Brza dijagnostika, timski rad i sigurnost: kako izgleda put pacijenta od pregleda do operacije

Postoji trenutak kada čovek shvati da mora kod lekara. Nekad je to bol koji ne prolazi, nekad nelagodnost koju dugo ignorišemo, a nekad samo osećaj da nešto nije u redu. I gotovo uvek, pre svega, dolazi strah.

Kako izgleda put pacijenta, od prve sumnje do postavljanja dijagnoze i odluke o načinu lečenja, objasnio nam je dr Vojin Mihailović, hirurg iz Acibadem Bel Medic bolnice, kroz iskustvo koje spaja medicinu, organizaciju i ono najvažnije – poverenje u lekara.

Preporučujemo

Osećaj da ste u sigurnim rukama

Od trenutka kada pacijent pokloni svoje poverenje Acibadem Bel Medic bolnici ili Domu zdravlja pokreće se mehanizam koji daje pacijentu osećaj da je u sigurnim rukama. Bilo da je prvi kontakt uspostavljen preko kol centra ili dolaskom na recepciju, najbitnija je dobra trijaža kojom se pacijent upućuje odgovarajućem specijalisti ili šalje na adekvatnu dijagnostiku.

Na taj način se dobija na vremenu i izbegavaju nepotrebne dijagnostičke procedure. Nakon uspostavljanja dijagnoze daje se predlog terapije i zakazuje kontrola.

Ukoliko je situacija složenija traže se dodatna ispitivanja i multidisciplinarnim pristupom se odlučuje o potrebi za operativnim lečenjem.

– U zavisnosti od hitnosti, pacijent se ili prima u bolnicu i u najkraćem roku se organizuje preoperativna priprema, pacijent upućuje u salu ili se preoperativna priprema i operacija planiraju dogovorom službe za zakazivanje uz maksimalno poštovanje želja i potreba pacijenta. U oba slučaja značaj preoperativne pripreme je veliki jer maksimalno smanjuje rizike - kaže dr Mihailović.

Individualan pristup svakom pacijentu

Kroz ceo taj proces osim stručnosti lekara veoma je bitan i individualni pristup uz strpljenje, posvećenost i želju da se pacijentu objasne uzroci problema, načini rešavanja, hitnost ali i mogućnosti komplikacija koje operacija nosi. Na taj način se uspostavlja odnos poverenja i pacijentu je moguće otkloniti potencijalne nedoumice i strahove.

– Pre, tokom i nakon operacije timskim radom svih specijalnosti se trudimo da odgovorimo na izazove koji se mogu pojaviti i da odgovor bude efikasan i u što kraćem roku. Osim stručnih i treniranih hirurga i anesteziologa o pacijentima brinu i lekari intenzivisti, kardiolozi, neurolozi i sve druge specijalnosti, iskusni medicinski tehničari i bolničari. Bolnička hrana se sprema u našem restoranu i potpuno je prilagođena potrebama pacijenta - objasnio nam je dr Mihailović.

Hitno ili planirano – dva puta kroz hirurgiju

Pacijenti, najčešće dolaze iz dva razloga.

– Prvu grupu čine pacijenti koji dolaze zbog urgentnih stanja čije lečenje zahteva brzu trijažu, dijagnostiku i tretman. A drugu grupu čine oni pacijenti koji se javljaju zbog tegoba koje se mogu rešiti simptomatskom terapijom, manjim intervencijama ili se operativno lečenje može planirati. Kod urgentnih stanja vreme je najbitniji faktor i tu je fleksibilnost naše bolnice velika – kaže dr Mihailović.

U takvim situacijama, brzina je presudna.

– Od momenta kada se pacijent javi, u najkraćem roku možemo da organizujemo dijagnostiku, preoperativnu pripremu, operacionu salu i da zbrinemo pacijenta. To su najčešće upale slepog creva, žučne kese, ileusi ili krvarenja – objašnjava dr Mihailović.

S druge strane, planirane operacije omogućavaju drugačiji pristup.

