Rak bubrega uglavnom dolazi bez upozorenja, lekari objašnjavaju zašto je svaki slučaj jedinstven

Rak bubrežnih ćelija nastaje u sićušnim filtrirajućim jedinicama bubrega i spada u najzastupljeniji oblik karcinoma bubrega. Svetloćelijski karcinom bubrežnih ćelija najčešći je tip karcinoma bubrega i zastupljen je u oko 75 odsto slučajeva. Maligne ćelije razvijaju se u epitelu tubula, vrsti malih cevi unutar bubrega, koje filtriraju krv i stvaraju urin.  Preostalih 25 odsto raka bubrega spada u "nesvetloćelijski rak bubrega". Lekari navode da se svaki od ovih oblika raka bubrega leči na različite načine.

Svaki oblik raka bubrega leči se na različite načine

U svetu, klasična hemoterapija više nema onakvu ulogu u lečenju metastatskog svetloćelijskog karcinoma kao nekada, a stručnjaci nastoje novim lekovima da aktiviraju imuni sistem s ciljem da prepozna i napadne maligne ćelije.

Terapija raka bubrega je individualna i prilagođena potrebama svakog pacijenta. Zato što postoji više podtipova raka bubrega, svaki od njih se vodi i leči na veoma različite načine, objašnjava medicinski onkolog dr Pavlos Msaouel, specijalizovan za lečenje renalnog medularnog karcinoma.

Doktori objašnjavaju da postoji nekoliko tipova dosta ređeg nesvetloćelijskog raka bubrega, a to su papilarni karcinom bubrega (tip 1 i tip 2), hromofobni karcinom, karcinom sabirnih kanalića (collecting duct carcinoma), medularni karcinom bubrega i nediferencirani/neklasifikovani karcinom bubrega. Karcinom sabirnih kanalića i medularni karcinom su veoma retki, ali agresivniji.

Kako izgleda savremeno lečenje?

Rani simptomi raka bubrega su teško prepoznatljivi, pa je često problem što se bolest kasno otkrije, kada već dođe do napretka bolesti. Bubrezi su smešteni duboko u abdomenu, a tumor može dosta da naraste pre nego što se pojave prve tegobe.

Svetloćelijski karcinom bubrežnih ćelija je najzastupljeniji i najproučavaniji tip raka bubrega, i većina savremenih terapija usmerena je na njegovo lečenje. Ipak, klasična hemoterapija se više ne koristi za lečenje najčešćih oblika karcinoma bubrežnih ćelija. Lečenje sada često uključuje najmanje jedan inhibitor imunoloških kontrolnih tačaka, a postoje i klinička ispitivanja koja pomažu u pronalaženju novih načina lečenja karcinoma bubrega, napominje dr Pavlos Msaouel.

Medikalni onkolog dr Andrew Hahn napominje da se pacijenti sa karcinomom bubrežnih ćelija danas uglavnom leče jednom od sledeće četiri kombinacije lekova:

• nivolumab + kabozantinib
• nivolumab + ipilimumab
• pembrolizumab + aksitinib
• pembrolizumab + lenvatinib

Svaka kombinacija uključuje najmanje jednu vrstu imunoterapije koja se naziva PD-1 inhibitor kontrolne tačke, kao što je nivolumab. Druga komponenta može biti druga vrsta imunoterapije, na primer CTLA-4 inhibitor, ili ciljana terapija, kao što je aksitinib, koja smanjuje dotok krvi u tumor i usporava razvoj raka.

Hemoterapijom se ne leče svi pacijenti

Klasična hemoterapija više nema stvarnu ulogu u lečenju metastatskog svetloćelijskog karcinoma. Novi lekovi aktiviraju imuni sistem na drugačiji način i omogućavaju mu da prepozna i napadne rak bubrega, navodi dr Hahn.

Ipak, kod pacijenata kojima je dijagnostikovan neki drugi tip raka, naročito retki oblici, način lečenja može biti sasvim drugačiji.

Iako ne primenjujemo hemoterapiju kod pacijenata sa svetloćelijskim karcinomom bubrežnih ćelija, hemoterapija može biti prioritet kod drugih tipova raka bubrega, objašnjava dr Msaouel.

Doktor napominje da imunoterapije koje su transformisale lečenje mnogih pacijenata sa karcinomom bubrega mogu biti neefikasne, pa čak i štetne, kod pacijenata sa renalnim medularnim karcinomom.

Renalni medularni karcinom bubrega je redak, ali agresivan oblik raka bubrega. Podtip je nesvetloćelijskog karcinoma bubrega sa specifičnim biološkim osobinama. Maligne ćelije se razvijaju u meduli bubrega (unutrašnjem delu bubrega) i povezan je sa srpastom anemijom. Zbog agresivne prirode, lečenje je uglavnom hirurško uklanjanje bubrega u kombinaciji sa hemioterapijom. Lekari navode da je renalni medularni karcinom bubrega tumor koji je rezistentan na standardne terapije.

Svaki slučaj je jedinstven

- Zato je izuzetno važno da se od samog početka postavi tačna dijagnoza. Svaki slučaj je jedinstven i razvijamo prilagođene terapije posebno za svaki podtip raka bubrega - kaže dr Msaouel.

Stručnjaci ističu da klinička ispitivanja stalno nude nove mogućnosti lečenja raka bubrega. Jedan od načina je merenje količine proteina biomarkera KIM-1 u krvi (Kidney Injury Molecule-1).

- Čini se da je biomarker KIM-1 tesno povezan sa procenom tumorskih promena na bubregu - objašnjava dr Hahn.

Drugi pristup je sekvenciranje DNK tumora pacijenta, a zatim upotreba tih podataka za kreiranje individualizovanog testa kojim se proverava da li nakon lečenja u krvotoku pacijenta i dalje cirkuliše rezidualna bolest.

Rezidualna bolest je pojam koji se odnosi na malu količinu ćelija raka koje preostaju i posle lečenja (hirurgija, hemioterapija) i koje mogu dovesti do recidiva. Rezidualnu bolest nije moguće otkriti konvencionalnim metodama.

Ukoliko se maligne ćelije detektuju pomoću jednog od ovih prilagođenih ctDNK alata, možda je vreme za intervenciju, napominje dr Hahn. Cirkulišuća tumorska DNK (ctDNK) je mali fragment DNK koji potiče iz ćelija raka i koji se može naći u krvi pacijenta.

(eKlinika)