Svi mitovi o radioterapiji, može li pacijent da „prenese zračenje” na okolinu, objašnjava dr Katarina Kopčalić

Radioterapija (zračenje) je pored hirurgije i hemoterapije najčešća terapija malignih bolesti. Primenjuje se kod više od polovine pacijenata obolelih od malignih tumora, a u nekim okolnostima je jedini i uspešan način lečenja raka. Antitumorski efekat postiže se dejstvom jonizujućeg zračenja. Iako stručnjaci stalno naglašavaju da je zračenje sastavni deo naših života, jer smo svakodnevno izloženi nekoj vrsti zračenja, radioterapija je i dalje pojam koji izaziva dosta nepoznanica. Zbog straha da će najbližoj porodici „preneti zračenje”, pojedini pacijenti se u potpunosti izoluju. O svim mitovima koji prate radioterapiju, o tome kako da se pravilno pripremimo za terapiju zračenjem, razgovarali smo sa naučnim saradnikom radijacionim onkologom dr sci. med. Katarinom Kopčalić, sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu.

Šta sve prethodi jednoj radioterapiji?

Svaka radioterapija je zahtevan proces, planiran do najsitnijih detalja, kako bi se na tumor primenila odgovarajuća doza zračenja, uz preciznu zaštitu okolnih zdravih struktura.

- Planiranje radioterapije je veoma kompleksan proces, zahteva učešće multidisciplinarnog tima i sastoji se od većeg broja koraka koji uključuju pozicioniranje pacijenta, definisanje zračnih volumena, planiranje radioterapije od strane medicinskih fizičara, pregled i odobrenje radioterapijskog plana od strane lekara, verifikaciju plana zračenja, odnosno proveru preciznosti plana zračenja i tek onda sprovođenje zračenja uz periodične kontrole preciznosti zračenja - kaže za portal eKlinika dr Katarina Kopčalić.

Terapiju planira tim stručnjaka?

Dr Kopčalić naglašava da radioterapijski tim pored lekara čine medicinski fizičari, radiološki tehničari, medicinske sestre.

- Medicinski fizičari omogućavaju radijacionim onkolozima da realizuju, radioterapijskim planom, postavljene ciljeve, poštujući dozna ograničenja okolnih zdravih struktura uz adekvatnu pokrivenost ciljnog volumena propisanom dozom zračenja. Medicinski fizičar svojim znanjem i iskustvom čini neizostavnu kariku u planiranju radioterapije. Radiološki tehničari sprovode zračnu terapiju sledeći prethodno postavljene parametre radioterapijskog plana, a medicinske sestre koordinišu različite korake tokom sprovođenja radioterapije, tako da je samo timskim radom moguće kreirati kompletnu slagalicu i omogućiti realizaciju kompletnog zračnog tretmana koji predstavlja veoma složen proces. Kao i u svim drugim sferama modernog doba, veštačka inteligencija ima sve veću ulogu u planiranju radioterapije i ona nam umnogome može pomoći, pre svega, u uštedi vremena tokom definisanja ciljnih volumena i planiranja radioterapije. Ipak, nijedan zračni tretman se ne započinje pre provere lekara, fizičara i tehničara da li su zadovoljeni svi neophodni kriterijumi za njegovo sprovođenje - precizira dr Kopčalić.

Bezbednost aparata

Pitali smo dr Kopčalić i koliko su aparati na kojim se sprovodi zračenje bezbedni, da li veliki napredak civilizacije u tehničkom smislu utiče i na polje radijacione onkologije?

- Apsolutno, napredak civilizacije u tehničkom smislu odražava se i na polju radijacione onkologije. Primena savremenih radioterapijskih tehnika omogućava veću konformalnost zračnih snopova da se što bolje prilagode obliku zračnog volumena uz adekvatnu zaštitu okolnog zdravog tkiva. Ovde treba naglasiti da, koliko god aparati za zračenje bili savremeni, apsolutna pošteda zdravih tkiva nije moguća, ali nam oni omogućavaju da verovatnoća nastanka komplikacija bude prihvatljiva. Takođe, uz adekvatno korišćenje, aparati na kojima se sprovodi zračna terapija su apsolutno bezbedni. Prilikom primene terapije neophodno je i pravilno pozicioniranje pacijenta i zato je od velikog značaja saradnja pacijenata i radioloških tehničara koji zahvaljujući svom iskustvu postižu reproducibilnost položaja (ponovljivost položaja) pacijenta omogućavajući precizno sprovođenje zračnog tretmana - kaže dr Kopčalić.