– Kod elektivnih pacijenata postoji preoperativna priprema, timski pristup planiranju operacije, postoperativni oporavak i dalje praćenje koje se podrazumeva kod onkoloških pacijenata - kaže dr Mihailović.

Razgovor o poverenju, strahu i lečenju – novinarka i dr Vojin Mihailović tokom intervjua Foto: Tanja Tinterović

Od jednodnevne do kompleksne hirurgije 

U bolnici se radi širok spektar hirurških intervencija i operacija.

– Od takozvane male jednodnevne hirurgije, koloproktoloških intervencija, kila, žučnih kesa pa do hepatobilijarnih operacija, kolorektalne hirurgije, hirurgije pankreasa i želuca. Pomenuo bih i širok spektar operacija iz ortopedije, grudne hirurgije i urologije - kaže dr Mihailović i dodaje:

– Takođe se organizuju onkološki konzilijumi kojima se donosi pravovremena odluka bilo o operativnom lečenju ili započinjanju onkološkog tretmana kao pripremu ili zamenu za operativno lečenje. U skladu sa tim sve češće se rade i palijativne hirurške procedure kod onkoloških pacijenata.

Savremena hirurgija menja iskustvo pacijenta

Hirurgija danas izgleda drugačije nego ranije.

– Kao i u svim oblastima života tako i u medicini, razvoj nauke i tehnike donosi brze promene koje je teško pratiti. Endoskopske i laparoskopske procedure kao i robotska hirurgija doprinose bržem oporavku pacijenta. Uvođenje veštačke inteligencije može da dovede do ogromnih promena u dijagnostici ali je i dalje ljudski faktor odlučujući. Donošenje odluka i sam rad sa pacijentom je i dalje neprikosnovena privilegija lekara, doduše uz veliku pomoć razvoja tehnologije – kaže dr Mihailović.

Klinika koja raste i prati pacijenta kroz ceo proces

Razvoj sistema, kako ističe, ne prestaje.

– Možda nismo pomenuli da je u planu širenje kapaciteta i nova bolnica. Standardi lečenja u Acibadem sistemu, velikoj korporaciji, su ogromni i očekujemo da će sa otvaranjem nove bolnice porasti standardi dijagnostike, lečenja i načina praćenja pacijenata čime će korisnici dobiti novo i bolje iskustvo – kaže dr Mihailović.

Ali ono što već sada pravi razliku jeste organizacija rada. Prednost je i u neposrednoj komunikaciji.

– U Acibadem Bel Medic bolnici podrazumeva se timski rad i dobra komunikacija i koordinacija svih službi kao i kontrola kvaliteta. Kroz direktne konsultacije sa radiolozima, gastroenterolozima, anesteziolozima nalazi se najbolje rešenje za pacijenta i najkraći put do izlečenja. Put od dijagnostike do lečenja i izlečenja često skriva brojne i nekada mukotrpne konsultacije svih specijalnosti u hodu, kojih pacijent nekada i ne mora da bude svestan ali koje su neophodne da tretman bude potpun – naglašava dr Mihailović.

Put pacijenta – od prvog koraka do oporavka

Zahvaljujući takvoj organizaciji, put pacijenta je jasno definisan.

– Od samog osnivanja opšte bolnice Bel Medic radilo se na standardizaciji usluga, stvaranju protokola i rada na benefitu svakog pacijenta. Koncept rada Acibadema je sličan ali su iskustvo rada na ogromnom tržištu, postojanje sopstvenog medicinskog fakulteta kao i enormni resursi garant da će se stalno raditi na daljem unapređenju usluga u korist pacijenta. Unapređenje i povećanje efikasnosti svih etapa od dijagnostike do oporavka su zadatak svih službi i posvećenog timskog rada i medicinskog i nemedicinskog osoblja -posebno ističe dr Mihailović.

Poverenje kao početak svakog lečenja

Uprkos svemu gore navedenom sve počinje prvim kontaktom sa lekarom. Od stručnosti lekara, strpljenja, empatije i iskustva zavise svi naredni koraci.

