Rak grla sve učestaliji u bogatim zemljama: Razlog nije ni pušenje ni alkohol, već jedan virus

Rak grla ili orofaringealni karcinom poslednjih godina postao je jedan od najvećih prioriteta u onkologiji glave i vrata. Razlog za to je što se epidemiološka slika raka grla potpuno promenila. Nekada se ovaj rak primarno dovodio u vezu sa dugogodišnjim konzumiranjem duvana i alkohola kod starijih pacijenata. Međutim, danas je „tipičan” pacijent mlađi, često nepušač, iz zemalja sa visokim standardom, a uzrok ovog malignititeta je HPV (humani papiloma virus), najčešće tip 16.

Poslednjih decenija rak grla izazvan HPV virusom sve učestaliji

U istraživanju objavljenom u časopisu Nature navodi se da je učestalost orofaringealnog karcinoma eskalirala u poslednjih nekoliko decenija što je uglavnom izazvano visokorizičnim humanim papiloma virusom (HPV). Istraživači ističu da je rani skrining raka neophodan za blagovremenu kliničku intervenciju i može da smanji mortalitet i morbiditet, ali nedostatak znanja o premalignim lezijama za rak grla predstavlja značajan izazov za rano otkrivanje.

Preporučujemo

Biomarkeri koji identifikuju osobe sa visokim rizikom od orofaringealnog karcinoma mogu delovati kao surogat markeri za prekancer, ali su ograničeni jer samo nekoliko studija dešifruje višestepenu progresiju od HPV infekcije do razvoja orofaringealnog karcinoma.

Ključne tačke istraživanja 

1. Problem „nevidljivih” prekancerogenih lezija. Za razliku od raka grlića materice, gde se preventivnim pregledom (Papanikolau test) mogu lako uočiti promene pre nego što postanu rak, kod grla je to ekstremno teško, pre svega  zbog anatomske nepristupačnosti. Orofaringealni karcinomi često se razvijaju duboko u kriptama nepčanih krajnika ili u korenu jezika. Problem je i nedostatak simptoma. Infekcija može godinama da bude biti prisutna, ali u „uspavanom" stanju bez ikakvih vidljivih promena na sluzokoži.

2. Put od infekcije do tumora (Multistep progression). Istraživanje naglašava da nije svaka HPV infekcija u ustima opasna. Većina ljudi, oko 90 odsto njih, uspe da eliminiše virus prirodnim putem u roku od dve godine. Problem nastaje kod perzistentne infekcije:

Integracija virusa - Virus ubacuje svoj genetički materijal u DNK ćelije domaćina.

Onkoproteini E6 i E7 - HPV proizvodi proteine koji isključuju prirodne odbrambene mehanizme ćelije (gene koji sprečavaju rak, poput p53 i pRb), što dovodi do nekontrolisanog deljenja ćelija.

3. Novi biomarkeri kao nada za rano otkrivanje. S obzirom na to da nije moguće lako videti promene, naučnici traže „tragove" u krvi ili pljuvački, pre svega:

- E6/E7 antitela. Prisustvo specifičnih antitela na HPV proteine u krvi može se pojaviti čak i deceniju pre kliničke dijagnoze raka.

- ctDNA (cirkulišuća tumorska DNK). Traženje fragmenata DNK samog virusa u krvi postaje sve preciznije.

4. Genetički i in vivo modeli. Istraživanje analizira nove modele koji oponašaju razvoj bolesti. To je važno jer rak grla koji ima veze sa HPV biološki potpuno drugačije reaguje na terapiju nego rak izazvan duvanom. Pacijenti sa HPV+ karcinomom obično imaju mnogo bolju prognozu i bolji odgovor na radioterapiju, zbog čega se danas razvijaju protokoli za deeskalaciju terapije kako bi se smanjila agresivnost lečenja, a zadržala efikasnost.

Naučnici kao najveće izazove navode skrining test i stigmu

To što ne postoji standardizovan skrining test (poput Papanikolau testa) istraživači smatraju velikim izazovom u borbi protiv ovog maligniteta. Stigma je još jedan od izazova. Kako navode, važno je edukovati javnost da je ovo virusna infekcija koja se prenosi oralnim putem, čak i poljupcem, i da vakcinacija nije važna samo za žene, već i za muškarce. S tim vezi naučnici naglašavaju da je HPV vakcina najefikasniji način da se ova epidemija zaustavi. Zemlje koje su uvele vakcinaciju dečaka i devojčica već beleže pad infekcija visokorizičnim tipovima virusa u usnoj duplji.

(eKlinika.rs)