Može li "zračenje" da se prenese na okolinu, porodicu?

- Nedoumice i strahovi pacijenata kod kojih je indikovana zračna terapija su brojni. Zato je edukacija pacijenata i njihovih porodica od izuzetne važnosti. U svojim ambulantama i na različitim edukativnim seminarima koje organizujemo za pacijente, trudimo se da što detaljnije pojasnimo najčešće dileme i damo smernice kako da pokušamo da preveniramo nastanak komplikacija izazvanih zračenjem. Na taj način pomažemo pacijentima da shvate radioterapiju kao lek, a ne kao dodatnu opasnost po svoje zdravlje. Pitanje o štetnosti pacijenata koji se zrače za svoju okolinu je od velike važnosti i jedan od najprisutnijih mitova kada je u pitanju terapija zračenjem. Pacijenti koji se leče transkutanom radioterapijom ne zadržavaju radioaktivnost u svom telu i apsolutno nisu štetni za svoju okolinu. Oni mogu da budu u kontaktu sa trudnicama i malom decom bez straha da će im nauditi - naglašava dr Katarina Kopčalić.

Ishrana i radioterapija

Dr Kopčalić napominje i da je ishrana posebna tema o kojoj je važno pričati, skreće nam pažnju da se jedan terapijski model kada je u pitanju ishrana ne može da primeni kod svih pacijenata.

- Specifičnost u ishrani tokom zračnog tretmana najčešće zavisi od regije koja se zrači i sve dileme pacijenti treba da podele sa svojim lekarom, a ne u čekaonicama u razgovoru sa drugim pacijentima, jer možda ne važe isti saveti za njih. Ja se prvenstveno bavim zračnom terapijom uroloških i gastrointestinalnih maligniteta i ovi pacijenti tokom radioterapije imaju značajne specifičnosti u ishrani, pre svega zbog creva koja se nalaze u blizini zračnog volumena, ali na primer pacijenti kod kojih je bolest lokalizovana u glavi, nemaju značajnijih ograničenja u ishrani - objašnjava dr Kopčalić.

Kako se pravilno pripremiti za radioterapiju?

Kako da se pripremiti za radioterapiju, da li pacijent koji se leči od hipertenzije ili dijabetesa normalno koristi propisane lekove?

- Najvažnije je da pacijent postupa prema savetima lekara i ništa ne uzima samoinicijativno. Tokom zračne terapije postoje redovne kontrole radijacionog onkologa upravo da bi se pravovremeno delovalo, ukoliko ima potrebe za nekim vidom tretmana ili terapije. Obično primena redovne terapije nije kontraindikovana tokom zračnog tretmana, ali je uvek poželjno obavestiti svog lekara o terapiji koju pacijent koristi - napominje dr Katarina Kopčalić.

Zašto je bitno da pacijenti izbegavaju suplemente?

Karcinom je teška bolest, a pacijenti tokom lečenja u nadi da će pospešiti ozdravljenje pribegavaju nekada primeni pomoćnih lekovitih sredstava i suplemenata. Stručnjaci često ističu da se suplementi isključivo koriste prema preporuci i uz kontrolu lekara. Kod pacijenata na terapiji zračenjem primena suplemenata nikako nije preporučljiva.

- Kao što sam naglasila, zračna terapija prvenstveno deluje na uništavanje tumorskih ćelija indirektnim mehanizmima preko slobodnih radikala, tako da primena antioksidanasa i suplemenata tokom radioterapije nije preporučljiva, jer su nama tokom sprovođenja zračnog tretmana slobodni radikali zapravo "prijatelji" pomoću kojih se uništavaju ćelije tumora. Bitno je poverenje između lekara i pacijenta, ono je neophodan uslov da radioterapijski tretman bude potencijalno uspešan. Otvoren odnos, bez nelagoda i stida je dobar temelj za uspeh u lečenju uz održavanje adekvatne kontrole bolesti i obezbeđivanje dobrog kvaliteta života lečenih bolesnika. Neophodno je da lekar pacijentu pored stručne, pruži i ljudsku podršku, jer je tako i naše "oružje" u borbi sa bolešću jače i delotvornije - zaključuje dr Katarina Kopčalić.

(eKlinika.rs)