Krvni pritisak pada i raste u toku 24 sata, koje su normalne vrednosti posle fizičke aktivnosti?

Normalno je da posle vežbanja pritisak varira, ali postoje i određeni faktori koji mogu biti znak mogućih zdravstvenih problema

Krvni pritisak je jačina pritiska krvi na zidove arterija, u normalnim okolnostima, on varira tokom dana. Kardiolozi kažu da ljudsko telo nije mašina i da je uobičajeno da su tokom jednog dela dana vrednosti pritiska nešto veće, a potom i niže. Na primer, posle trčanja ili plivanja srce jače radi, usled čega neminovno dolazi do povećanja krvnog pritiska. Kada prestane fizička aktivnost i kada se malo odmorimo, pritisak se ponovo vraća na prvobitne vrednosti. Ipak, brzina kojom se pritisak vraća u normalne vrednosti posle fizičke aktivnosti može biti pokazatelj kvaliteta zdravlja.

Varijacije pritiska

Preporučujemo

Normalne vrednosti krvnog pritiska su 120/80 mmHg – 120 je gornji pritisak (sistolni), a 80 donji (dijastolni). Moguće je da tokom dana, na primer, vrednosti budu više, tj. da dođe do privremene radno zavisne hipertenzije, samo kada smo na radnom mestu. Kod ovih osoba arterijski krvni pritisak se spontano normalizuje kada završe smenu.

Pojedine osobe burnije reaguju i na promene vremena.

Meteoropate pogađaju promene vazdušnog pritiska, pa se kod njih beleže nagli skokovi pritiska, iznad 180/90 mmHg, uz pojavu glavobolje i osećaja stezanja u grudima.

I prečesto merenje pritiska može dovesti do varijacija – obično u vidu porasta krvnog pritiska. Merenje pritiska više od 10 puta dnevno izaziva stres, tokom kojeg pritisak normalno raste.

Kada je najniži pritisak?

Lekari okupljeni u Udruženju za hipertenziju Srbije navode da je najniža vrednost pritiska oko 02 časa ujutru, nakon čega pritisak polako raste i priprema nas za buđenje. Oko 12 časova dolazi do laganog pada, a zatim pritisak ponovo raste od 16 do 23 časa, dok od 23 do 02 časa ponovo opada.

Zašto se povećava krvni pritisak tokom vežbanja?

Tokom fizičkog vežbanja, gornji pritisak se privremeno povećava jer, u uslovima fizičkog napora, srce jače i brže pumpa krv kako bi u mišiće stigle dovoljne količine kiseonika i hranljivih materija.

Normalno je da posle vežbanja pritisak varira, ali postoje i određeni faktori koji mogu biti znak mogućih zdravstvenih problema.

Kada prestanemo sa vežbanjem, pritisak se vraća na prvobitne vrednosti u roku od nekoliko sati. Dešava se da kod određenih osoba, posebno sportista u dobroj kondiciji, pritisak ostane nešto niži još neko vreme.

Jak skok pritiska tokom vežbanja

Ponekad se dešava da krvni pritisak poraste više nego obično tokom fizičke aktivnosti – dolazi do takozvanog, hipertenzivnog odgovora na vežbanje.

Ukoliko su vrednosti gornjeg krvnog pritiska posle vežbanja iznad 210 mmHg kod muškaraca ili 190 mmHg kod žena, savetuje se konsultacija sa lekarom.

Stručnjaci upozoravaju i na to da veoma visoke vrednosti krvnog pritiska tokom umerene fizičke aktivnosti mogu biti tihi znak kardiovaskularnih problema, čak i ako osoba nema dijagnozu hipertenzije.

Kada je potrebno da zovemo hitnu pomoć?

Ukoliko su vrednosti pritiska posle fizičke aktivnosti iznad 180/120 mmHg, a prate ih nedostatak daha, bol u grudima, osećaj slabosti, utrnulost ili promene vida, neophodno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć, jer sve ove tegobe mogu da budu simptomi moždanog ili srčanog udara.

Šta da radimo ako već imamo hipertenziju?

Lekari preporučuju umerenu fizičku aktivnost, na primer, šetnju od 30 minuta dnevno, kao odličan način za regulaciju šećera i krvnog pritiska. Redovna i umerena aktivnost povoljno utiče na faktore rizika kao što su:

• visok krvni pritisak
• prekomerna telesna težina
• povišene masnoće u krvi

Naglasak je na umerenim aktivnostima i postepenom povećanju intenziteta vežbanja. U nekim slučajevima, u dogovoru sa lekarom, pacijent može uzimati lekove pre fizičke aktivnosti.

Savetuje se praćenje vrednosti pritiska pre, tokom i posle vežbanja, kako bi se proverilo kako telo reaguje na aktivnost.

Takođe, važno je da vežbanje bude praćeno:

- adekvatnom ishranom

- dovoljnim unosom vode

- aktivnostima na otvorenom (ako je kvalitet vazduha dobar)

Vežbe treba da budu umerenog intenziteta, preporučuju se hodanje i plivanje. Osobe sa visokim pritiskom ne bi trebalo da praktikuju vežbe tokom kojih se podize velika težina.

Vežbanje i nizak krvni pritisak

Ukoliko osoba ima nizak krvni pritisak (hipotenziju) i dalje može da vežba, ali uz oprez. Vežbe praćene brzim promenama položaja (npr. naglo ustajanje, skok iz čučnja) mogu izazvati vrtoglavicu i/ili mučninu.

Ovim osobama se savetuje fizička aktivnost u stabilnim položajima, bez naglih pokreta.

Moguće komplikacije krvnog pritiska tokom vežbanja

Nagli skok krvnog pritiska – može biti znak hipertenzije ili povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Nagli pad krvnog pritiska – može ukazivati na komplikacije, naročito kod pacijenata sa hipertenzijom.

Krvni pritisak se uopšte ne menja tokom vežbanja – takođe može biti alarm, savetuje se pregled.