Redovni pregledi i vakcina čuvaju život i zdravlje, počinje nedelja prevencije raka grlića materice

Rak grlića materice je i pored svih mera prevencije i dalje bolest od koje umiru žene. Lekari napominju da je skoro 99 odsto slučajeva bolesti posledica infekcije visokorizičnim humanim papiloma virusima (HPV), čestim virusom koji se prenosi seksualnim kontaktom. Evropska nedelja prevencije raka grlića materice 2026. godine obeležava se od 19. do 25. januara. Fokus obeležavanja je podizanje svesti o važnosti HPV vakcinacije, redovnih ginekoloških pregleda (skrininga) i ranog otkrivanja bolesti, kako bi se smanjila stopa obolevanja i smrtnosti.

Šta je cilj Evropske nedelje prevencije raka grlića materice?

Rak grlića materice se razvija u grliću materice žene (ulaz u matericu iz vagine). Iako se većina HPV infekcija spontano povlači i ne izaziva simptome, uporna infekcija može da izazove rak grlića materice, koji je četvrti najčešći rak kod žena. Procenjuje se da je 2022. godine rak grlića materice dijagnostikovan kod 660.000 žena širom sveta, a oko 350.000 žena je umrlo od ove bolesti, napominju stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, tokom 2022. godine u Srbiji je registrovano 1.060 novoobolelih žena od raka grlića materice. Iste godine 404 žene su umrle u Srbiji od raka grlića materice.

Cilj obeležavanja Evropske nedelje prevencije raka grlića materice je promocija značaja očuvanja reproduktivnog zdravlja i mogućnosti korišćenja dostupnih mera prevencije, kako mera primarne prevencije (promocija zdravog stila života, odgovornog seksualnog ponašanja i HPV imunizacija), tako i mera sekundarne prevencije (rano otkrivanje karcinoma grlića materice putem Papanikolau testa i redovne posete ginekologu).

Jedan od oblika raka koji se najuspešnije leči

Kada se dijagnostikuje, rak grlića materice je jedan od oblika raka koji se najuspešnije leči ukoliko se rano otkrije. Karcinomi dijagnostikovani u kasnim stadijumima takođe se mogu kontrolisati odgovarajućim lečenjem i palijativnim zbrinjavanjem.

Lekari ističu da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti. Bitno je da žene razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju i da u toku godine odvoje samo jedan dan kada će posetiti svog lekara – ginekologa i obaviti preventivni pregled. U saopštenju Instituta za javno zdravlje Vojvodine dodaje se da je idealno da se treća nedelja januara iskoristi za zakazivanje preventivnog ginekološkog pregleda, jer će, bez obzira na dužinu čekanja, svaka žena na taj način na vreme sprovesti ovu važnu meru prevencije.

Rak grlića materice može se sprečiti i blagovremeno lečiti. Lekari zato napominju da je važno da sprovodimo sledeće mere prevencije: vakcinacija protiv HPV-a u uzrastu od 9 do 19 godina, redovne posete ginekologu, skrining grlića materice (od 25 do 64 godine, jednom godišnje ili ređe ako ginekolog odredi).

Veoma je važno da primetimo i na vreme reagujemo ako dođe do simptoma raka grlića materice, kao što su najčešće krvarenje između ciklusa ili nakon prestanka ciklusa i osećaj tegoba u donjem delu trbuha.

Ključne činjenice

Rak grlića materice se u velikoj meri može sprečiti HPV vakcinacijom i redovnim skriningom, kako preporučuju nacionalne smernice, a može se izlečiti ako se otkrije rano i blagovremeno leči. Najviše stope incidencije i mortaliteta od raka grlića materice su u zemljama sa niskim i srednjim prihodima zbog nedostatka pristupa nacionalnoj vakcinaciji protiv HPV-a, uslugama skrininga i lečenja raka grlića materice.

Najviše stope incidencije i mortaliteta su u podsaharskoj Africi, Centralnoj Americi i Jugoistočnoj Aziji. Ove regionalne razlike odražavaju nejednakosti u pristupu vakcinaciji, skriningu i uslugama lečenja. Na njih dodatno utiču faktori rizika kao što su prevalencija HIV-a i šire društvene i ekonomske determinante, uključujući rodnu neravnopravnost i siromaštvo.

