Šta magnetna rezonanca otkriva o srcu: prof. dr Marija Zdravković o dijagnozi i ljudskosti

Šta kada pregled pokaže da srce ne radi kako bi trebalo, ali ne i zbog čega? Kardiomagnetna rezonanca u pojedinim slučajevima može da pruži odgovor važan za dalje lečenje. O tome kada ovaj pregled pomaže, ali i zašto pacijentu uz dijagnozu treba razgovor, u novoj epizodi ePodcasta govori prof. dr Marija Zdravković, kardiolog i direktorka KBC „Bežanijska kosa“.

Preporučujemo

Iza složenog naziva pregleda krije se pitanje koje je pacijentu sasvim jednostavno: Šta se dešava s mojim srcem? Nekada EKG i ultrazvuk pruže dovoljno informacija. Nekada pokažu promenu, ali je potrebno bolje sagledati srčani mišić da bi se razjasnilo njeno poreklo. Upravo tu, objašnjava profesorka Zdravković, magnetna rezonanca srca može da bude dragocena.

Kada magnetna rezonanca srca menja tok lečenja

Na nedavno održanom Balkanskom kongresu o kardiomagnetnoj rezonanci, kaže naša sagovornica, razgovaralo se i o pitanju koje je presudno za svakodnevni rad lekara: koga uputiti na ovaj pregled. Njegova vrednost nije u tome da ga uradi što više ljudi, već da pravi pacijent dobije odgovor na pravo pitanje.

– Najveći broj dijagnoza kod pacijenata postavi se na osnovu ovih standardnih metoda: EKG, ultrazvuk srca. Međutim, ne vidi se struktura srca. Za neke stvari je jako bitno da se vidi struktura srca da bi se na vreme utvrdilo šta je to problem – objašnjava prof. dr Marija Zdravković.

Rezonanca može da pomogne lekarima da procene funkciju srca i promene u srčanom mišiću, uključujući otok, ožiljak i fibrozu. Nalaz se tumači zajedno sa simptomima, prethodnim pregledima i drugim rezultatima. U određenim situacijama daje informacije koje utiču na izbor terapije ili smanjuju potrebu za invazivnim ispitivanjem, mada biopsija srčanog mišića i dalje ima svoje mesto kada je neophodna.

– Jako je dobro ako pogodiš kojeg pacijenta da pošalješ na magnet, a velika je greška ako misliš da magnet srca svakom treba. Postoje pacijenti koji i te kako dobiju mnogo magnetnom rezonancom i kojima se potpuno promeni terapija posle magnetne rezonance, zato što se dobije prava dijagnoza – ističe profesorka.

Pregled ne koristi jonizujuće zračenje. Ipak, pre zakazivanja treba prijaviti ugrađene uređaje i metalne delove u telu, kao i druge okolnosti važne za bezbednost pregleda. Neki ljudi teško podnose zatvoren prostor aparata. Zato je, kaže sagovornica, razgovor pre pregleda deo dobre pripreme.

– Jako je bitno razgovarati sa pacijentom i pripremiti pacijenta šta da očekuje. Sam ulazak u magnet je neprijatan za klaustrofobične ljude. Neki uspeju, kada se s njima porazgovara, da reše taj problem, a neki ne mogu – kaže prof. dr Zdravković.

„Sad znam zašto mi se to dešava“

Koliko odgovor može da znači, pokazuje slučaj žene u četrdesetim godinama koja je, prema rečima profesorke Zdravković, više puta padala u nesvest. Ona u razgovoru opisuje kako je ispitivanje otkrilo ožiljak na srcu, a nalaz magnetne rezonance pomogao timu da sagleda promene koje su povezali sa ranije neprepoznatom upalom srčanog mišića. To je iskustvo jedne pacijentkinje, a ne objašnjenje za svaki gubitak svesti: takav simptom zahteva individualnu procenu.

– Rekla nam je: „Hvala vam što na kraju znam da ne padam na psihičkoj osnovi u nesvest, jer su me svi ubeđivali da padam na psihičkoj osnovi, a ja sad znam zašto mi se to dešava.“ Mislim da je bitno da ljudi znaju šta im se dešava da bi mogli da se bore – priseća se doktorka.

Za nju je učenje ostalo deo lekarskog posla i posle preuzimanja odgovornosti za bolnicu. Govoreći o usavršavanju u inostranstvu, ispričala je da je nastavila da traži prilike da nauči više o kardiomagnetnoj rezonanci i onda kada je već bila direktorka.

– Ja sam pre svega lekar. Ja sam direktor bolnice trenutno, ne znam koliko ću dugo biti, svoj posao radim veoma posvećeno, ali ja sam pre svega lekar i ja i dan-danas primam pacijente – kaže prof. dr Zdravković.

„Svaki pacijent je poseban“

Razgovor o preciznoj dijagnostici vodi i do druge vrste pažnje: da se čovek ne svede na snimak ili šifru bolesti. Profesorka Zdravković govori o tome zašto kod složenih slučajeva traži mišljenje kolega i zašto joj je važno da pacijent razume šta mu se događa.

– Svaka bolest ima istu šifru, ona se isto piše, ali je svaki pacijent poseban. Ja prva veoma često konsultujem kolegu koji je iz druge oblasti. Dajte da ga sagledamo konzilijarno, jer to je bitno, to je i poštovanje prema pacijentu – navodi ona.

Pacijentima, kaže, nije dovoljna samo informacija koji lek da uzmu. Potrebno im je objašnjenje bolesti i osećaj da ih neko sluša, naročito kada je put do dijagnoze bio dug.

– Najvažnije je da ljudi razumeju od čega su bolesni, da razumeju kako su dotle došli da bi zaustavili taj put, da se stanje ne bi pogoršavalo. Nekad je ogroman uspeh u stvari zaustavljanje napredovanja bolesti – objašnjava profesorka dr Marija Zdravković.

Govoreći o odnosu zdravstvenih radnika prema ljudima koji dolaze u bolnicu, vraća se na misao koju je ponela iz porodice lekara: da doktor, pre svega, mora da bude čovek.

– Dovoljno je pacijentu što je bolestan, ne treba mu zaista niko sad u bolnici da doživi neku neprijatnost. Mi svi treba da budemo ljudi. Ti su ljudi došli u bolnicu ne zato što su želeli, nažalost, morali su – kaže prof. dr Marija Zdravković.

U celom razgovoru profesorka govori i o počecima u medicini, ljudima koji su je učili, pacijentima koji su promenili njen pogled na bolest i porodici koja joj je oslonac. Pogledajte celu epizodu ePodcasta sa prof. dr Marijom Zdravković na YouTube kanalu eKlinike.

(eKlinika.rs)