Zdravlje počinje u crevima: Kako mikrobiom utiče na naše telo i dugovečnost

U našim crevima živi ceo jedan svet, desetine biliona mikroorganizama koje zajedno nazivamo mikrobiom. Nauka poslednjih godina otkriva da oni ne učestvuju samo u varenju, već utiču na metabolizam, hormone gladi i sitosti, imunitet, pa čak i raspoloženje. Zato se creva sve češće nazivaju drugim mozgom, a zdravlje sve češće počinje upravo od njih. O tome će dr med. Stevan Milenković govoriti 5. decembra na Online Longevity konferenciji.

Zašto creva nazivamo drugim mozgom?

Kada kažemo da nešto osećamo „u stomaku”, retko pomislimo da to nije samo fraza. Treperenje pred ispit, grč pred važan razgovor, mir posle dobrog obroka sa dragim ljudima: sve su to poruke koje creva i mozak neprestano razmenjuju. U zidu creva nalazi se oko pola milijarde nervnih ćelija, gusta mreža koja može da radi gotovo samostalno. Zato su je naučnici nazvali drugim mozgom. Sa onim prvim povezana je vagusnim nervom, dugačkom linijom kojom informacije putuju u oba smera, a najveći deo saobraćaja ide upravo od creva ka glavi.

Preporučujemo

Ali u toj priči nismo sami. U crevima živi mikrobiom, desetine milijardi bakterija i drugih mikroorganizama, otprilike koliko i ćelija našeg tela. Dugo smo ih smatrali pukim putnicima, a danas znamo da su pre saradnici. One razlažu ono što mi sami ne možemo da svarimo, učestvuju u stvaranju vitamina, treniraju imuni sistem, čija većina ćelija živi upravo uz creva, i proizvode supstance koje utiču na mnogo udaljenije organe nego što smo mislili.

Kakve veze imaju crevne bakterije sa glađu, sitošću i mršavljenjem?

Mnogi ljudi koji godinama bezuspešno pokušavaju da smršaju veruju da im nedostaje volje. Istina je složenija. Osećaj gladi i sitosti nije stvar karaktera, već hormona. Želudac luči grelin, hormon koji nam javlja da je vreme za jelo. Masno tkivo luči leptin, koji mozgu poručuje da ima dovoljno zaliha. A posebne ćelije u zidu creva, posle obroka, luče hormone sitosti, među kojima je i GLP-1, isti onaj koji danas oponašaju savremeni lekovi za mršavljenje.

Tu na scenu stupa mikrobiom. Kada dobre bakterije dobiju vlakna iz povrća, mahunarki i celovitih žitarica, one ih fermentišu i stvaraju kratkolančane masne kiseline. Te male molekule hrane ćelije creva, čuvaju crevnu barijeru i podstiču lučenje hormona sitosti. Drugim rečima, kada nahranimo svoje bakterije, one nam uzvraćaju osećajem da smo siti. Kada ih godinama hranimo prerađenom hranom, šećerom i belim brašnom, ravnoteža se menja, upala tinja, a signali gladi i sitosti postaju sve nepouzdaniji.

– Pacijenti mi često kažu da su probali sve dijete i da ništa ne deluje. Retko ko im je objasnio da u tom procesu učestvuju i milijarde stanara u crevima. Kada počnemo da brinemo o njima, menja se i odnos prema hrani, i to bez gladovanja – kaže dr med. Stevan Milenković, načelnik koloproktologije na Klinici za opštu hirurgiju u Bremenu i ekspert za mikrobiom.

Kako mikrobiom utiče na raspoloženje i starenje?

Veza creva i mozga ne zaustavlja se na apetitu. Najveći deo serotonina, molekula koji povezujemo sa raspoloženjem, nastaje upravo u crevima, gde reguliše njihov rad i šalje poruke nervnom sistemu. Nije slučajno što se loše raspoloženje i stres tako često osete u stomaku, niti što problemi sa varenjem tako često prate anksioznost. Istraživanja povezuju narušen mikrobiom i sa hroničnom upalom, insulinskom rezistencijom i bržim starenjem, zbog čega creva sve češće stoje u središtu priče o dugovečnosti.

Male promene u ishrani koje mogu da pomognu mikrobiomu

Dobra vest je da mikrobiom nije zapisan u kamenu. Menja se iz nedelje u nedelju, u zavisnosti od toga šta jedemo, kako spavamo i koliko se krećemo. Ne treba nam skup protokol, niti savršen jelovnik. Raznovrsnost je važnija od strogoće: što više različitih biljaka stigne na naš tanjir tokom nedelje, to je bakterijska zajednica bogatija. Šaka pasulja u čorbi, kiseli kupus zimi, jogurt ili kefir uz doručak, orašasti plodovi umesto keksa, šetnja posle ručka i miran san malim koracima menjaju unutrašnji svet koji ne vidimo, a koji nas svakoga dana čuva.

Foto: zdravacreva.rs

O zdravlju creva i dugovečnosti na Online Longevity konferenciji

O tome kako mikrobiom utiče na upalu, metabolizam i zdravo starenje, i šta svako od nas može da uradi već od sutra, dr med. Stevan Milenković govoriće na Online Longevity konferenciji, u subotu, 5. decembra, u 10.35 časova. Njegovo predavanje „Creva kao centar dugovečnosti: mikrobiom, upala i metaboličko zdravlje” deo je celodnevnog programa na kome 16 lekara i stručnjaka iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Nemačke, Švajcarske i SAD govori o snu, mišićima, hormonima, ishrani, stresu i mentalnom zdravlju.

Dr Milenković je načelnik koloproktologije na Klinici za opštu hirurgiju u Bremenu i ekspert za mikrobiom. Kroz platformu ZdravaCreva već godinama približava nauku o crevima ljudima van medicinske struke, jezikom kojim lekar objašnjava uz kafu. Konferencija se u potpunosti odvija onlajn, posle svakog predavanja publika ima deset minuta za pitanja, a snimak ostaje dostupan 30 dana. Od svake ulaznice organizatori doniraju pet evra NURDOR-u, Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka. Program je dostupan na sajtu zdravacreva.rs/konferencija, a ulaznicu možete kupiti na zdravacreva.rs/konferencija/ulaznica.

Možda je najvažnija pouka nauke o mikrobiomu upravo ta da nikada ne jedemo sami. Svaki obrok delimo sa bićima koja ne vidimo, a koja nam vraćaju onoliko pažnje koliko im poklonimo. Briga o crevima zato nije još jedna obaveza na dugačkoj listi, već jedan od najjednostavnijih načina da se pobrinemo za celo telo.

(eKlinika.rs/PR)