Ateroskleroza je teška bolest koju mlađi pacijenti često ne shvataju dovoljno ozbiljno. Lekari naglašavaju da se dobrom terapijom i zdravim životnim navikama bolest može dobro da kontroliše, uspori, a moguće je da dođe i do „topljenja“ plaka. Ukoliko se ne leči, ateroskleroza je bolest koja je u stanju da ozbiljno naruši kvalitet života čoveka u punoj radnoj snazi. U najtežim slučajevima moguć je moždani udar ili amputacija ekstremiteta, upozoravaju stručnjaci.
Ateroskleroza je agresivnija kod mlađih pacijenata i česta su ponovna suženja
Prevremena (eng. premature) ateroskleroza je kompleksan problem i za pojedinca i celokupno društvo. Prevremena ateroskleroza je bolest koja se dijagnostikuje kod pacijenata mlađih od 50 godina i nekada može da bude praćena značajnim komplikacijama.
– Ateroskleroza je svakako agresivnija kod mlađih pacijenata. Česta su ponovna suženja na mestu hirurškog otklanjanja aterosklerotskog plaka, ponovna suženja urađenih bypass-eva ili suženja u stentovima. Sama agresivnost, odnosno „divljanje ateroskleroze“ prestaje sa ulaskom u sedmu deceniju života – kaže za portal eKlinika vaskularni hirurg docent dr sc. med Srđan Babić.
Posledice ostaju i posle revaskularizacije
Težinu ateroskleroze često povećavaju i propratna oboljenja, u takvoj situaciji mnogo je i veći rizik od bilo kakve intervencije.
– Ateroskleroza je takva bolest da ne prašta, pogotovo ukoliko dođe do srčanog ili moždanog udara. Posledice ostaju čak i kad se napravi revaskularizacija, kojom se smanjuje se rizik od ponovnog, često fatalnog moždanog ili srčanog udara. Takođe, bol ili rana na nozi, dovode do teških bolova koji dobijaju hroničan karakter, kada se mogu umanjiti samo opijatima. Problem čekanja, zanemarivanja ili kasne dijagnostike može da dovede do gubitka ekstremiteta. Problemi se javljaju i posle endovaskularnih procedura, stavljanja stenta. Mlađi ljudi često ne shvate bolest dovoljno ozbiljno, reše problem za kratko vreme i nemaju bol koji bi mogao da ih opomene da nešto nije u redu. Sve ovo ima za posledicu da se populacija mlađih pacijenata vraća na iste faktore rizika kao pre intervencije i ka ponovnom suženju arterija – objašnjava dr Babić.
Kada nije neophodno hirurško lečenje?
Promene se prate u predviđenom vremenskom intervalu najčešće ultrazvučno. Dr Babić preporučuje praćenje kod istog ispitivača i na istom aparatu da ne bi došlo do subjektivnosti.
– Imam mnogo mladih pacijenata kojima je na rutinskom Collor dopler pregledu krvnih sudova mozga, uočeno suženje karotidnih arterija oko 40 do 50 odsto. Ovakva promena obično ne zahteva hirurško ili endovaskularno lečenje, ali uzimajući u obzir prirodni tok ateroskleroze, sigurno će u budućnosti napraviti moždani udar – upozorava dr Babić.
Kada se savetuje endovaskularni tretman?
Pitali smo dr Babića i u kojim slučajevima je neophodna endarterektomija, to jest postupak kojim se hirurškim postupkom ulazi u lumen obolele arterije i uklanja plak?
– Hirurški, odnosno endovaskularni tretman, preporučuje se u slučaju suženja većih od 70 odsto i u zavisnosti od simptomatologije. Definitivna procena radi se na osnovu skenerske ili klasične angiografije, odnosno koronarografije. U slučaju dužih promena na krvnim sudovima preporučuje se hirurško lečenje, endarterektomija (uklanjanje plaka) ili bypass procedura, odnosno hirurško premošćavanje. U slučaju kraćih promena na krvnim sudovima kao i visokog rizika za operativno lečenje, preporučuje se endovaskularna procedura, odnosno balon dilatacija ili postavljanje stenta – precizira dr Srđan Babić.
Procedure na krvnim sudovima su procedure visokog rizika
Doktor dodaje da se pri donošenju indikacija za hirurgijom ili endovaskularnim tretmanom, uzimaju u obzir sve karakteristike pacijenta kao i karakteristike promena na krvnim sudovima.
– Smatra se da su procedure na krvnim sudovima visokog rizika, ali napredovanjem tehnike i tehnologije, uz stalno usavršavanje i iskustvo lekara i uz detaljnu evaluaciju pacijenta, rizici su svedeni na minimum. Pored same procedure, od ekstremne važnosti je uzimanje odgovarajuće terapije posle intervencije kao i doživotna modifikacija faktora rizika – naglašava dr Babić.
Progresija ateroskleroze može da se uspori
Pojedine studije pokazale su da se progresija ateroskleroze može usporiti i da postoji mogućnost njene regresije. Dr Babić potvrđuje da je ovo tačno i da je moguće u nekim slučajevima da dođe do topljenja plaka.
– Redukujući faktore rizika, uz redovnu primenu terapije po nalogu lekara (najčešće acetilsalicilna kiselina i statini), kao i uvođenjem fizičke aktivnosti (preporučuje se šetnja najmanje 45 minuta dnevno, pet puta nedeljno) progresija ateroskleroze pokazuje stagnaciju nakon 3 meseca i regresiju posle 4 do 5 meseci – naglašava dr Srđan Babić.
Doc. dr Srđan Babić je specijalista opšte hirurgije sa supspecijalizacijom iz vaskularne hirurgije sa angiologijom i docent na katedri Hirurgija sa anestezijom na Medicinskom Fakultetu, Univerziteta u Beogradu.
Autor i koautor je u više od 100 publikacija iz vaskularne hirurgije u prestižnim svetskim časopisima. Predavač je u školi za ultrazvučnu dijagnostiku vaskularnih oboljenja Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Učestvovao je u pisanju Vodiča dobre kliničke prakse pod pokroviteljstvom Ministarstva Zdravlja Republike Srbije. Saradnik je ACST-2 studied pod pokroviteljstvom Britanske Kraljevske Akademije.
