Da li simptomi išijasa zavise od godina i da li je lečenje kod starijih osoba komplikovanije?

Bol koji se iz zadnjice spušta niz nogu, ponekad sve do stopala, može da bude znak išijasa. Posle 50. godine lekar, pored diskus hernije, razmatra i suženje kanala u donjem delu kičme. Za pregled je važno da kažete dokle se bol širi, kada se pojačava i da li osećate slabost u nozi.

Kako da prepoznamo išijas, mogu li simptomi da se maskiraju?

Išijas se najčešće javlja kada je nadražen ili pritisnut koren živca u donjem delu kičme. Bol obično zahvata jednu nogu i može da se širi iz zadnjice niz zadnju stranu butine, preko lista do stopala. Neki ga opisuju kao pečenje, a drugi kao oštar bol nalik udaru struje.

Preporučujemo

Uz bol mogu da se jave trnci, utrnulost ili slabost u nozi i stopalu. Ponekad se tegobe pojačaju kada kašljemo, kinemo ili se pomerimo, ali to mogu da budu i simptomi nekih drugih stanja

. Bol u krstima može da prati išijas, ali bol u nozi često je izraženiji. Lekaru je važno da zna gde bol počinje i dokle se spušta. Na pregledu može da proveri snagu mišića, osećaj dodira i reflekse. Ti nalazi, zajedno sa opisom bola, pomažu mu da proceni da li tegobe potiču od korena živca.

Šta posle 50. godine može da izazove bol niz nogu i da li je oporavak komplikovaniji nego kod mladih?

Jedan od čestih uzroka išijasa je diskus hernija. Do nje dolazi kada se deo diska između pršljenova izboči i nadraži ili pritisne koren živca. Tegobe mogu da počnu naglo, ali i da se razvijaju postepeno. S godinama promene na diskovima i zglobovima kičme mogu da suze prostor kroz koji prolaze nervi. To suženje zove se spinalna stenoza. Kada se javi u donjem delu kičme, može da izazove bol, osećaj težine ili trnjenje u jednoj ili obe noge.

Kod spinalne stenoze tegobe se često pojačavaju tokom hodanja ili dužeg stajanja. Nekima bude lakše čim sednu ili se blago nagnu napred. Ako primetite takav obrazac, recite lekaru posle koliko vremena ili pređene udaljenosti počinju tegobe i u kom položaju popuštaju.

Opšte stanje organizma ima dosta uticaja na to koliko će lečenje i oporavak da traju, a podrazumeva godine, prethodne povrede i nivo fizičke aktivnosti.

Kako da se krećemo i da li da vežbamo dok traju tegobe

Ako simptomi dopuštaju, nastavite sa svakodnevnim aktivnostima u meri u kojoj ih podnosite. Kraće šetnje i povremena promena položaja mogu da budu podnošljivije od dugog sedenja ili ležanja. Ako duža šetnja pojačava tegobe, probajte da je podelite na nekoliko kraćih.

Fizioterapeut može da prilagodi vežbe tegobama koje imate i pokretima koje trenutno možete da izvedete. Recite mu da li se bol pri određenom pokretu spušta dalje niz nogu ili se javljaju trnci. Na osnovu toga može da promeni izbor vežbi ili njihov intenzitet.

U randomizovanoj kliničkoj studiji objavljenoj u časopisu Annals of Internal Medicine učestvovalo je 220 osoba od 18 do 60 godina koje su imale išijas kraće od tri meseca. Jedna grupa je dobila savete i rano upućivanje na četiri nedelje fizikalne terapije, a druga samo savete. Posle šest meseci grupa koja je ranije počela terapiju imala je nešto manje ograničenja u svakodnevnim aktivnostima.

Kada da zakažemo pregled i da li je potrebno snimanje

Zakažite pregled obavezno ako bol postaje jači, ako vas sprečava da obavljate uobičajene aktivnosti ili ako posle nekoliko nedelja nema poboljšanja. Recite lekaru da li ste već imali slične tegobe i šta se ovog puta promenilo. Korisno je i da navedete koje lekove već uzimate.

Odluka o snimanju zavisi od simptoma i nalaza pregleda. Magnetna rezonanca se obično razmatra kada postoji sumnja na ozbiljniji uzrok ili kada bi rezultat mogao da promeni plan lečenja. Lekar može da proceni da li je dovoljno da se tegobe prate uz dogovorenu terapiju ili je potreban pregled specijaliste.

Ako razmišljate o leku protiv bolova, pitajte lekara ili farmaceuta šta je prikladno za vas. Posebno je važno da kažete ako imate bolest bubrega, čir na želucu ili uzimate lekove protiv zgrušavanja krvi. Ti podaci utiču na izbor leka i procenu rizika od neželjenih dejstava.

Koji simptomi zahtevaju hitnu procenu

Odmah se javite hitnoj službi ako uz bol koji se širi niz nogu primetite novu utrnulost oko genitalija, između nogu ili oko čmara. Isto važi ako odjednom teško započinjete mokrenje, ne možete da mokrite ili izgubite kontrolu nad mokrenjem ili stolicom. Ovi simptomi mogu da ukažu na ozbiljan pritisak na živce u donjem delu kičme.

Hitna procena je potrebna i ako bol nalik išijasu zahvati obe noge ili ako se u obe noge javi izražena slabost ili utrnulost koja se pogoršava. Recite kada su simptomi počeli i koliko brzo napreduju. Ako ste primetili i promenu u mokrenju ili pražnjenju creva, pomenite je odmah.

Ako primetite novu slabost samo u jednoj nozi bez obzira na godine života, javite se lekaru što pre, čak i ako bol popušta. Slabost možete da primetite po tome što vam stopalo zapinje pri hodu ili teže podižete njegov prednji deo. Lekaru navedite tačno koji pokret vam je postao težak i od kada.

(eKlinika.rs)