Od ovog karcinoma umru dve žene dnevno u Srbiji, a može da se spreči i izleči: Kako, zna dr Lazar Nejković

U toku je Nedelja prevencije karcinoma grlića materice, tema o kojoj moramo da govorimo svakodnevno. Više je razloga za to, a među najvažnijima su svakako da iako je ovaj malignitet vidljiv golim okom, izlečiv u visokom procentu ako se otkrije u ranoj fazi i za koji postoji vakcina zbog koje je iskorenjen u zemljama u kojima se imunizacija primenjuje, u Srbiji od njega godišnje umre više od 700 žena.

Zašto nastaje karcinom grlića materice? 

Karcinom grlića materice je sve češći i kod mladih osoba, potvrđuje to u razgovoru za eKlinika portal doc. dr sci. med. Lazar Nejković, specijalista ginekologije i akušerstva, suspecijalista onkolog i rukovodilac Odseka onkološke hirurgije u GAK „Narodni front“.

Zašto je tako? Kolika je uloga stresa, ranog stupanja u seksualne odnose, nedovoljne edukacije?

- Nažalost, nisu nam tako retki karcinomi grlića pogotovo kod mladih i to u stadijumima u kojima malo teže možemo hirurški da pomognemo, već se koristimo nekim drugim sredstvima za lečenje. Dokazano je (za to saznanje je dodeljena Nobelova nagrada), da su razlog pojave karcinoma grlića materice humani papiloma virusi (HPV), odnosno njihovo inkorporiranje u genetiku ćelije i gubitak kontrole razmnožavanja ćelija. Pretpostavlja se da su za širenje virusa zaslužni nezaštićeni seksualni odnosi (bez prezervativa), zatim odnosi u slučaju čestih promena partnera, neproverene seksualno prenosive bolesti i prisustvo humanih papiloma. Rano stupanje u seksualne odnose je značajan faktor, jer se smatra da je epitel grlića nešto osetljiviji kod osoba koje su ranije postale seksualno aktivne. Nezaštićeni odnosi dovode do inkorporiranja humanih papiloma virusa i nastanka promena, koje vode u karcinome. Naravno da i stres, stil života i imunosupresivna stanja mogu da dovedu do karcinoma grlića materice. Period za nastanak može biti različit i zavisi od mnogih stvari - navodi naš sagovornik.

Karcinom grlića materice i uočavanje promena na ginekološkim pregledima

Govoreći o redovnim kontrolama i skriningu na kome mora mnogo da se radi - to posebno ističe ginekolog sa velikim kliničkim iskustvom u dijagnostici i lečenju ove bolesti, važno je podsetiti da je karcinom grlića dostupan oku. I skrining metodama i kontrolnim pregledima koji se preporučuju kod nekih žena na šest, nekih na dvanaest meseci, a kod nekih i češće zavisno od nalaza, mogu da se uoče promene koje bi mogle da ukazuju na eventualnu infekciju humanim papiloma virusom, kao i da ukažu na eventualne načine razvitka ili „hvatanja“ karcinoma u određenom stadijumu u kome stručnjaci mogu na vreme da reaguju i da ga izleče, kaže doktor Nejković i naglašava:

- Ukoliko se dijagnostikuje u ranim stadijumima, karcinom grlića može da se izleči gotovo sa visokim procentom. Ovaj karcinom je trenutno na osmom mestu u svetu na listi karcinoma, po smrtnosti na devetom. Od oko 620.000 obolelih, recimo da 340.000 završi sa smrtnim ishodom. Nešto manje od polovine, oko, 47-48 odsto se dijagnostikuje u stadijumima u kojima hirurgija može da pomogne. Otprilike 40 procenata su karcinomi za koje ne znamo stadijum, oko 15 posto ukazuje na lokoregionalno širenje, a ostatak predstavljaju karcinomi koji daju udaljene metastaze.

Ne čekajte simptome, ali ako se ove promene jave - odmah kod ginekologa

Žene, nažalost, često dolaze u odmaklim stadijumima bolesti. Postoje li neki tihi simptomi, ako možemo tako da ih nazovemo, koji su alarm za posetu ginekologu čak i ako je žena redovna na kontrolama, a u međuvremenu počne da oseća promene?

- To su simptomi koji su uvek notirani u literaturi, poput blagog krvarenje prilikom kontakta. Ukoliko se pojavi krv nakon polnog odnosa, gotovo zasigurno postoji neka problematika pri kojoj mora da se proveri o čemu se radi, sprovede dijagnostika i verifikuje ako postoji problem. Ne znači da svako krvarenje tokom polnog odnosa predstavlja karcinom, ali može biti alarmantan znak koji upućuje pacijentkinju na kontrolni pregled. Intermenstrualna, odnosno krvarenja nakon menstruacije, krvarenja u menopauzi ili kod kod pacijentkinja koje jako dugo nisu bile na kontrolnim pregledima, uvek treba da postave sumnju na postojanje maligniteta - jasan je supspecijalista ginekološke onkologije.

Zašto je važno otkriti karcinom u što ranijem stadijumu

Rano otkrivanje maligniteta svakako je i najveća šansa za uspešno lečenje, odnosno za izlečenje. Da li je tako i sa karcinomom grlića materice? Od čega najviše zavise modeli lečenja?

