

Tumor mozga je pojava mase u ovom organu prouzrokovane rastom i razvojem malignih (abnormalnih) ćelija. Postoje različite vrste: neki su nekancerozni (benigni), a neki kancerozni (maligni). Mogu biti primarni (kada nastaju u samom mozgu) ili metastaski (kada nastaju u nekom drugom organu i prošire se na mozak).

Simptomi koji mogu da ukažu na tumor mozga

I simptomi, odnosno manifestacije koji poručuju da možda imamo tumora mozga se razlikuju i zavise od veličine tumora, lokacije i brzine rasta. Obratite pažnju ako primetite sledeće simptome:

  • pojava novih ili netipičnih, izmenjenih glavobolja (ili onakvih kakve ranije niste imali)
  • glavobolje postepeno postaju sve češće i jače
  • neobjašnjiva mučnina ili povraćanje
  • problemi sa vidom, kao što su zamagljen vid, dvostruki vid ili gubitak perifernog vida
  • postepeni gubitak osećaja ili pokreta u rukama ili nogama
  • poteškoće sa ravnotežom
  • poteškoće u govoru
  • osećaj hroničnog umora
  • konfuzija
  • poteškoće u donošenju odluka
  • nemogućnost praćenja i izvršenja jednostavnih naredbi
  • ličnost ili ponašanje se menjaju
  • česti napadi, posebno kod osoba kod kojih se nisu ranije dešavali
  • problemi sa sluhom
  • pojava modrica.

Vrste primarnih tumora mozga

Primarni tumori mozga nastaju u samom mozgu ili u tkivima blizu njega, kao što su membrane koje pokrivaju mozak (meninge), kranijalni nervi, hipofiza ili epifiza. Počinju kada se normalne ćelije promene (mutiraju) u svojoj DNK. Mutacije „govore“ ćelijama da brzo rastu, dele se i nastave da žive kada zdrave ćelije umru. Rezultat je masa abnormalnih ćelija koja formira tumor. Kod odraslih, primarni tumori mozga su mnogo ređi od sekundarnih. Tipovi primarnih tumora su:

  • glioblastom (agresivan, sa lošom prognozom, počinje u mozgu ili kičmenoj moždini)
  • meningiom (nastaje iz membrana koje okružuju mozak i kičmenu moždinu, većina je benigna)
  • akustični neuromi (benigni tumori koji se razvijaju na nervima koji kontrolišu ravnotežu i sluh, od unutrašnjeg uha do mozga)
  • adenomi hipofize (razvijaju se u hipofizi, utiču na samu žlezdu i  hormone hipofize)
  • meduloblastomi (kancerozni tumori mozga najčešći kod dece, iako se mogu javiti u bilo kom uzrastu; počinju u donjem zadnjem delu mozga i šire se limfom)
  • kraniofaringiomi  (retki tumori koji počinju u blizini hipofize).

Šta su metastaski (sekundarni) tumori mozga

Radi se o tumorima koji su posledica nekog drugog raka u telu koji, šireći se, metastazira na mozak. Najčešće se javljaju kod ljudi koji već imaju istoriju raka )recidiv). Retko, metastatski tumor na mozgu može da bude prvi znak nekog raka koji je počeo na drugom mestu u telu, odnosno, u nekom drugom organu. Kod odraslih, sekundarni tumori mozga su mnogo češći od primarnih. Bilo koji rak može da se proširi na mozak, ali najčešću su:

  • karcinom dojke
  • karcinom debelog creva
  • rak bubrega
  • rak pluća
  • melanom.

Koji su faktori rizika za primarne tumore mozga

Kod većine osoba sa primarnim tumorima mozga, uzrok nije jasan, ali su lekari identifikovali neke faktore koji mogu povećati da povećaju rizike. To su pre svega izloženost zračenju, kao i porodična istorija tumora mozga.

Primeri jonizujućeg zračenja uključuju i zračnu terapijukoja se koristi za lečenje raka, ali i izloženost radioaktivnim zracima iz uređaja, atomskih udara, ili čestih kontakata sa radioaktivnim supstancama ili jedinjenjima.

