GLOBOCAN navodi da će do 2040. godine svaka četvrta žena oboleti od raka dojke, kako do boljeg skrininga

Uprkos visokoj motivaciji žena u Srbiji, i dalje postoji nedovoljan obuhvat skriningom ginekoloških karcinoma. Veliki broj žena u selima i manjim mestima nikada nije dobio poziv za organizovani skrining, ali radi se na telefonskom povezivanju koje omogućava direktnu komunikaciju i veću motivaciju za odaziv na skrining. Podaci sveobuhvatne baze podataka i projekata Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) GLOBOCAN govore da će do 2040. godine svaka četvrta žena na svetu oboleti od raka dojke. Problem je što i dalje dosta žena sa metastatskim rakom grlića materice i ranim karcinomom dojke sa visokim rizikom od povratka bolesti čeka na savremenu terapiju.

Plan je da se u roku od jedne godine pregleda 494.000 žena.

Na tribini u organizaciji Ženskog centra „Milica“, udruženja koje zastupa obolele od karcinoma dojke i ginekoloških karcinoma, predstavljeni su rezultati nacionalnog istraživanja „Skrining - tvoj korak ka prevenciji raka dojke i ginekoloških maligniteta“, realizovanog u okviru kampanje „Ne bez nje“.

Preporučujemo

Plan je da se u roku od jedne godine pregleda 494.000 žena, odnosno 988.000 u dve godine. Rezultati istraživanja navode potrebu unapređenja sistema pozivanja na , jer 78,49 odsto žena iz ciljne grupe (45–69 godina) navodi da nikada nije dobilo poziv na skrining, iako je 76,8 odsto izrazilo spremnost da im termin bude direktno zakazan.

Istaknuta je i nejednaka dostupnost dijagnostike, jer 20,8 odsto ispitanica navodi da u njihovom mestu ne postoji mamograf. Naglašeno je da digitalizacija i fleksibilniji termini zakazivanja, uključujući popodnevne termine, mogu značajno da povećaju obuhvat skriningom. Istraživanje ukazuje da je neophodno sistemsko jačanje edukacije mladih kroz školski sistem, imajući u vidu da 71,4 odsto ispitanica uzrasta od 18 do 30 godina ne poznaje organizovani skrining, dok je 70,64 odsto zainteresovano za dodatnu edukaciju o HPV-u i prevenciji.

Šta koči skrining?

U Srbiji godišnje od karcinoma dojke oboli oko 4.500 žena, dok skoro 1.700 izgubi život od ove bolesti. Od ginekoloških karcinoma godišnje oboli oko 2.200 žena, najčešće od raka grlića materice i raka jajnika.

Rezultate istraživanja predstavila je Aleksandra Ikonov iz agencije „WE CAN“, navodeći da je u anketi učestvovalo 1.130 žena koje su odgovarale na 35 pitanja o informisanosti, dostupnosti i iskustvima u vezi sa skriningom. Kao ključne prepreke 41,29 odsto ispitanica ističe problem zakazivanja termina, dok 30 odsto žena loše ocenjuje dostupnost ginekoloških pregleda. Navedeno je da 44,4 odsto mladih žena (18–30 godina) nema jasne informacije o ishodima PAPA testa.

Više od 90 odsto žena nije dobilo preporuku za HPV vakcinaciju

U delu koji se odnosi na ginekološko zdravlje, navedeno je: „64,6 odsto ispitanica obavilo je ginekološki pregled u poslednjih 12 meseci, dok je 77,3 odsto izjavilo da nikada nije razgovaralo sa ginekologom o HPV infekciji“, 92,8 odsto nije dobilo preporuku za HPV vakcinaciju.

Kod 3.127 žena otkrivene su promene koje zahtevaju dalje praćenje.

Podatke Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ za 2025. godinu iznela je dr Tamara Naumović, navodeći da je skrining raka grlića materice sprovođen u 52 doma zdravlja, gde je pregledano 52.146 žena, a kod 3.127 su otkrivene promene koje zahtevaju dalje praćenje. Ona je navela i da je skrining raka dojke sprovođen u 74 doma zdravlja, gde je pregledano 55.136 žena, dok je kod 5.672 žena utvrđena potreba za dopunskom dijagnostikom. Takođe je istaknuto da su putem tri mobilna mamografa u 35 opština pregledane još 27.688 žena.

Dr Emilija Vuković, Ženski centar Milica, pohvalila je Institut za javno zdravlje Srbije za donošenje stručno-metodološkog uputstva za sprovođenje obavezne i preporučene imunizacije stanovništva za 2026. godinu, kojim je omogućena besplatna HPV vakcinacija za mlade uzrasta od 19 do 26 godina, a u skladu sa raspoloživim količinama vakcina i za starosnu grupu od 27 do 45 godina uz indikaciju specijaliste. Ovo predstavlja važan korak u pravcu prevencije raka grlića materice i unapređenja javnog zdravlja.

Cilj približivanje standardima razvijenih zemalja

Dr Aleksandra Jarić iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije izjavila je da je cilj unapređenja skrining programa približavanje standardima razvijenih zemalja, gde organizovani skrining daje najbolje rezultate u smanjenju smrtnosti.

Prema rečima dr Aleksandre Jarić, podaci GLOBOCAN-a ukazuju na to da se očekuje da će do 2040. godine u svetu svaka četvrta žena oboleti od raka dojke. Ona je istakla da je zbog toga od ključnog značaja kontinuirana edukacija zdravstvenih radnika, kao i , kako bi se promene otkrivale preciznije i u ranijim fazama bolesti.

Dr Jarić je navela i da će uskoro sedam radiologa iz Srbije otići na edukaciju u Švedsku, u okviru unapređenja stručnih kapaciteta i razmene iskustava sa vodećim evropskim centrima.

Govoreći o iskustvima iz posete švedskim stručnjacima, ona je istakla da je posebna pažnja posvećena primeni veštačke inteligencije u dijagnostici, gde je pokazano da upotreba AI može povećati detekciju karcinoma dojke za oko 30 odsto.

Izazov skrininga kod žena mlađih od 45 godina

Predsednica Ženskog centra „Milica“ Vesna Bondžić upozorila je i da poseban izazov predstavlja grupa žena mlađih od 45 godina koje nisu obuhvaćene organizovanim skriningom, a nemaju dovoljno informacija o značaju redovnih pregleda, zbog čega se te žene često javljaju na pregled u uznapredovalim stadijumima bolesti.

- Jačanje primarne zdravstvene zaštite je ključno, jer ona mora biti centralna karika i u organizaciji skrininga i u kontinuiranoj podršci pacijentkinjama tokom lečenja. Dijagnostika i terapija ne mogu biti odvojene, jer rano otkrivanje bolesti nema efekta bez dostupnog i pravovremenog lečenja - kaže Bondžić i dodaje da žene sa metastatskim rakom grlića materice i ranim karcinomom dojke sa visokim rizikom od povratka bolesti i dalje čekaju na dostupnost savremenih terapija, zbog čega je „neophodno obezbediti kontinuiranu dostupnost inovativnih terapija i redovno ažuriranje liste prioriteta“.

(eKlinika)