Inkontinencija kod žena: Problem o kojem ćutimo, a koji pogađa skoro svaku drugu od nas

O inkontinenciji se i dalje govori tiho, gotovo šapatom. Mnoge žene o ovom problemu ne pričaju ni sa partnerom, ni sa prijateljicama, a kamoli sa lekarom. Razlog je najčešće stid, ali i pogrešno uverenje da je „normalno“ da nakon porođaja, sa godinama ili u menopauzi počnemo da gubimo kontrolu nad mokrenjem.

Preporučujemo

U ePodkastu eKlinike, dr Jelena Jevtić Akif, specijalista ginekologije i akušerstva, otvoreno govori o tome zašto ćutanje samo produbljuje problem i zašto je važno da reagujemo na vreme.

Nismo usamljene, i to je važno da znamo

Prema podacima koje iznosi dr Jevtić Akif, čak do 60 odsto žena u reproduktivnom periodu ima neki oblik inkontinencije. Taj procenat je verovatno i veći, jer mnoge žene nikada ne potraže pomoć.

Problem ne bira godine. Može početi već u kasnim tridesetim, često kao takozvana stres inkontinencija, a sa starenjem i ulaskom u menopauzu simptomi mogu postati izraženiji i kompleksniji.

Koje vrste inkontinencije postoje?

Najčešće razlikujemo tri oblika:

Stres inkontinencija podrazumeva nevoljno oticanje mokraće pri naporu, kijanju, kašljanju, smejanju ili skakanju. Dakle, nema kontrakcija bešike, već dolazi do popuštanja potpornih struktura karličnog dna.

Urgentna inkontinencija javlja se kada iznenada osetimo snažan i neodložan nagon za mokrenjem, uz osećaj da nećemo stići do toaleta. U ovom slučaju bešika se nevoljno kontrahuje.

Mešovita inkontinencija predstavlja kombinaciju oba tipa i česta je kod žena posle 55. godine.

Prvi znaci su često suptilni. Kapljica na vešu posle kijanja ili osećaj da moramo da potrčimo do toaleta jer ne možemo da izdržimo. Upravo tada je trenutak da se obratimo lekaru. Problem se bez terapije ne povlači, već vremenom postaje izraženiji.

Ko je u riziku?

Faktori rizika su brojni. Godine života, trudnoće i porođaji, gojaznost koja dodatno opterećuje karlično dno, ali i hronične bolesti poput dijabetesa, multiple skleroze ili Parkinsonove bolesti. Menopauza ima poseban uticaj, jer pad hormona dovodi do slabljenja i atrofije tkiva uretre i sfinktera.

Često se veruje da carski rez štiti od inkontinencije. Međutim, trudnoća sama po sebi tokom devet meseci vrši pritisak na mišiće i vezivno tkivo karličnog dna. Uz to, carski rez je operativni zahvat tokom kog može doći do oštećenja nervnih struktura, pa ni ovaj način porođaja ne isključuje rizik.

Kako se postavlja dijagnoza?

Prvi korak je detaljan razgovor sa pacijentkinjom. Na osnovu simptoma lekar često može da pretpostavi o kom tipu inkontinencije je reč. U saradnji sa urolozima rade se i urodinamski testovi koji mere pritisak u bešici tokom punjenja i pražnjenja.

Zanimljivo je da žene ponekad subjektivno doživljavaju simptome mnogo težim nego što to objektivni testovi pokažu. Ipak, osećaj nelagodnosti i ograničenja u svakodnevnom životu sasvim je realan i zahteva ozbiljan pristup.

Da li su Kegelove vežbe dovoljne?

Terapija zavisi od tipa i stepena inkontinencije. Kod urgentne inkontinencije operacija nema efekta. Tada je važan trening bešike, uz postepeno produžavanje intervala između mokrenja i izbegavanje stimulansa kao što su alkohol i kofein.

Kod stres inkontinencije primenjuju se konzervativne metode, ali i operativni zahvati kada je to potrebno.

U poslednje vreme sve više se govori i o regenerativnim metodama, uključujući laserske procedure. Laser deluje tako što učvršćuje postojeća kolagena vlakna i podstiče stvaranje novog kolagena i elastina. Prvi efekti vide se nakon nekoliko nedelja, dok potpuni proces obnavljanja tkiva traje nekoliko meseci. Procedura se obično ponavlja na godinu do godinu i po dana.

Poruka ženama koje se stide

Možda je najvažnija poruka da nismo same. Inkontinencija nije znak slabosti niti nešto što treba da trpimo u tišini. To je medicinski problem za koji danas postoje različite terapijske opcije.

Dr Jelena Jevtić Akif podseća da se i same lekarke susreću sa sličnim izazovima, te da je važno da pomoć potražimo čim primetimo prvi simptom. Što ranije reagujemo, veće su šanse da problem držimo pod kontrolom i sačuvamo kvalitet života.

Za sve detalje, objašnjenja i praktične savete, pogledajte ceo razgovor sa dr Jelenom Jevtić Akif u ePodkastu eKlinike.

(eKlinika.rs)