Rak grlića materice je uzrokovan perzistentnom infekcijom humanim papiloma virusom (HPV). Žene koje žive sa HIV-om imaju šest puta veću verovatnoću da razviju rak grlića materice u poređenju sa ženama bez HIV-a.

Zemlje širom sveta ubrzavaju napore da eliminišu rak grlića materice, vođene globalnim ciljevima 90–70–90, što znači da je cilj da 90 odsto devojčica bude potpuno vakcinisano HPV vakcinom do 15. godine, 70 odsto žena podvrgnuto skriningu do 35. i do 45. godine, i da 90 odsto žena sa prekanceroznim ili invazivnim karcinomom prima odgovarajući tretman.

Uzroci raka grlića materice

Skoro svi slučajevi raka grlića materice uzrokovani su infekcijom onkogenim tipovima humanog papiloma virusa (HPV). Identifikovano je više od 200 tipova HPV-a, koji se dele na niskorizične (najčešće izazivaju genitalne bradavice) i visokorizične tipove, od kojih su HPV 16 i 18 najznačajniji jer su povezani sa nastankom karcinoma. Humani papiloma virus (HPV) je česta seksualno prenosiva infekcija koja može zahvatiti kožu, genitalno i analno područje, kao i grlo.

Skoro sve seksualno aktivne osobe biće inficirane u nekom trenutku, obično bez simptoma. U većini slučajeva imuni sistem prirodno „čisti“ virus. Uporna infekcija određenim kancerogenim tipovima HPV-a može izazvati abnormalne ćelije koje se mogu razviti u rak, napominje se u izveštaju Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Uporna HPV infekcija grlića materice (donji deo materice koji se otvara u vaginu, takođe nazivan porođajni kanal) može dovesti do prekanceroznih lezija koje, ako se ne leče, uzrokuju oko 95 odsto slučajeva raka grlića materice. Obično je potrebno 15 do 20 godina da abnormalne ćelije postanu rak. Kod žena sa oslabljenim imunološkim sistemom, kao što je nelečeni HIV, ovaj proces može biti brži i trajati od 5 do 10 godina.

Faktori koji povećavaju rizik od progresije raka uključuju stepen onkogenosti tipa HPV-a, imunološki status, prisustvo drugih seksualno prenosivih infekcija, broj porođaja, starost pri prvoj trudnoći, upotrebu hormonske kontracepcije i pušenje.

HPV imunizacija

Na teritoriji Republike Srbije Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) omogućio je besplatnu vakcinaciju devojčica, devojaka, dečaka i mladića uzrasta od 9 do 19 godina devetovalentnom HPV vakcinom.

Preporučena vakcina je protiv oboljenja koja izaziva humani papiloma virus (HPV). HPV vakcina sprečava infekciju određenim visokorizičnim tipovima humanog papiloma virusa. HPV vakcina je bezbedna, efikasna i štiti od većine karcinoma uzrokovanih HPV-om i genitalnih kondiloma (bradavica), kažu lekari i napominju da  HPV infekcija može perzistirati i dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Zdravstvene tegobe uzrokovane HPV infekcijom uključuju:

• genitalne kondilome
• karcinom cerviksa (grlića materice) kod žena
• orofaringealni karcinom (usne duplje i ždrela, uključujući bazu jezika i krajnike) kod oba pola
• karcinom anusa kod oba pola
• karcinom vulve i vagine kod žena
• karcinom penisa kod muškaraca.
• Stručnjaci ističu da bi deca uzrasta od navršenih 9 do 19 godina trebalo da prime vakcinu prema uputstvu proizvođača. Tinejdžeri oba pola koji nisu u detinjstvu primili ovu vakcinu mogu to učiniti i kasnije.

Kako bi HPV vakcina bila efikasna, mora se primiti pre izlaganja HPV-u, odnosno pre stupanja u seksualne odnose. Deca u predtinejdžerskom periodu mogu primiti sve doze HPV vakcine mnogo pre nego što stupe u seksualne odnose i time se izlože virusu. Takođe, HPV vakcina izaziva bolji imuni odgovor kod dece u predtinejdžerskom periodu nego kod starijih tinejdžera i mladih žena.