- Modaliteti lečenja najviše zavise od stadijuma bolesti. Za dijagnostiku je potrebna histopatološka verifikacija koju dobijamo biopsijom, konizacijom, lup ekscizijom (loop excision), i na osnovu materijala koji histopatolozi detaljno opisuju, uz dopunske dijagnostičke procedure koje će odrediti stepen proširenosti bolesti sagledavamo dokumentaciju na onko-ginekološkim konzilijumima, donoseći odluku za najoptimalniji vid lečenja kod pacijentkinje - detaljno objašnjava put od dijagnoze do modela lečenja sagovornik eKlinika portala.

Kako se određuje stadijum karcinoma grlića materice i da li je hirurgija uvek opcija

Prema rečima doc. dr sci. med. Lazara Nejkovića, stadijum karcinoma lekari određuju zahvaljujući međunarodnoj FIGO klasifikaciji, koja bolest stadira u četiri stadijuma sa  podstadijumima. Pojašnjava nam da hirurgija tretira stadijume do 2B karcinoma grlića. U odnosu na vrstu karcinoma, veličinu, lokalizaciju i njegovo ponašanje, često je reč je o hirurški radikalnim operacijama na maloj karlici, konstatuje specijalista ginekologije i akušerstva, koji kaže da se za naredne (više) stadijume opciono primenjuju hemioterapija, radijacija ili hemioradijacija, ali u današnje vreme i neka od imunoterapija.

Na koji način se boriti protiv katastrofalne statistike? 

Bez obzira na to što je u Srbiji vakcina protiv HP virusa dostupna na teret RFZO - besplatna je, opseg vakcinacije je daleko od zamaha koji bi garantovao smanjenje stope obolevanja, konačno i iskorenjavanje bolesti po uzoru na sve više zemalja u svetu koje sprovode imunizaciju.

Šta treba da uradimo za promenu fokusa i svesti javnosti ali i dela struke, posledično i za promenu crne statistike po kojoj dve porodice dnevno u Srbiji ostanu bez majke, supruge, sestre, ćerke...?

- Činjenice govore u prilog tome da je društvo podeljeno na one koji podržavaju vakcinaciju kod mladih od 9, 10, 12, 13, pa i do 25 godina po nekim novim pravilnicima, vezano za to da li su stupile u seksualne odnose ili ne. Ranije je preovlađivao stav da to bude vakcinacija kod devojčica od 12 do 14 godina, s tim da imaju preduslov da nisu stupile u prvi seksualni odnos, odnosno da nisu došle u kontakt sa humanim papiloma virusom. To pravilo je izbačeno, pa se pristupilo vakcinaciji, odnosno imunizaciji osoba kod najkarakterističnijih sojeva HPV koji koji će sprečiti nastanak karcinoma grlića. Mi možemo da se složimo ili ne složimo, ali tamo gde je vakcinacija pokrila oko 80 do 90 posto populacije, došlo je do eradikacije ove bolesti i jednostavno se u populaciji više ne dijagnostikuju karcinomi grlića. U zemljama kao što je Srbija, ali i zemlje u okolini, opseg vakcinacije ne prelazi 7-8 procenata i još uvek postoje karcinomi grlića. Ti rezultati najbolje kazuju šta treba raditi - nema dilemu stručnjak koji ima i jasnu viziju o prevenciji.

Neophodna edukacija mladih u osnovnim i srednjim školama

- Moramo sprovoditi redovne sistematske preglede, organizovati predavanja u školama, informisati putem pamfleta devojčice u pubertetu, koje moraju da se susreću sa problemima i rešenjima tih problema. Potrebno je uvesti neki vid zdravstvenog vaspitanja u okviru osnovnih i srednjih škola, kako bi se deca na vreme upoznala sa ovom problematikom. Kasnije, kada već stupe u polne odnose, imaće svest o redovnim kontrolama. Neophodni su nam skrininzi kod nešto starije, odrasle populacije i skraćene procedure u postupcima lečenja i dijagnostike. Tek takve promene će u našem društvu doprineti eradikaciji ove bolesti - ispričao je u razgovoru za eKlinika portal doc. dr sci. med. Lazar Nejković, specijalista ginekologije i akušerstva, suspecijalista onkolog i rukovodilac Odseka onkološke hirurgije u GAK Narodni front.

Reč, dve o sagovorniku eKlinika portala

Doc. dr sci. med. Lazar Nejković se bavi ginekološkom onkologijom, sa posebnim fokusom na karcinome grlića materice, jajnika i endometrijuma. Takođe, doktor se bavi i ginekološkom urologijom kao i dijagnostičkom i terapijskom endoskopijom, uključujući laparoskopiju i histeroskopiju, koje omogućavaju minimalno invazivne hirurške zahvate. Docent je na katedri za Ginekologiju i akušerstvo Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Edukovao se u Madridu, Pragu, Engleskoj i Italiji, predavač je na kongresima širom Evrope i sveta iz navedenih oblasti.

​Njegova doktorska disertacija pod nazivom „Značaj mapiranja limfnog čvora stražara (sentinel nodusa) u određivanju stadijuma endometrijalnog karcinoma“, fokusira se na unapređenje dijagnostičkih procedura u onkologiji. ​

Kao šef Odseka onkološke hirurgije u GAK „Narodni front“, dr Nejković je aktivno uključen u uvođenje savremenih terapijskih pristupa, uključujući minimalno invazivne hirurške tehnike poput laparoskopije i histeroskopije, koje omogućavaju brži oporavak pacijentkinja nakon intervencija.

Član je i generalni sekretar Udruženja za Ginekološku Onkologiju Srbije, član ESGO (European Society of Gynecological Oncology) i Srpskog lekarskog društva.

(eKlinika.rs)