Dijagnostičke metode

Dijagnoza počinje pregledom i detaljnom anamnezom, a nezaobilazni deo je i neurološki pregled. Lekar bi trebalo da testira funkciju moždanih nerava ispitivanjem motorike mišića lica, pregledom oka i slično, i proceni stanje memorije, mišićne snage, koordinacije, kao i sposobnost za rešavanje nekih jednostavnih zadataka. Ako nakon pregleda posumnja na tumor, može da nas uputi na sledeće metode:

  • CT (skener) ili MR (magnetnu rezonancu) mozga
  • RTG lobanje
  • lumbalnu punkciju
  • EEG (elektroencefalogram)
  • angiografiju (prikaz krvnih žila u mozgu)
  • biopsiju

Tumor na mozgu se, nažalost, ne vidi se iz analiza krvi, i trenutno ne postoje ni tumor markeri koji bi mogli da ukažu na njegovo postojanje.

Opcije lečenja

Lečenje tumora na mozgu zavisi od vrste, veličine i lokacije tumora, kao i od ukupnog zdravstvenog stanja.

  • hirurgija: ako se tumor nalazi na mestu koje ga čini dostupnim i bezbednim za operaciju, ukloniće se što veći deo, a čak i uklanjanje nekog dela tumora može da pomogne u smanjenju simptoma i spreči širenje. Postoje rizici, kakvi su infekcija i krvarenje, kao i blizina drugih organa, što može da rezultira, recimo, gubitkom vida;
  • zračna terapija: koristi rendgenske zrake ili protone za ubijanje tumorskih ćelija. Spoljno zračenje se fokusira samo na deo mozga gde se tumor nalazi, ili može da se primeni na ceo mozak. Neželjeni efekti zavise od vrste i doze zračenja, a najčešći su umor, glavobolje, gubitak pamćenja, povraćanje, gubitak kose;
  • radiohirurgija: koristi više snopova zračenja kako bi dala visoko fokusiran oblik zračenje za ubijanje tumorskih ćelija na veoma maloj površini; postoje različite vrste tehnologija koje se koriste u radiohirurgiji, neke od njih su gama nož ili linearni akcelerator; obično se radi u jednom tretmanu i pacijent brzo ide kući;
  • hemoterapija: koristi lekove za ubijanje tumorskih ćelija koji se mogu uzimati oralno u obliku tableta ili ubrizgati u venu (intravenozno); neželjeni efekti zavise od vrste i doze lekova i mogu biti izazvati mučninu, povraćanje i gubitak kose;
  • ciljana terapija lekovima: fokusira se na specifične abnormalnosti u ćelijama raka, a njihovo blokiranje može da izazove umiranje malignih ćelija; lekovi su dostupni za određene vrste tumora mozga, a mnogi su i dalje predmet kliničkih studija.

Rehabilitacija nakon terapije

Budući da se tumori na mozgu mogu razviti u delovima mozga koji kontrolišu motoričke veštine, govor, vid i razmišljanje, rehabilitacija je neophodan deo oporavka. U zavisnosti od potreba, to je najčešće fizikalna terapija. Ona će pomoći da se povrate izgubljene motoričke veštine ili snaga mišića. Radna terapija nas vraća normalnim, svakodnevnim aktivnostima.

Govorna terapija sa specijalistima za probleme u govoru (logoped) pomoći će kod poteškoća sa govorom. Psihološka pomoć je takođe važna, posebno kod dece koja se oporavljaju nakon operacije.

TEME:
Ruzica
23:14, 03. 05. 2022. Odgovori

Ovo ste objasnili da svako moze da razume..Ali ja bih htela jedno pitanje?Operisala sam Melanom na glavi,koji je bio maligni tumor.Nemam nikakvu tetapiju,ali na tom mestu osecam bol.Sta ciniti?Unapred hvala!

Baksuz žena
17:11, 10. 09. 2022. Odgovori

Posle operacije Meningioma veličine mandarine, nisam dobila ni kućnu negu ni rehabilitacuju,ni banjsko lečenje. Ništa. Čak ni lekove. Nema ni mesec ipo od operacije a meni je sve teže. Boli glava, modrice opet izlaze po telu,puna sam vode, noge jako otiču, bezvoljna sam i depresivna. Lekove uzimam koje sam i ranije.
Na kontroli posle mesec dana od operacije, nisam ni 5 minuta bila u organizaciji kod dr.Rekao je da mogu da farbam kosu!!!??? Pa,mene još peče mesto na kom je bio rez od _ do. Ogroman.
Živim sama od socijalne pomoći. A sada ne mogu da radim. Ravnoteža mi isto loša. Penziju mi ne daju. Imam 57 godina.
Sve je to normalno?
Šta dalje?

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend