Nagle promene vremena nisu samo meteorološki već i sve veći zdravstveni problem. Oscilacije krvnog pritiska, bolovi u kostima, glavobolje najčešći su problemi zbog kojih se, sa svakom promenom vremena, pune čekaonice u domovima zdravlja. Na nagle promene vremena reaguju i deca i posebno hronični pacijenti kod kojih bolest može da se iskomplikuje i bude povod za bolničko lečenje.
Meteoropatske tegobe nisu isključivo telesni zdravstveni problem
Priče o vremenskim prilikama danas su sve češće i upozorenja na šire obuhvaćene opasnosti po zdravlje zbog nagle promene vremena. Stručnjaci navode da ljudska vrsta reaguje hiljadama godina na meteorološke promene. Vetrovito, pretoplo, jako hladno, vlažno vreme sa većim odstupanjem prosečnog vazdušnog pritiska, pojačana jonizacija, ultraljubičasto zračenje, izraženije atmosferske padavine deluju i na telo i na psihu čoveka. Meteoropatija se na osnovu toga određuje kao bolesno stanje, preterana reakcija na prisutne vremenske promene.
– Meteoropatska stanja su problemi prilagođavanja na promene vremena praćene izraženijim zdravstvenim tegobama. Pretpostavlja se da meteoropatija pogađa oko 30 odsto opšte populacije. U vremenu u kome živimo, sa sve izraženijim i učestalijim klimatskim promenama i meteoropatske tegobe su kod ljudi teže podnošljive i predstavljaju sve značajniji zdravstveni, ekonomski i društveni problem – kaže za portal eKlinika profesor neurologije u penziji prof. dr Milorad Žikić.
Na nagle promene vremena reaguju sve osobe
Naziv meteoropatija potiče od grčkih reči “meteoron” – nebeska pojava i “patos” – bolest. Prof. dr Žikić navodi da se promene uzrokovane naglim promenama vremena i nepovoljnim vremenskim uslovima ponekad zapažaju i kod zdravih osoba koje se tada najčešće žale na smetnje u koncentraciji pažnje, otežano obavljanje zahtevnijih poslova i probleme sa spavanjem.
– Vremenske prilike mogu zadati zdravstvene tegobe osobama sklonim određenim bolesnim stanjima (migreničari, akutna bolna stanja…) i pacijentima sa prethodno registrovanim hroničnim bolestima (astmatičari, hipertoničari, reumatičari …). Meteoropatija ima prepoznatljiv uzrok, tok i predvidiv ishod, što su sve pokazatelji da spada u kategoriju povremenih i prolaznih bolesnih stanja, bilo izolovano ili udruženo. Za razliku od hroničnih bolesti i teških akutnih oboljenja u užem smislu reči, meteoropatija nastaje, traje i prolazi sa vremenskim odrednicama, od njihove najave do stišavanja i prestanka klimatskih turbulencija ili njihovih oscilacija – objašnjava prof. Žikić.
Bolovi su i posledica zakona fizike
Bolovi u skoro svakoj kosti u telu, ili glavobolje i druge zdravstvene smetnje, mogu biti rezultat našeg (ličnog) subjektivnog osećaja, ali su i posledica delovanja zakona fizike.
-Nagle promene vremena ili nepovoljni vremenski uslovi koji traju duže, na primer tokom velike hladnoće ili toplotnih talasa, povećane vlažnosti i nižeg vazdušnog pritiska, deluju na hipofizu zbog čega se pojačava lučenje hormona stresa (adrenokortikotropnog hormona) koji izaziva anksioznost i pojačanu nadražljivost. Usled istovremenog smanjenja lučenja endorfina (prirodnih analgetika) smanjuje se prag bola, što rezultira pojavom subjektivnog osećaja bola – objašnjava prof. Žikić.
Drugi razlog pojačanih bolova objašnjavaju zakoni fizike: usled pada atmosferskog pritiska, tečnosti i gasovi se šire u telu i njihov jači pritisak na „upaljena“ ili „povređena“ tkiva povećava bolnu senzaciju, dodaje dr Žikić.
Jugo kao olakšavajuća okolnost na sudu
Istorijski podaci nam svedoče da ovi problemi nisu svojstveni samo čoveku modernog doba. U Dubrovačkoj Republici i nekim drugim mediteranskim zemljama, kao i u Boki Kotorskoj (18. vek), određeno je da se „ne raspravlja i ne odlučuje o važnim temama kada duva jugo“, što je viđeno i kao „olakšavajuća okolnost kada se sudi o zločinima počinjenim tokom njegove aktivnosti.“
– Ukoliko pri pojavi vremenskih turbulencija meteoropatske osobe pitamo:“Kakve imaju zdravstvene probleme?“, one će reći da su pogođene najgorom zdravstvenom tegobom, jer niko nije u stanju da okolnost koja ih izaziva spreči ili promeni. Meteoropatski poremećaji posebno su teški, ponekad i opasni, za osobe sa uznapredovalim cirkulatornim srčanim i moždanim oboljenjima. U ekstremnim slučajevima potreban im je bolnički tretman – kaže prof. dr Milorad Žikić.
Kako se klasifikuju meteoropatski poremećaji?
Najosetljiviji na nagle temperaturne razlike, na velike vrućine i hladnoće, su osobe u srednjem životnom dobu, žene više nego muškarci, posebno žene u menopauzi.
Prof. dr Žikić objašnjava da su, prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti, povreda i uzroka smrti (MKB 10 revizija) meteoropatski poremećaji, indirektno označeni samo u XX. grupi, ne „kao takvi“ (in quantum huiusmodi) ali ipak podrazumevajuće, u naslovu „Spoljašnji uzroci oboljevanja i umiranja“ i podnaslovu „Izlaganja prirodnim silama… prekomernoj prirodnoj toploti… hladnoći… sunčevoj svetlosti .i.. oluji“ (X30-32 , X37).
– Očekivalo bi se da su navedene i u V. i VI. grupi, u poglavljima koja obrađuju „… stresogene i telesno manifestne poremećaje“ (F45.8), „Povremene … i paroksizmalne poremećaje“, gde su migrena (G43) i druge glavobolje (G44), poremećaji spavanja (G47) i neuralgija trigeminusa (G50), a mogu se neprecizno (pro)naći kao „ druge označene“ ili „druge neoznačene“ bolesti ili stanja (non specificatae, aliae) u grupama XVIII „Simptomi i znaci sistema za krvotok i sistema za disanje“ (R00-09) i XIX „Posledice … drugih (spoljnih) faktora“ (T98.1) – precizira dr Žikić.
Nervni sistem i čula registruju spoljne uticaje
Nagle vremenske promene, uglavnom nikome nisu prijatne, dok ljudi osetljivi na njih imaju ozbiljnije probleme.
– Nervni sistem i čulni organi registruju sve spoljašnje uticaje koji deluju na fizičke i mentalne funkcije. Na temperaturama iznad 30° Celzijusa, ili kada je vlažnost iznad 70 procenata, dolazi do širenja krvnih sudova, pada krvnog pritiska i određenih vitalnih respiratornih promena. Sistem termoregulacije refleksnim mehanizmima pokušava da ohladi telo, što je dodatni napor za kardiovaskularni i respiratorni sistem. Snabdevanje mozga hranljivim i gasovitim materijama je otežano u ovakvim uslovima. Kako bi se telo ohladilo, pojačava se znojenje i dolazi do gubitka tečnosti, a sve navedeno u manjoj ili većoj meri utiče na funkcije životno važnih organa i organskih sistema – kaže dr Žikić.
Simptomi multiple skleroze i visoke spoljne temperature
Doktor naglašava i da veće temperaturne razlike od 7 stepeni Celzijusa, između temperature u stanbenom objektu i spoljnoj sredini, predstavljaju mogući zdravstveni rizik, jer će naglo hlađenje tela provocirati bolnu telesnu pojavu, na primer, sinusnu glavobolju.
– Na takav pad temperature organizam reaguje kontrakcijom krvnih sudova. Sve ovo dovodi do povećanja srčanog i vaskularnog otpora i zdravstvenih, odnosno meteoropatskih, tegoba. Nedavna istraživanja u Nemačkoj i SAD pokazala su da oblačno i hladno vreme može izazvati loše raspoloženje. U opštoj populaciji veza ipak nije jasna, što znači da niske temperature, pojačana vlažnost praćena kišom i vetrom ima manje uticaja na raspoloženje nego što se ranije mislilo. Uočeno je nasuprot tome, da se simptomi multiple skleroze pogoršavaju kada su spoljne temperature visoke. Pacijentima je previše vruće, pa letnje kiše i hladnije vreme predstavljaju olakšanje – navodi prof. Žikć.
Doktor dodaje da se prednosti nekih banjskih lečilišta kod terapije multiple skleroze, mogu pripisati niskoj radio-aktivnoj vodi, ali i nižim temperaturama vode. Na tačnost ove pretpostavke, kako objašnjava, ukazuje i pogoršanje tegoba kod pacijenata sa multiplom sklerozom kada se kupaju u toploj vodi.
I deca reaguju na nagle promene vremena
Prof. dr Žikić navodi da svi pa i deca, mogu da pate od meteoropatije. Zdravstvene tegobe izazvane temperaturnim promenama javljaju se nekada i kod sasvim zdravih ljudi.
– Mogući simptomi kod mladih i zdravih osoba najčešće su blaži, nekad gotovo neprimetni, što svakako nije razlog da se tvrdi da klima ne utiče na zdravlje ljudi. Prividno potpuno zdravih osoba naravno da ima, ali to ne znači da i one nemaju neki latentni zdravstveni problem. To su osobe koje prethodno možda samo nisu registrovane kao potencijalno bolesne, jer nisu imale zdravstvene tegobe. Uprkos razvoju medicine, nije u potpunosti razjašnjeno šta se tačno dešava u telu osoba koje reaguju na sve moguće različite vremenske promene, u njihovom ukupnom i veoma širokom registru – objašnjava prof. dr Žikić.
Simptomi mogu da se jave 48 sati pre promene vremena
Ljudi koji nemaju zdravstvene tegobe sa naglim promenama vremena su „meteorološki“ zdravi, dok su oni sa umerenim zdravstvenim tegobama preosetljivi, odnosno meteorosenzitivni.
– Prema opšteprihvaćenoj definiciji, osobe koje imaju izolovane zdravstvene probleme ili pogoršanje hroničnih bolesti, oni koji uravnoteženo zdravstveno stanje ne mogu da zadrže i prilagode meteorološkim turbulencijama su meteoropate. Tegobe se kod njih mogu javiti i pre, u toku i/ili posle promena vremena. Simptomi meteoropatije se obično javljaju 24 do 48 sati pre promene vremena, najčešće traju dan ili dva, i prolaze kada se organizam prilagodi novim vremenskim uslovima ili te promene prestanu da deluju – precizira prof. dr Žikić.
Simptomi meteoropatije su različiti
Simptomi meteoropatije su različiti kao i mehanizmi zbog kojih nastaju. Izazvani su reakcijama nervnog sistema koji je „umrežen“ po celom telu i iznutra i spolja, kaže sagovornik portala eKlinika.
– Mogući su poremećaji u vezi sa bilo kojom psihičkom ili nervnom funkcijom koji pogađaju razmišljanje, emocije, pažnju, pamćenje, volju, instinkt, senzorne i motoričke funkcije, koordinaciju pokreta, posebno pri promeni položaja i održavanja ravnoteže. Meteorosenzitivne osobe najčešće se žale na glavobolje, posebno migrenske, zujanje u glavi i ušima, neravnotežu, slabost, razdražljivost, nesanicu, deficit koncentracije i volje, smanjenje radne i životne energije. Kod zdravih i mlađih ljudi simptomi češće uključuju psihofizički zamor, promene raspoloženja, smanjenu koncentraciju, apatiju, mogu se javiti i bolovi na mestu starih povreda i ožiljaka – kaže prof. dr Milorad Žikić.
Moguće je i bolničko lečenje
Ukoliko se ispolje, simptomi naglih promena vremena kod hroničnih mentalnih i neuroloških poremećaja su pojačani ili povezani sa simptomima drugih organskih oboljenja. Moguća je preosetljivost na bol, glavobolja, vrtoglavica, zujanje u ušima, nervoza, anksioznost, depresija, ubrzan rad srca i otežano disanje, objašnjava profesor Žikić.
– Simptomi mogu biti veoma ozbiljni, zahtevati i bolničko lečenje, a moguć je nažalost i fatalan ishod. Lečenje je simptomatsko, otklanjaju se tegobe odgovarajućim lekovima za svako pojedinačno izmenjeno zdravstveno stanje. Kauzalni tretman (uzročno-posledični) je u „Božijoj vlasti“ i čeka se da meteorološki poremećaj prođe – kaže prof. dr Žikić.
Smanjena je produkcija hormona sreće
Nepovoljni vremenski uslovi izazvani elektromagnetnim talasima utiču na hipotalamus i indirektno pojačavaju lučenje hormona stresa (adrenokortikotropnog hormona) i smanjuju produkciju hormona sreće (serotonina, endorfina), precizira dr Žikić.
– U ovom stanju moguća je pojava anksioznosti, glavobolje i srodnih zdravstveno-meteoroloških poremećaja, a kod osoba koje su im sklone i njihovo izraženije manifestovanje – naglašava profesor.
Pojedini stručnjaci navode da se blaže reakcije na promene vremena, kod zdravih i meteosenzitivnih osoba, mogu kontrolisati boravkom na čistom vazduhu, adekvatnom fizičkom aktivnošću i zdravom ishranom. Neki naučnici nas pozivaju i da „zavolimo“ hladno vreme kako bi nam manje smetali sneg ili hladna kiša.
Prof. dr Milorad Žikić je neuropsihijatar, konsultant Zavoda Global prevent u Novom Sadu, dugogodišnji direktor Klinike za neurologiju u Novom Sadu i šef Katedre za neurologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, Senior Američke akademije neurologa, počasni član Udruženja neurologa Srbije, potpredsednik Sekcije za umetnost, humanost i kulturu Srpskog lekarskog društva – Društva lekara Vojvodine i predsednik Pasterovog društva u Novom Sadu.
