Međunarodna studija otkrila da je ateroskleroza prisutna kod jedne od 13 osoba, i to pre 30. godine života

Prva faza obimne međunarodne studije REACT otkrila je da čak 57,1 odsto, od više od 16.000 analiziranih zdravih odraslih osoba, već ima formirane aterosklerotske plakove, iako nemaju nikakve simptome, niti istoriju bolesti. Ateroskleroza - proces stvaranja plakova u arterijama, koji leži u osnovi većine kardiovaskularnih bolesti, počinje decenijama pre nego što se pojave prvi simptomi.

Najkompletniji „atlas“ razvoja ateroskleroze 

Studiju, objavljenu u časopisu New England Journal of Medicine, vodili su Henning Bundgaard, profesor kardiologije u Rigshospitalet u Kopenhagenu i dr Borja Ibáñez, naučni direktor Centro Nacional de Investigaciones Cardiovasculares Carlos III (CNIC), kardiolog u Hospital Universitario Fundación Jiménez Díaz i vođa grupe u CIBERCV.

Preporučujemo

Ključni nalazi studije REACT-DETECT

Istraživanje sprovedeno na 16.808 učesnika starosti od 18 do 70 godina u Danskoj i Španiji donosi do sada najkompletniji „atlas“ razvoja ove tihe bolesti:

- Uočena je zahvaćenost mlađe populacije budući da skoro 1 od 13 mlađih odraslih osoba (starosti od 18 do 29 godina) ima aterosklerotske plakove u bar jednoj arteriji. Učestalost drastično raste sa godinama, dostižući 90 odsto kod osoba starosti od 60 do 70 godina.

- Jasne su i polne razlike jer kod muškaraca bolest počinje ranije, sa profilom koji je 5 do 10 godina ispred žena. Kod žena se najveći skok u razvoju plakova beleži između 40. i 60. godine, što se poklapa sa periodom menopauze

- Dostupnost dijagnostike. Osobe koje imaju plakove u koronarnim (srčanim) arterijama u većini slučajeva imaju promene i na karotidnim (vratnim) ili femoralnim (nožnim) arterijama. To omogućava brži i neinvazivniji ultrazvučni skrining umesto skupih CT snimanja

- Utvrđena je ograničenost postojećih kalkulatora budući da konvencionalni modeli za procenu rizika, poput kalkulatora SCORE2, prepoznaju samo manji deo ljudi koji već imaju razvijenu tihu aterosklerozu.

Prelazak na novi obrazac prevencije - bolest se otkriva direktno putem snimanja, pre nego što izazove simptome

Istraživači naglašavaju da je cilj ove studije potpuni zaokret u načinu na koji medicina pristupa zdravlju srca i krvnih sudova - sa procene indirektnih rizika prelaženjem na direktno vizuelno otkrivanje bolesti.

- Studija REACT zasnovana je na jednostavnoj, ali revolucionarnoj ideji - prelazak sa trenutnog modela, koji procenjuje verovatnoću kardiovaskularnih bolesti na osnovu tradicionalnih faktora rizika kao što su krvni pritisak, holesterol i pušenje - ka novom obrascu u kom se bolest otkriva direktno putem snimanja, pre nego što izazove simptome. U ovom modelu, prenosivi ultrazvučni uređaji koje može koristiti bilo koji zdravstveni radnik postaće standardni alat za skrining već od ranih faza odraslog života - objasnio je dr Borja Ibáñez.

Studija REACT pokazuje da ateroskleroza može da se otkrije decenijama pre simptoma

Koautor studije profesor Bundgaard naglašava da ovo saznanje pruža osnovu da se deluje mnogo pre nego što dođe do trajnih oštećenja.

- Do sada su se preventivne odluke zasnivale na proceni rizika, ali nismo znali da li je bolest već prisutna. Studija REACT pokazuje da ateroskleroza može da se otkrije decenijama pre nego što se pojave kliničke manifestacije. Identifikacija i lečenje tihe ateroskleroze što je ranije moguće neophodni su za smanjenje globalnog tereta kardiovaskularnih bolesti - smatra dr Henning Bundgaard.

Dr Valentin Fuster, generalni direktor director general of CNIC navodi da bi rana intervencija mogla da ponudi i više od samog usporavanja bolesti.

- PESA studija nam je pokazala da je aterosklerotska bolest prisutna kod mnogih ljudi srednjih godina i da ima veze sa načinom života. U REACT studiji smo želeli da istražimo kako se ona javlja u mnogo mlađim godinama. Godinama smo predlagali da rana intervencija kod ateroskleroze ne samo da može da spreči njeno napredovanje, već bi čak mogla oda mogućiti i izlečenje bolesti - naglašava dr Fuster.

Sledi faza PROTECT, a projekat se proširuje i van Evrope

Drugi deo ove osmogodišnje studije ući će u kliničku fazu (REACT-PROTECT) od 2027. godine. Naučnici će sprovesti veliko ispitivanje kako bi proverili da li rana preventivna terapija, vođena ultrazvučnim snimanjem, može da zaustavi ili povuče plakove i tako spreči srčane i moždane udare efikasnije od dosadašnje prakse.

Istraživački tim trenutno proširuje projekat i van Evrope, uspostavljajući saradnju sa ustanovama u Indiji, Singapuru, Tanzaniji i Meksiku radi potvrde rezultata na globalnom nivou.

(eKlinika.rs)