Što siromašniji, to bolesniji: rak grlića materice ne posustaje u zemljama sa nižim prihodima

I pored toga što se rak grlića materice može da spreči redovnim ginekološkim pregledima i vakcinacijom, ova maligna bolest je surova realnost mnogih žena, a posebno pacijentkinja u zemljama sa nižim ekonomskim razvojem. Dok je u Kanadi rak grlića materice bolest koja možda neće postojati posle 2048. godine, u nekim delovima sveta žene od karcinoma grlića materice i dalje umiru. Lekari naglašavaju, da je kada se otkrije na vreme, rak grlića materice jedan od najizlečivijih oblika karcinoma.

Šta je rak grlića materice?

Rak grlića materice je maligno oboljenje koje nastaje u tkivu grlića materice - donjem delu materice koji povezuje matericu sa vaginom. Uglavnom je posledica dugotrajne infekcije humanim papiloma virusom (HPV), oslabljenog imunog sistema, pušenja.

Preporučujemo

Na početku bolesti u većini slučajeva nema simptoma koji bi mogli da upute pacijentkinju na pregled. Kasnije se javljaju tegobe kao što su neuobičajeno vaginalno krvarenje (između menstruacija, posle odnosa ili nakon menopauze), bol u karlici, neobičan vaginalni sekret, bol tokom odnosa.

Rak grlića materice i sve veći jaz između siromašnih i bogatih

Rak grlića materice je i javnozdravstveni problem koji ukazuje na sve veći jaz između siromašnih i bogatih. U siromašnim zemljama ovaj karcinom je i dalje u visokom procentu zastupljena bolest. S druge strane, Kanada očekuje da će, zahvaljujući vakcinaciji protiv humanog papiloma virusa (HPV) i skriningu, rak grlića materice u ovoj zemlji biti eliminisan do 2048. godine. Studija objavljena u časopisu The Lancet, koju je sproveo tim sa Univerziteta Laval i Istraživačkog centra CHU de Québec - Université Laval, ukazuje na sve veću nejednakost u učestalosti raka grlića materice.

- Trenutno je učestalost raka grlića materice u zemljama sa nižim prihodima tri puta veća nego u bogatijim zemljama. Ako obuhvat vakcinacije protiv HPV-a ostane isti, do kraja veka učestalost ove bolesti mogla bi da bude čak 12 puta veća. U poređenju sa Kanadom, govorimo čak o 40 puta većoj učestalosti - navodi Mark Brison, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Laval i istraživač u Istraživačkom centru CHU de Québec - Université Laval, koji je predvodio studiju.

3 cilja za eliminaciju karcinoma grlića materice

Svetska zdravstvena organizacija je 2020. godine postavila tri cilja za eliminaciju raka grlića materice, odnosno postizanje stope incidencije manje od 4 slučaja na 100.000 žena. Preporučena strategija podrazumeva vakcinaciju 90 odsto devojčica pre 15. godine, skrining 70 odsto žena i lečenje 90 odsto prekanceroznih lezija i karcinoma. Pet godina kasnije, istraživački tim želeo je da utvrdi da li su zemlje na dobrom putu da ostvare ovu strategiju.

-  Zemlje sa visokim prihodima poput Kanade su na putu ka eliminaciji, ali i dalje ima zemalja sa visokim stopama obolevanja, niskim obuhvatom vakcinacije i ograničenim skriningom. Dobra vest je da postoje načini da se sustigne zaostatak, ali to će zahtevati značajna ulaganja država i međunarodnih organizacija - kaže Melani Drole, epidemiološkinja u Istraživačkom centru CHU de Québec – Université Laval.

Među tim merama, profesor Brison ističe dostupnost novih, jeftinijih vakcina i mogućnost davanja samo jedne doze umesto dve. Na taj način bi se smanjili troškovi i omogućilo uvođenje dodatnih programa, kao što su vakcinacija dečaka, koja indirektno štiti devojčice, ili sprovođenje „catch-up“ kampanja, koje podrazumevaju vakcinaciju adolescenata i mladih odraslih koji nisu primili vakcinu u ranijem uzrastu.

Najbolja strategija

Istraživački tim je modelirao različite scenarije kako bi procenio uticaj različitih strategija prevencije, u rasponu od zadržavanja postojećeg stanja, u kojem se jaz između zemalja sa niskim i visokim prihodima dramatično povećava, do potpunog ispunjenja ciljeva Svetske zdravstvene organizacije.

Istraživači zaključuju da bi najbolja strategija za smanjenje nejednakosti između zemalja sa niskim i visokim prihodima bila kombinacija ostvarivanja ciljeva Svetske zdravstvene organizacije sa univerzalnom vakcinacijom devojčica i dečaka, kao i sprovođenjem „catch-up“ kampanja.

- Mogli bismo, na ovaj način, da sprečimo skoro 37 miliona slučajeva raka grlića materice do kraja veka - kaže profesor Brison. Ipak, on priznaje da je uvođenje široko dostupnog skrininga i dalje veliki izazov u mnogim državama. U takvim slučajevima, univerzalna vakcinacija uz „catch-up“ kampanje predstavlja obećavajuće i pristupačno rešenje. To bi omogućilo eliminaciju raka grlića materice u većini zemalja bez povećanja obima skrininga, uz efikasnost uporedivu sa ciljevima Svetske zdravstvene organizacije.

Autori studije su Mark Brison, Melani Drole, Gijom Žingra, Žan-Fransoa Lapris, Eleonor Šamberlan, Laija Bruni, Andre-An Saburen, Elodi Benar, Kati Ndiaje i Ruan V. Barnabas.

(eKlinika)