Tri pristupa hroničnom bolu u donjem delu leđa: Šta zaista kažu naučni dokazi

Kada bol u donjem delu leđa traje mesecima, mnogi se nađu u začaranom krugu analgetika, mirovanja i straha od pokreta. Ipak, savremene smernice pokazuju da lekovi nisu jedino rešenje. Akupunktura, vežbanje u vodi i kognitivno-bihejvioralna terapija mogu pomoći pojedinim pacijentima, ali dokazi za ove metode nisu podjednako uverljivi.

Bol u donjem delu leđa vodeći je uzrok onesposobljenosti u svetu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 2020. godine sa ovim problemom živelo je oko 619 miliona ljudi, a očekuje se da će taj broj do 2050. porasti na 843 miliona.

Hroničnim se smatra bol koji traje duže od tri meseca. U približno 90 odsto slučajeva nije moguće pronaći jedno određeno oboljenje ili oštećenje koje bi u potpunosti objasnilo tegobe. Tada govorimo o nespecifičnom bolu u donjem delu leđa.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da lečenje bude prilagođeno osobi i da obuhvati kombinaciju edukacije, vežbanja, fizičkih i psiholoških metoda. Jedna terapija najčešće nije dovoljna za sve pacijente.

1. Akupunktura može pomoći, ali rezultati nisu isti kod svih

Tokom akupunkture veoma tanke igle postavljaju se u određene tačke na telu. Pretpostavlja se da ova stimulacija može uticati na puteve kojima se prenosi bol i podstaći oslobađanje supstanci koje učestvuju u njegovom ublažavanju.

Ipak, naučni rezultati nisu ujednačeni. Cochrane pregled, koji je obuhvatio 33 studije i više od 8.000 učesnika, pokazao je da akupunktura može biti bolja od izostanka terapije kada su u pitanju kratkotrajno ublažavanje bola i poboljšanje funkcije.

Kada je upoređena sa lažnom akupunkturom, kod koje se igle ne postavljaju na uobičajen način, prednost je bila znatno manja i verovatno bez većeg kliničkog značaja. Kvalitet dokaza kretao se od umerenog do veoma niskog.

Ako se pacijent odluči za ovaj pristup, važno je da tretman obavlja odgovarajuće obučen stručnjak koji koristi sterilne igle za jednokratnu upotrebu. Akupunktura ne treba da zameni pregled kada postoji sumnja na ozbiljan uzrok bola.

2. Vežbanje u vodi rasterećuje kičmu i olakšava pokret

Hidroterapija u ovom kontekstu ne podrazumeva samo boravak u toploj vodi, već stručno osmišljen program vežbi u bazenu.

Voda smanjuje opterećenje zglobova i kičme, pa pokreti koji su na suvom bolni ili teški mogu postati lakši. Otpor vode istovremeno omogućava postepeno jačanje mišića, dok toplota može doprineti opuštanju i smanjenju ukočenosti.

Analize dosadašnjih studija pokazuju da vežbanje u vodi može ublažiti bol, smanjiti onesposobljenost i poboljšati pokretljivost kod osoba sa hroničnim nespecifičnim bolom u donjem delu leđa.

Međutim, kvalitet dokaza u pojedinim pregledima ocenjen je kao nizak ili veoma nizak. Rezultati takođe pokazuju da vežbe u vodi nisu nužno efikasnije od dobro prilagođenih vežbi na suvom. Njihova najveća prednost može biti to što ih lakše podnose osobe kojima bol, višak kilograma ili problemi sa zglobovima otežavaju klasično vežbanje.

Program bi trebalo prilagoditi zdravstvenom stanju, kondiciji i uzroku tegoba. Hidroterapija nije pogodna za svakoga, posebno u slučaju otvorenih rana, određenih infekcija, nekontrolisanih srčanih problema ili inkontinencije.

3. Kognitivno-bihejvioralna terapija ne znači da je bol „samo od glave”

Kognitivno-bihejvioralna terapija, poznata kao KBT, često izaziva otpor kod pacijenata koji strahuju da im neko poručuje da umišljaju bol. To nije cilj ove terapije.

Hronični bol je stvaran, ali na njegov intenzitet i uticaj na život mogu da utiču strah, stres, nesanica, izbegavanje pokreta i uverenje da će svaka aktivnost izazvati novo oštećenje.

KBT pomaže da prepoznamo obrasce koji održavaju krug bola i onesposobljenosti. Pacijenti uče kako da postepeno povećavaju aktivnost, bolje upravljaju stresom, smanje strah od pokreta i razviju korisnije strategije za svakodnevno funkcionisanje.

Cilj nije da sebe ubedimo da bol ne postoji, već da on manje upravlja našim životom. Svetska zdravstvena organizacija ubraja kognitivno-bihejvioralnu terapiju među pristupe koji se mogu ponuditi odraslima sa hroničnim primarnim bolom u donjem delu leđa, najčešće kao deo kombinovanog programa.

Nijedna metoda nije čudotvorno rešenje

Akupunktura, vežbanje u vodi i KBT ne deluju jednako kod svih i ne treba ih posmatrati kao zamenu za pravilnu dijagnozu. Najbolji rezultati obično se postižu kada su deo plana koji može obuhvatiti edukaciju, redovnu fizičku aktivnost, prilagođene vežbe, poboljšanje sna i, kada je potrebno, lekove.

Dugotrajno mirovanje uglavnom nije rešenje. Kod nespecifičnog bola cilj je postepeno vraćanje pokretu i aktivnostima, u granicama koje lekar ili fizioterapeut proceni kao bezbedne.

Kada bol u leđima zahteva hitan pregled

Odmah treba potražiti medicinsku pomoć ako je bol praćen:

• gubitkom kontrole nad mokrenjem ili pražnjenjem creva
• utrnulošću predela između nogu
• iznenadnom ili sve izraženijom slabošću nogu
• povišenom temperaturom i lošim opštim stanjem
• jakim bolom nakon pada ili povrede
• neobjašnjivim gubitkom telesne mase
• ranijim malignim oboljenjem
• bolom koji se brzo pogoršava ili ne popušta ni u mirovanju.

Ovi simptomi ne znače nužno da postoji ozbiljna bolest, ali zahtevaju pravovremenu procenu. Kod hroničnog bola najvažnije je da ne tražimo jednu univerzalnu terapiju, već kombinaciju pristupa koja odgovara uzroku tegoba, zdravstvenom stanju i potrebama svakog pacijenta.

(eKlinika.rs)