– Pacijenti su danas sve zahtevniji, informisaniji i obrazovaniji. Moram da priznam da je to ranije bila retkost i izuzetak i da su u većini slučajeva obe strane prilazile lečenju kao formalnosti koja treba da se obavi. Danas je konkurencija velika, pristup informacijama olakšan, napredak u medicini ubrzan i mogućnosti lečenja značajno proširene. Uz sve to, pacijentu koji dolazi sa predznanjem, bilo da se radi o ličnoj obaveštenosti sa internet pretraživača ili iz tuđih iskustava najbitnije je uspostavljanje poverenja sa lekarom - kaže dr Mihailović i naglašava:

– Odnos LEKAR – PACIJENT mora da bude dvosmerna ulica, komunikacija iskrena i stručna uz podrazumevanu empatiju i etičnost lekara. Pacijent mora da bude potpuno otvoren i da da tačne informacije o bolesti dok lekar mora da upotrebi svo svoje i sva dostupna znanja o uzroku, ishodu i načinu lečenja bolesti. Za dobrog hirurga motivisan i informisan pacijent znači uspešnije lečenje i razumevanje i potencijalnih poteškoća na tom putu.

Uloga lekara je jasna.

– Ukoliko dijagnostiku i lečenje posmatramo kao proces, lekar mora da bude katalizator koji taj proces mora da učini što pristupačnijim, lakšim i bezbolnijim uz što manje nedoumica za pacijenta – objašnjava dr Mihailović.

Zašto ljudi odlažu operaciju

Jedan od čestih problema je odlaganje lečenja.

– Najčešći uzrok odlaganja operacije je lakonski stav da se loše stvari i komplikacije uvek dešavaju drugima. U pozadini je strah pacijenta od nepoznatog i od same intervencije, koji je u najvećem broju slučajeva neopravdan - kaže dr Mihailović.

Nisu retki ekstremi gde pacijenti odlažu operacije koje u početku nemaju veći uticaj na kvalitet života, nisu bolne i ne napreduju brzo. Obraćaju se lekaru kada je lečenje mnogo komplikovanije i nekada nemoguće.

– To su progresivne bolesti, bilo benigne ili maligne etiologije, koje počinju sa blažim simptomima i pacijent se polako navikava na njih menjajući životne navike i negirajući simptome. Zato je neophodno insistirati na prevenciji, sistematskim pregledima i češćim kontrolama – dodaje dr Mihailović.

Timski rad kao oslonac sigurnosti

Savremena hirurgija je timski posao.

– Timski rad lekara različitih specijalnosti smanjuje rizik i omogućava efikasnije lečenje. Resursi bolnice moraju da se koriste u potpunosti u interesu pacijenta. Stručnost, upornost i izostanak sujete su put ka lakšoj komunikaciji između lekara i značajno olakšavaju nalaženje najboljeg rešenja za pacijenta. U Acibadem Bel Medic bolnici su zaposleni iskusni i stručni lekari koji dugo rade zajedno i nadopunjuju se svojim znanjem i veštinama i čest je vanredni angažman u svrhu efikasnijeg tretmana pacijenata. Uobičajena je razmena mišljenja ordinirajućeg hirurga sa svim specijalistima koji se po potrebi uključuju u proces lečenja jer je operacija korak u procesu izlečenja – kaže dr Mihailović.

To pacijentu daje dodatnu sigurnost i osećaj da ceo sistem učestvuje u lečenju.

Prvi korak je najvažniji

Na kraju, poruka je jednostavna.

– Prvi korak je da pacijent odluči da dođe kod lekara, da se podrobno informiše o uzroku bolesti, toku i ishodu. Neophodno je da dobije odgovor o svim nedoumicama i da se oslobodi straha od lečenja i operacije. Ukoliko je nezadovoljan odgovorima i kontaktom sa doktorom, nikako ne treba da odustane od lečenja već treba da potraži drugo mišljenje – kaže dr Mihailović.

Operacija je nekada najbitniji ali nije jedini korak na putu do izlečenja.
– Najteži deo je doneti odluku i napraviti prvi korak – zaključuje dr Mihailović.

(eKlinika.rs)