Čak i kada je neko već imao seksualne odnose, može da primi HPV vakcinu, jer se HPV može preneti i kontaktom kože ili sluzokože. Pošto HPV infekcija često nastaje ubrzo nakon stupanja u seksualne odnose, osoba ne mora biti izložena svim tipovima HPV-a koji su sadržani u vakcini, te vakcinacijom dobija zaštitu od onih tipova kojima nije bila izložena.

Kada su dečaci vakcinisani, smanjuje se mogućnost prenosa HPV infekcije. Od 2025. godine u svetu postoji osam licenciranih HPV vakcina, od kojih je pet dobilo prethodnu kvalifikaciju Svetske zdravstvene organizacije i dostupne su globalno. Sve one štite od visokorizičnih tipova HPV-a 16 i 18, koji uzrokuju oko 76 odsto slučajeva raka grlića materice.

Kako deluje HPV vakcina?

Klinička ispitivanja su pokazala da vakcina pruža skoro 100 odsto zaštite od prekanceroznih lezija, a kvadrivalentna HPV vakcina i od genitalnih kondiloma izazvanih tipovima obuhvaćenim vakcinom. Od 2006. godine, kada je vakcina prvi put preporučena, beleži se smanjenje HPV infekcija za 56 odsto kod tinejdžerki u SAD. Istraživanja pokazuju i smanjenje pojave genitalnih kondiloma kod tinejdžera. U zemljama poput Australije, gde je obuhvat HPV vakcinacijom veći, zabeleženo je smanjenje broja prekanceroznih lezija grlića materice kod mladih žena, kao i značajan pad genitalnih kondiloma kod oba pola. U saopštenju Instituta za javno zdravlje Vojvodine navodi se da Južnobački okrug ima najveću stopu imunizacije protiv HPV-a u Srbiji.

Koliko traje zaštita HPV vakcinom?

Zaštita HPV vakcinom je dugotrajna. Podaci iz kliničkih studija ukazuju da zaštita traje najmanje 15 godina i ne gubi na efikasnosti. Nisu zabeleženi dokazi da se zaštita vremenom smanjuje.

Da li je nakon vakcinacije potrebna revakcinacija?

Trenutno se primenjuju dve šeme: dve doze u uzrastu od 9 do 13 godina i tri doze od navršenih 14 godina u periodu od šest meseci. Revakcinacija se zasad ne preporučuje. Ukoliko se u budućnosti pokaže potreba, odluka o buster dozi biće doneta na osnovu novih podataka.

Da li je potrebno započeti vakcinaciju ispočetka ako je prošlo više vremena između doza?

Ako se vakcina daje u dvodoznom režimu, druga doza se daje najranije nakon šest, a najkasnije nakon 24 meseca. Kod trodoznog režima preporuka je da se sve tri doze prime u periodu od šest meseci. Ukoliko dođe do dužeg razmaka između doza, nije potrebno započinjati vakcinaciju ispočetka, već je treba nastaviti i primiti preostale doze.

Rano otkrivanje, dijagnoza i lečenje raka grlića materice

Rak grlića materice može se izlečiti ako se dijagnostikuje i leči u ranoj fazi. Prepoznavanje simptoma i blagovremeno obraćanje lekaru su ključni koraci. Žene treba da se jave zdravstvenom radniku ako primete:

• neobično krvarenje između menstruacija, nakon menopauze ili nakon seksualnog odnosa
• pojačan ili neprijatan miris vaginalnog iscetka
• uporne bolove u leđima, nogama ili karlici
• gubitak telesne težine, umor i gubitak apetita
• vaginalnu nelagodnost
• otok nogu.

Klinički pregledi i dijagnostički testovi neophodni su za potvrdu dijagnoze. Nakon toga sledi lečenje koje može uključivati hirurgiju, radioterapiju, hemoterapiju, kao i palijativnu negu radi pružanja podrške i kontrole bola.

(eKlinika)