Prvi znaci multiple skleroze javljaju se godinama pre pojave simptoma

Zamislite da bolest počne da oštećuje vaš mozak i nerve — a da vi to ni ne primetite. Upravo to se dešava kod multiple skleroze (MS), pokazalo je novo istraživanje američkih naučnika. Imuni sistem počinje da napada mozak i do sedam godina pre nego što se pojave prvi simptomi

Stručnjaci sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku (UCSF) analizirali su više od 5.000 proteina u krvi i tako otkrili da se oštećenje mijelina – zaštitne ovojnice oko nervnih vlakana – javlja mnogo ranije nego što se mislilo.

Oni su identifikovali ključne biomarkere IL-3 i MOG, koji ukazuju na dvofazni napad imunog sistema: prvo strada mijelin, a zatim i sama nervna vlakna.

Preporučujemo

To znači da bi test krvi u budućnosti mogao da otkrije multiplu sklerozu i pre nego što pacijent oseti prve tegobe – što bi potpuno promenilo tok bolesti i mogućnosti njenog lečenja.

Imuni sistem napada tiho, ali uporno

– Naši nalazi pokazuju da multipla skleroza počinje mnogo pre nego što lekar može da je dijagnostikuje – kaže dr Ahmed Abdelhak, neurolog sa UCSF i glavni autor studije objavljene u časopisu Nature Medicine.

– Ovo otkriće otvara vrata ranoj dijagnostici i mogućnosti da bolest jednog dana i sprečimo - kaže dr Abdelhak.

Analizom uzoraka krvi više od 130 osoba koje su kasnije razvile MS, istraživači su primetili porast proteina MOG (myelin oligodendrocyte glycoprotein) – jasan znak oštećenja mijelina. Otprilike godinu dana kasnije pojavio se i neurofilament light chain, pokazatelj da su već počela oštećenja nervnih vlakana. U isto vreme, beleži se i porast IL-3 proteina, koji aktivira imune ćelije i pokreće zapaljenski proces u mozgu i kičmenoj moždini.

Put ka novom testu i prevenciji

Tim sa UCSF identifikovao je više od 50 proteina koji mogu najaviti budući razvoj multiple skleroze. Od njih su odabrali 21 najvažniji, na osnovu kojih je već podneta prijava za patent potencijalnog dijagnostičkog testa iz krvi.

– Sada znamo da bolest ne počinje onog dana kada pacijent primeti prve tegobe“, objašnjava dr Ari Green, direktor odseka za neuroimunologiju UCSF i dodaje:

– Ona u tišini traje godinama. To nam daje nadu da možemo ranije reagovati, možda i sprečiti nastanak simptoma.

Zašto je ovo važno

Multipla skleroza najčešće pogađa mlade ljude (češće žene) između 20. i 40. godine, a često se prvi znaci, poput umora, trnjenja ruku ili problema sa vidom, pogrešno pripisuju stresu ili iscrpljenosti.

Novo otkriće daje lekarima alat da prepoznaju bolest dok je još „nevidljiva“. Rana dijagnoza znači i šansu da se zaustavi razaranje mijelina – pre nego što izazove trajne posledice.

Zdravlje mozga zavisi od mnogo toga što ne osećamo odmah. Zato preventivni pregledi, laboratorijske analize i svest o rizicima mogu napraviti ogromnu razliku. Jer kada telo šalje signale – čak i neprimetne – vredi ih prepoznati na vreme.

Najčešća pitanja o multiploj sklerozi

Kada zapravo počinje multipla skleroza?

Prema novim istraživanjima, proces oštećenja nerava počinje čak sedam godina pre nego što se pojave prvi simptomi. U tom periodu imuni sistem oštećuje mijelin – zaštitni omotač nerava – i pokreće upalu u mozgu.

Da li se multipla skleroza može otkriti ranije nego što je to bilo moguće do sada?

Naučnici su identifikovali 21 protein u krvi koji bi mogli poslužiti kao osnova za test kojim bi se MS otkrivala mnogo pre dijagnoze. Iako test još nije dostupan, ovo otkriće pokazuje da rana dijagnostika uskoro može postati stvarnost.

Koji su prvi znaci na koje treba obratiti pažnju?

Rani simptomi MS mogu biti vrlo suptilni i lako se pomešati sa drugim stanjima:

• Trnjenje ili slabost u rukama i nogama
• Zamagljen ili dvostruk vid
• Osećaj vrtoglavice i gubitak ravnoteže
• Umor koji ne prolazi ni posle odmora
• Problemi sa koncentracijom i pamćenjem

Ako se ovakvi simptomi ponavljaju, važno je obratiti se neurologu.

Može li se multipla skleroza sprečiti?

Još ne postoji način da se MS potpuno spreči, ali rana dijagnoza i početak terapije značajno usporavaju napredovanje bolesti i sprečavaju trajno oštećenje nervnog sistema. Zato je ključno da se rizici prepoznaju i prate – pogotovo kod osoba sa genetskom predispozicijom.

Šta nalazi novog istraživanja znače za budućnost pacijenata?

Ovo istraživanje donosi nadu da će MS uskoro biti prepoznata pre nego što izazove invaliditet. Uvođenje preventivnih analiza krvi i ranijih terapija moglo bi da promeni tok bolesti i omogući ljudima da zadrže punu funkcionalnost i kvalitet života.