Svaka treća osoba oseća bol u leđima: Nekoliko jednostavnih navika pomaže da ga umanjite

Bol u leđima jedan je od najčešćih zdravstvenih problema savremenog čoveka. Kičmeni stub je glavni oslonac tela, koji omogućava da stojimo uspravno, krećemo se i obavljamo svakodnevne aktivnosti. Istovremeno, mora da bude dovoljno čvrst da pruža stabilnost, ali i dovoljno fleksibilan da omogući pokretljivost. Zbog toga ne čudi što se veliki broj ljudi tokom života suočava sa različitim vrstama bolova u leđima.

Najčešći uzroci bola u leđima

Bol može da potiče od istegnutih mišića, ligamenata i tetiva, ali i od diskus hernije, preloma i drugih problema u gornjem, srednjem ili donjem delu leđa. Nekada se simptomi javljaju iznenada, dok se u mnogim slučajevima tegobe razvijaju postepeno tokom vremena.

Mnogi problemi sa leđima povezani su sa svakodnevnim navikama, među kojima se izdvajaju nepravilno držanje tela tokom sedenja za radnim stolom ili za volanom, često ponavljanje istih pokreta, preterano opterećenje organizma, nepravilno podizanje, guranje ili povlačenje tereta.

Kičmeni stub sastoji se od 24 pršljena poređanih jedan iznad drugog. Kada se posmatra sa strane, zdrava kičma ima oblik slova „S“. Takva struktura omogućava ravnomernu raspodelu opterećenja i štiti kičmenu moždinu - mrežu nerava koja prenosi osećaje i kontroliše pokrete celog tela.

Naprezanje mišića

Jedan od najčešćih uzroka bola u leđima jeste preopterećenje mišića koji okružuju kičmeni stub. Ovakve tegobe najčešće se javljaju u predelu vrata i donjeg dela leđa, jer upravo ti delovi nose najveći deo telesne težine.

Povrede

Kontaktni sportovi, saobraćajne nezgode i padovi mogu da izazovu različite povrede - od blagih istegnuća mišića do diskus hernije i preloma koji oštećuju kičmeni stub ili kičmenu moždinu.

Mišićni grčevi

Oštar, probadajući bol u donjem delu leđa može da bude posledica mišićnih spazama. Tada dolazi do naglog i nevoljnog stezanja mišića koje podseća na grč.

Osteoartritis

Osteoartritis može da zahvati pršljenove kada se hrskavica između njih postepeno troši. Koštani izdanci ili diskus hernija tada mogu da vrše pritisak na nerve i izazovu bol.

Trudnoća

Bol u leđima čest je i tokom trudnoće. Hormonske promene i povećanje telesne težine stvaraju dodatno opterećenje za kičmu i noge.

Nespecifičan bol u leđima

Ponekad se bol javlja bez jasno utvrđenog uzroka. Takvo stanje naziva se nespecifičan bol u leđima i može da bude povezano sa slabijom muskulaturom, koja ne uspeva adekvatno da podnese svakodnevne aktivnosti poput hodanja, saginjanja i istezanja.

Simptomi koji mogu da prate bol u leđima

Bol u leđima ne mora da bude jedini simptom. Pored tupog ili oštrog bola, mogu da se jave i bol koji se širi niz ruke ili noge, utrnulost, peckanje ili trnjenje ili slabost mišića.

Gubitak kontrole nad mokrenjem ili pražnjenjem creva, nemogućnost mokrenja ili izražena slabost mišića mogu da ukazuju na ozbiljno stanje, poput pritiska na kičmenu moždinu, i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

Kada treba da se javite lekaru?

Pregled lekara preporučuje se nakon pada ili druge povrede, kada bol ometa svakodnevne aktivnosti, ukoliko traje duže od šest nedelja ili ako se širi na druge delove tela. Tokom pregleda lekar će proceniti pokretljivost i proveriti funkciju nerava. Na osnovu nalaza često može da odredi naredne korake u dijagnostici i lečenju.

Lečenje bola u leđima

Terapija zavisi od uzroka bola i dela leđa koji je zahvaćen.

Kretanje umesto mirovanja

Iako se ranije često savetovalo strogo mirovanje, danas se zna da ono uglavnom nije najbolje rešenje. Umerena fizička aktivnost i pažljivo odabrane vežbe mogu da pomognu u smanjenju bola, jačanju potpore kičmi i poboljšanju pokretljivosti. Fizijatar ili fizioterapeut mogu da osmisle individualni program vežbi prilagođen potrebama pacijenta.

Lekovi protiv bolova

Lekovi koji se izdaju bez recepta, kao i primena hladnih ili toplih obloga, često ublažavaju simptome. Po potrebi lekar može da propiše jače lekove, ali njihova upotreba zahteva oprez zbog mogućih neželjenih efekata.

Dodatne terapije

Kod pojedinih osoba olakšanje mogu da donesu kiropraktičke metode, akupunktura i terapijska masaža.

Hirurško lečenje

Ako postoji ozbiljno oštećenje kosti, diskus hernija ili pritisak na nerv, može da bude potrebna operacija. Ipak, kod hroničnog bola lekari uglavnom najpre pokušavaju sa konzervativnim metodama lečenja.

Psihološka podrška

Savetovanje sa stručnjakom može da pomogne osobama koje se suočavaju sa dugotrajnim bolom i psihološkim posledicama koje on često nosi, uključujući simptome depresije.

Kako smanjiti rizik od bola u leđima?

Redovno vežbajte. Jačanje mišića trupa i mišića koji podržavaju kičmu doprinosi boljoj stabilnosti i ravnoteži. Hodanje predstavlja jednostavnu i veoma korisnu aktivnost za zdravlje donjeg dela leđa.

Vodite računa o držanju tela. Prilikom sedenja, stajanja i hodanja trudite se da uši, ramena i kukovi budu u istoj liniji. Teške predmete podižite koristeći snagu nogu i kukova, uz održavanje ravnih leđa.

Spavajte u odgovarajućem položaju. Spavanje na boku, uz dušek srednje čvrstine, može da pomogne u očuvanju zdravlja kičme.

Prestanite da pušite. Pušenje smanjuje dotok krvi u tkiva, zbog čega mišići i druge strukture ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija potrebnih za pravilan oporavak i funkcionisanje.

(eKlinika.rs)