Rizik od šloga može da se otkrije na vreme: Dr Pavlović otkriva novu bezbolnu metodu koju priznaje ceo svet

O transkranijalnom Dopleru (TCD/„te-ce-de”), potpuno bezopasnoj, neinvazivnoj, bezbolnoj metodi ultrazvučnog snimanja mozga, koja ne uključuje zračenje, razgovarali smo sa neurologom Aleksandrom Pavlović. Profesorka je ovu metodu izučila u Hjustonu i bavi se neurosonologijom (upotrebom ultrazvuka u neurologiji) duže od 20 godina. Prof. dr Pavlović je poslednjih godina naš ambasador u Svetskoj Organizaciji za Neurosonologiju (World Organization of Neurosonology).

Šta je transkranijalni Dopler?

- Transkranijalni Dopler ili TCD je pregled moždane cirkulacije uz pomoć ultrazvuka. Metoda je razvijena osamdesetih godina dvadesetog veka a danas je standardan dijagnostički metod u neurologiji kod nas i u svetu. Transkranijalni Dopler omogućava merenje protoka krvi kroz velike krvne sudove mozga na neinvazivan način, omogućavajući procenu moždane cirkulacije i detekciju raznih patoloških stanja. Izraz „transkranijalni” znači „kroz lobanju” (trans = kroz, kranijum = lobanja). Reč „Dopler” je zapravo ime austrijskog naučnika koji je opisao fizički princip na kome sa zasniva upotreba ultrazvuka u medicini. Dakle, to je ultrazvučni pregled krvnih sudova mozga kroz kosti lobanje - precizira naša sagovornica. ​

Na čemu se zasniva metoda transkranijalnog Doplera?

Prema rečima naše sagovornice, metoda transkranijalnog Doplera se zasniva na takozvanom Doplerovom efektu, kod koga ultrazvučni talasi visoke frekvencije (2 MHz) prolaze kroz lobanju i odbijaju se od crvenih krvnih zrnaca u pokretu, menjajući frekvenciju zvuka u zavisnosti od brzine protoka krvi. Ultrazvučni aparat analizira ovu promenu frekvencije, prikazujući na ekranu brzinu, smer i kvalitet strujanja krvi u arterijama mozga.​

Šta se pregleda transkranijalnim Doplerom?

Prof. dr Pavlović objašnjava da se TCD-om pregledaju glavne moždane arterije, koje na bazi mozga formiraju svojevrsnu mrežu poznatu kao Vilisov šestougao.

- One nastaju grananjem arterija vrata: karotidne arterije grade takozvani prednji moždani sliv, a vertebralne arterije formiraju takozvani zadnji moždani sliv. Pregledom se određuje smer protoka krvi i mere brzine protoka u ovim arterijama. Takođe se izračunava indeks pulsatilnosti, koji izražava otpor krvnih sudova prema protoku krvi, čime se procenjuje krutost ili elastičnost arterija mozga. Sa starenjem, kao i pod uticajem vaskularnih faktora rizika (povišen pritisak, šećer i masnoće, pušenje, i drugo), arterije postaju krute, čvrste, manje elastične, i neadekvatno reaguju na izazove kao što su promene krvnog pritiska, količine kiseonika, temperature, itd. Transkranijalnim Doplerom je moguć i pregled dela venskog sistema mozga, kao i analiza nekih struktura u samom tkivu mozga (transkranijalna parenhimska sonografija) - navodi neurolog.

Šta se TCD-om može otkriti?

Ovaj pregled, pojašnjava prof. dr Pavlović, odgovara nam na pitanje da li je cirkulacija u glavnim krvnim sudovima mozga dovoljna ili postoji smanjen (insuficijentan) protok krvi, da li postoji suženje (stenoza) ili začepljenje (okluzija) arterija mozga, kao i da li se detektuje spazam krvnih sudova (vazospazam).

- Kod sužavanja arterija na vratu („stenoza karotida”- kako se često označava), transkranijalni Dopler kod nekih ljudi detektuje uspostavljanje kolateralnog ili „pomoćnog” protoka preko pomenutog Vilisovog poligona. Ovo je prirodan mehanizam prilagođavanja krvnih sudova, kojim se može obezbediti dovoljna moždana cirkulacija, jer se dotok krvi nadoknađuje ili kompenzuje preko drugih, prohodnih arterija, pogotovo ako se suženje razvija sporo. TCD pregled može otkriti i izvijuganost (tortuoznost) arterija ili neke od čestih razvojnih anomalija, kao što je hipoplazija ili nedovoljna razvijenost krvnog suda - nabraja prof dr Pavlović.

Sagovornica eKlinika portala dodaje i da postoje posebni testovi kojima je moguće identifikovati embolizaciju mozga, kada se registruju čestice tromba koje putuju krvlju, može se proceniti reaktivnost krvnih sudova mozga, kao i postojanje desno-levog šanta (mešanje venske i arterijske krvi). Ovo je takođe, potvrđuje, jedna od metoda koja se koristi u potvrđivanju moždane smrti.

Kod koga je indikovan transkranijalni Dopler?

Prof. dr Pavlović odgovara da se transkranijalni Dopler preporučuje pacijentima u riziku za moždani udar, onima koji su doživeli tranzitorni ishemijski atak (TIA) ili moždani udar u sklopu ispitivanja etiologije odnosno uzroka cerebrovaskularnog događaja, kao i kod osoba sa vrtoglavicom ili glavoboljom. Takođe, i osobama sa smetnjama vida vaskularne prirode, kod kognitivnog pada, kod osoba sa poremećajem protoka kroz krvne sudove na vratu (karotidne i vertebralne arterije), pre i posle operacija suženih arterija na vratu, kao i kod postojanja izražene ateroskleroze na krvnim sudovima uopšte (aterosklerotske promene na srcu, aorti, arterijama nogu, itd.).

Generalno, zaključuje neurolog, pregled je indikovan kod svih osoba sa kardiovaskularnim faktorima rizika, uključujući na prvom mestu hipertenziju i aterosklerozu.​

Kako se obavlja pregled, šta podrazumeva priprema pacijenta i da li je ova metoda opasna

Profesorka objašnjava da pregled traje 30 do 45 minuta, u zavisnosti od toga koliko su kosti lobanje pacijenta transparentne za ultrazvučne talase, što je individualna osobina, uz detaljan opis kako izgleda pregled:

- Kod izvesnog broja obično starijih osoba, pregled je otežan zbog punoće kostiju, što može da onemogući pregled jer blokira prolazak ultrazvučnih talasa. Sama metoda pregleda zahteva da pacijent najpre leži na ledjima za pregled arterija prednjeg sliva, a potom sedi za pregled arterija zadnjeg sliva. Sonda se stavlja na slepoočnicu iznad uva, a potom na potiljačni deo glave, desno i levo; u nekim situacijama sonda se stavlja i iznad očiju. Pritisak koji se primenjuje stavljanjem sonde na glavu je blag, a između kože i sonde se aplikuje gel koji se lako uklanja jer je voden i ne ostavlja fleke. Pregled ne zahteva posebnu pripremu osim što se skidaju naočare i ogrlice radi lakšeg postavljanja sonde.

Konačno, imaju li pacijenti razlog da brinu o bezbednosti?

- Apsolutno ne. Pregled je potpuno bezopasan, neinvazivan, bezbolan i ne uključuje zračenje. Može se raditi svim uzrasnim grupama i po potrebi ponavljati neograničeno puta, bez rizika - objasnila je u razgovoru za eKlinika portal prof. dr Aleksandra Pavlović, neurolog i stručnjak za neurosonologiju.

(eKlinika.rs)