Veštačka inteligencija u zdravstvu donosi personalizovanu terapiju, brži razvoj lekova i manji rizik od grešaka – ali lekar ostaje srce odlučivanja. Veštačka inteligencija (AI) ušla je na velika vrata u gotovo sve sfere našeg života – pa i u medicinu. Iako je za mnoge i dalje sinonim za naučnu fantastiku, veštačka inteligencija već danas pomaže lekarima i farmakolozima da bolje razumeju pacijente i pruže im ono što im zaista treba: terapiju po meri, zasnovanu na genetskom profilu, navikama i celokupnom zdravstvenom stanju. Povod za ovaj ePodcast je Kongres MIND, koji će se održati u Beogradu 9. i 10. maja.
U najnovijoj epizodi ePodcasta eKlinike, o ovoj aktuelnoj i važnoj temi govorio je prof. dr Janko Samaradžić, lekar, klinički farmakolog i profesor koji savršeno razume kako funkcionišu i lekovi, i algoritmi – i ljudi.
AI skraćuje vreme razvoja lekova za 50%
– Veštačka inteligencija je danas ključni alat u razvoju novih lekova. Proces koji je ranije trajao i do 20 godina, sada može biti prepolovljen,“ kaže dr Samaradžić. Dodaje i da je zahvaljujući AI tehnologijama moguće brže identifikovati obećavajuće supstance, ubrzati klinička ispitivanja i istovremeno značajno smanjiti troškove razvoja – što ima ogroman farmakoekonomski značaj – rekao je na početku ePodcasta prof. dr Janko Samardžić.
Terapija po meri: AI vidi ono što lekar ne može sam
Još važnija primena AI ogleda se u personalizaciji terapije, jer kako kaže naš sagovornik:
– Terapija koja je dobra za većinu, nije nužno dobra za svakog pojedinca. AI nam pomaže da sagledamo stotine parametara i pronađemo najbolju terapiju za konkretnog pacijenta.
Jedan od ključnih alata u ovom procesu je farmakogenetika – nauka koja objašnjava kako naš organizam reaguje na određene lekove. Veštačka inteligencija omogućava interpretaciju velikih količina genetskih podataka, što u praksi znači da možemo izbeći situacije u kojima lek ne deluje, ili – još gore – izaziva neželjene efekte.
Veštačka inteligencija kao „drugi mozak“ kliničara
Prof. dr Samaradžić objašnjava da je u složenim slučajevima, posebno kod hroničnih pacijenata sa više dijagnoza, klinički farmakolog često taj koji optimizuje terapiju. U tim situacijama, AI postaje moćan saveznik:
– AI nije zamena za lekara, već partner u odlučivanju. Kao dodatni mozak koji nam pomaže da donesemo sigurniju, precizniju odluku. Greške se dešavaju, ali uz AI, rizik se značajno smanjuje.
AI već danas proverava potencijalno opasne interakcije između lekova, pomaže u određivanju optimalne doze i ukazuje na faktore rizika koje lekar može prevideti u svakodnevnoj praksi.
Budućnost medicine je timska: čovek + mašina
Na pitanje da li postoji opasnost da algoritmi preuzmu odlučivanje umesto ljudi, prof. dr Janko Samaradžić je izričit:
– Lekar ostaje centralna figura u lečenju. Mašina ne može zameniti empatiju, etiku, odgovornost. Ali može biti nezamenljiv pomoćnik – posebno kada govorimo o tačnosti i brzini obrade podataka.
Za kraj, poručuje budućim lekarima i farmaceutima da se ne plaše novih tehnologija, već da se edukuju i nauče da ih koriste pametno:
– Veštačka inteligencija nije konkurencija, već nadogradnja. Ona je ovde da nas podrži, ne da nas zameni.
Ceo razgovor sa prof. dr Jankom Samradžićem možete pogledati u novoj epizodi ePodcasta na našem YouTube kanalu.
